Кајлина кћи

Пише: Небојша Јеврић

Кајла је одрастао на Дунаву. Деда му је био лоц, проводио је бродове кроз Казан, отац алас, он шверцер. Две су границе. Бугарска и Румунска. Шверца колико хоћеш. Санкције.

Кајла је дању спавао, ноћу радио.

Некад је шверцовао Румуне који су хтели на запад, после нафту, на крају кокаин, хероин.

Биле су деведесете. Носио је тренерицу увучену у доњи део и прст дебео златан ланац, кајлу, око врата.

Због тог златног ланца, кајле, сви су га звали Кајла

Пробао да испали Русе.

Претоварили су му нафту у чамац а он кренуо да побегне не плативши.

Руси му бацили бомбу у чамац. Стигао је пре експлозије да искочи из чамца и пливао је до обале у децембру.

Имао је своју „војску“. Док је трајао рат у Босни, Кајла је водио свој на Дунаву.

Дошло је до промене власти. Скинуо је кајлу са врата.

У Босовом оделу, са актн ташном стигао је у Београд.

Преко пријатеља речних капетана који су радили државни шверц успио је да дође до шефа кабинета председника.

Са собом је понио актн ташна пуна марака. Крупних.

На врху огрлица и сат (пребијање дуга са Пинк Пантерима).

„Новац је за Вас“ рекао је шефу кабинета и пред њим отворио ташну.

“Сат је за Председника а огрлица за прву даму.“

Несретни шеф кабинета је први пут видио новчаницу од петсто марака.

Причало се да се Председник, љубитељ скупих сатова зацрвено. А њега је било тешко зацрвенети. Он у својој колекцији толико скуп није имао.

Оставио је визит карту на којој је писало Грађевинска фирма „Поверење“

Ускоро је почео да зида.  Добијао је најбоље локације. Требало је опрати паре. Требало је сачувати паре. Имао је шофера, стилисту, учио да се понаша, давао прилоге за странку.

Почео је да излази само у локале у којим су седели страначки прваци.

Имао је и ћерку. Ћерка је ишла у приватну школу и имала телохранитеља и шофера. Телохранитељ је био син рибара, каратиста, леп момак, добар пуцач- Виктор. Веровао му је.

Али веровала му је и Кајлини кћи. Ускоро су полетели лептирићи.

Кад је Кајла сазнао, била је већ у четвртом месецу трудноће.

Кајла је полудео и избацио их без динара из куће. Зар за сина аласа да се уда.

И из паметне куће са базеном и прилазом који се грејао отишла у потстанаре са Виктором.

Ускоро се породила.

Кајла је хтео да види унука. Виктор није дао. Чак је преко суда покушао да добије право да као деда виђа унука. Платио најскупље адвокате.

Одрали су га адвокати смејући се његовом захтеву. Никад такав случај нису имали.

Али Виктор је испекао занат. Кренуо је Кајлиним стопама. Почео да регрутује војску са границе. Да ради са свим са чим се могло радити. Направио паре. Кајлина кћи, нежна плавуша, била је луда за њим.

Ништа није знала. Ни о оцу којег никад у тренерици са кајлом није видела ни о пословима због којег је Виктор био често одсутан.

Хапсили су му „војнике“. Добијали су по две, три године затвора али га нико није отпевао. Знали су сви шта ради али му нико ништа није могао.

Док су му „војници“ били у затвору он им је преузимао жене. Јавно. Хвалио се по граду да кад гурне главу мачору у кокаин жене полуде за њим. Пријала му је швалерска слава.

Виктор Кајлин зет.

На крају је сазнала и Кајлина кћи али је трпела.

Најопаснијем Викторов „војнику“ остало је још петанест дана робије кад га је позвао ноћни чувар. У стражарској соби чекао га је просед господин.

„Виктор ти ноћас трпа жену. Наћи ћеш их на гомили. Ево ти пиштољ. Баци га у реку. Пре краја смене да си овде.“

Убио их је једним метком обоје. После је још пуцао.

Вратио се пре свитања. Имао је најбољи могући алиби.

После петнаест дана кад је изашао из затвора ушао је у стан Кајлине кћери.

„Ајде, свлачи се. Ја те преузимам“, рекао је.

Кајлиног унука кола са затамњеним стаклима одвезла су код деде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: