Кафана у Паризу: Зашто су српски уметници хрлили у Француску

Паја Јовановић, Мило Милуновић, Марко Челебоновић, Петар Лубарда, Сава Шумановић, Коста Хакман, Љуба Поповић, Владимир Величковић, Бата Михаиловић, Дадо Ђурић, Петар Омчикус, Микан Аничић, Милош Шобајић, Пеђа Милосављевић, Љубица Мркаљ… све ове наше велике уметнике повезују један град и једна земља, Париз и Француска.

– Слика “Кафана у Паризу” Богдана Шупута је представа једног оствареног сна уметника који је маштао о одласку у Париз и о животу у тој уметничкој средини. Истовремено, то је групни портрет уметника који су се у Паризу окупили у годинама пред избијање Другог светског рата и заједнички преживели незаборавне тренутке – каже за Нова.рс Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

“Кафана у Паризу” је једна од слика из богате ризнице ове институције која учествује у манифестацији дигиталних култура “Дигитални новембар”, која за централну тему овогодишњег фестивала има представљање културне баштине Француске и Србије.

– Од тренутка када је крајем 19. века Париз постао уметнички центар Европе, бројни српски сликари тежили су одласку у француску престоницу. У тој земљи окупљали су се уметници из читавог света који су стварали и излагали уметничка дела, размењивали идеје, дружили се и створили заједнички ту ауру Париза као уметничке престонице Европе. И српски сликари желели су да буду део те приче, како почетком 20. века, тако и данас. Стога су Француска и Париз били и остали велика инспирација српским уметницима – прича за Нова.рс Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

Објашњавајући зашто су многи наши сликари одлазили или су се настањивали у Паризу, или другим градовима Француске, управница новосадског културног здања каже да им је та земља пружала могућност образовања на бројним уметничким школама и академијама.

– Истовремено пружала им се и могућност учествовања у активном уметничком животу, као и сусрета и дружења са уметницима из читавог света. Тамо су настајале најнапредније уметничке идеје, покрети и стилови. А то је било оно чему су тежили српски сликари – сматра наша саговорница.

У оквиру фестивала “Дигитални новембар” представљају се, између осталог, дела наших ликовних стваралаца који су везани за француско тле, а који се чувају у нашим музејима. У колекцијама се налазе бројна уметничка дела сликара који су стварали у Француској, а ризница Галерије Матице српске је у том смислу веома богата, открива наша саговорница и подсећа:

– Бројни српски сликари су одлазили у Француску и Париз. Галерија Матице српске поседује значајан број радова српских сликара прве половине 20. века и самим тим и оних насталих инспирисаних Француском.

Нека од дела и из колекције ове институције, у оквиру манифестације “Дигитални новембар” представљене су кратким видео записима на Јутјубу Француског института у Србији, што је начин да се ликовна уметност приближи “неупућенима”.

– Мислим да су нове технологије одличан партнер у промоцији културног наслеђа. Стога, сваки искорак у област нових медија и модерних приступа презентације доприноси редовном функционисању музеја. Ликовна уметност има задатак да пружи естетски ужитак и пружи нека нова сазнања приликом посете музеју, али и у виртуелном, односно дигиталном свету. Стога мислим да је пројекат “Инспирисани Француском” који је Француски институт покренуо у оквиру акције “Дигитални новембар” изузетно користан и да доприноси бољој, модернијој и креативнијој презентацији српско-француских уметничких веза.

У колекцији Галерије Матице српске су слике Косте Хакмана, Саве Шумановића, Богдана Шупута…

Коста Хакман “Мотив из Париза” Фото: Промо/Галерија Матице Српске
Наша саговорница издваја Шупутову слику “Кафана у Паризу”, иза које се, као и осталих, крије дивна прича, лични доживљај, сусрети, открића, фасцинације:

– Свако од одабраних дела говори о самом аутору, његовом доживљају Француске и Париза, али и неким малим, приватним епизодама њиховог живота у “граду светлости”. Слика “Кафана у Паризу” Богдана Шупута је, на пример, представа једног оствареног сна уметника који је маштао о одласку у Париз и о животу у тој уметничкој средини. Истовремено, то је групни портрет уметника који су се у Паризу окупили у годинама пред избијање Другог светског рата и заједнички преживели незаборавне тренутке. Један од тих тренутака забележен је управо на овој слици – објашњава Тијана Палковљевић Бугарски.

Управница Галерија Матице српске додаје да је за манифестацију “Дигитални новембар” ова институција изабрала најатрактивније слике из своје колекције, али осим што су инспирисане Француском, слике имају и друго, заједничко везивно ткиво.

– Бирали смо слике код којих је инспирација Француском јасна и препознатљива на први поглед, јер су представљени познати призори Париза или неки јединствени догађаји који су само тамо могли да настану. Оно што повезује одабране слике јесте да су све настале у првој половини 20. века и да су одраз уметничких токова тог времена. И коначно да су део колекције Галерије Матице српске.

На питање да ли би наши “француски” сликари постали то што јесу да нису отишли у Француску, и да ли су, како су неки историчари уметности тврдили, најважнији српски сликари у 20. веку живели и стварали у Паризу, наша саговорница каже да је незгодно бавити се хипотезама.

– Сви ти уметници сигурно су добили много боравком, школовањем или животом у Француској. То их је у одређеној мери одредило и усмерило као ликовне уметнике, али не мислим да је за сваког од њих било пресудно. Свет сваког уметника комплексни је калеидоскоп који се састоји од безброј различитих делова. Баш као што се не може ни тврдити да су најважнији српски сликари живели и стварали у Паризу, јер има и оних који нису. Утицај француске културе и уметности изузетно је велик, важан и неспоран и верујем да ће тако остати и у 21. веку – закључује Тијана Палковљевић Бугарски.

“Дигитални новембар” је фестивал дигиталних култура који се одвија у 75 земаља широм света, међу којима је и Србија. Иако фестивал истиче рад француских талената који стварају у дигиталној сфери и промовише међународну сарадњу са стручњацима из целог света, овогодишње издање манифестације у Србији фокусирано је на четири главне теме: очување животне средине и биодиверзитета, представљање културне баштине Француске и Србије, положај жена у савременом свету и видео игре. Заједничка културна баштина представља се са 15 значајних дела српске уметности инспирисане Француском.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: