Кафа, па кратка дремка – необична комбинација која обнавља енергију и концентрацију
1 min read
кафа
У данашњој култури пуној кофеина, енергетска пића и трикови за спавање обећавају оштрију концентрацију и дужи дан. Али једна наизглед једноставна, помало необична стратегија често се помиње: кафа и одмах дремка.
Наравно, ова „кофеинска дремка“ није нешто непознато како у науци, тако и у свакодневном животу. У Шпанији, на пример, уобичајено је након ручка попити кафу пред кратку сијесту. Али тек недавно су стручњаци почели да испитују да ли ова пракса има било какву научну основу.
Дакле, да ли кафа пре сијесте може мозгу дати већи подстицај? Поспаност није само осећај – то су хемијски и биолошки процеси у току.
Један од кључних фактора је аденозин, неуромодулатор који се постепено накупља у мозгу како наше ћелије током дана троше енергију. Како се аденозин нагомилава, он се везује за породицу специјализованих рецептора, који помажу у регулацији ћелијских функција, укључујући спавање.
„Када се активирају, рецептори успоравају пренос нервних сигнала и ослобађање неуротрансмитера“, кажу стручњаци. Ефекат је као ментални регулатор: везање аденозина смањује активност неурона, чинећи да се осећамо поспано. Током спавања, аденозин се разграђује док мозак не настави нормално функционисање. Кофеин користи овај систем да би нас држао буднима. Он је снажан антагониста који блокира аденозин на свим различитим типовима рецептора. Када су ти рецептори заузети, аденозин не може да се веже и успори мождану активност. Уместо тога, нервне ћелије настављају да шаљу сигнале, неуротрансмитери се ослобађају, и ми се осећамо буднима.
„Ово је јин-јанг однос. Што више кофеина конзумирате, то је већи број рецептора заузет, иако постоји физиолошко ограничење. Када имате веома високе концентрације кофеина, блокираћете већину аденозинских рецептора“, наглашавају научници, а пише Нешнал џиогрaфик.
Међутим, овај однос није статичан. Док кофеин блокира аденозинске рецепторе, тело компензује производњом већег броја рецептора. Временом су потребне веће дозе кофеина да би се постигао исти ефекат, што води ка толеранцији и зависности на молекуларном нивоу.
