Какав је уздах „Пусто Турско“?
На промоцији зборника Дарка Танасковића „Пусто турско“ које је пратила Национална ИН4С телевизија у емисији Српски св(иј)ет, о књизи је говорио и доктор Срђан Перишић, професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву.
„Веома је тешко пратити Турску, али хвала професору Танасковићу који нам је разоткрива и појашњава, нама који о њој теоретизирамо, а он је тамо био и амбасадор. Турска се са Ердоганом креће у правцу ердпоганизма, а то су примесе неоосманске политике, али уз избачену спољну димензију неоосманизма, а то је Вашингтон, САД и атлантистичка геополитика. А то је добро за нас“, каже о значају овог издања професор доктор Срђан Перишић.
Зборник се састоји из 22 објављена текста, а професор Перишић објашњава периоде Ердоганове политике, која се много мијења, како споља, тако и на унутрашњем плану. Он говори о четири јасна периода турске политике: пантуркизам, пропао пројекат ширења Турске на земље бившег СССР; период сарадње са Русијом „евроазијска орјентација“; неоосманизам, чији је врхунац обарање руског авиона и од 2016. до данас период након покушаја државног удара.
Он говори о значају рада професора Дарка Танасковића, јер су врло значајна дјеловања Турске на наш регион и на саму Србију, која су мало или никако медијски испраћена. Открива и зашто су лоши односи Босне и Херцеговине, односно представника Бошњака са Турском, и коментарише отварање турског дипломатског представништва У Бањалуци.
„Зашто „Пусто турско“? Да ли је то уздах због тешког времена под њиховом влашћу, или због суживота?“, пита се професор Срђан Перишић.
Гост и коментатор у студију Српског свијета на Националној ИН4С телевизији био је османолог Србољуб Пеовић, сарадник Института за европске студије, а цијелу промоцију и његово гостовање можете погледати на јутјуб каналу наше медијске куће.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
bile mnogo manje obaveze nego pod Nemanjicima, manje kuluka, zato su srpske zemlke tako brzo padale pred Turskom, tradicionalno Islamski Poredak ne razrezuje tolike poreze kao Zapad i srpske vlasti, koje je uvek utemeljivao Zapad, a one su pljackale svoj narod i odvajale Zapadu, svi osim Cara Dusana, Stefana Lazarevica, Durdja Brankovica i docnije, Milosa velikog. Svi ostali su prlili sopstveni narod, bile im oci gladne ! Vrhunac je Timocka Buna, kad je narod proklinjao dan kad su se dizali protiv “majke“ Turske ! Ovaj Otelotvoreni Aleksandar Obrenovic je zahebao sve pre njega !