Када је премијер Великог Војводства Лускембурга 2004. године, Жан Клод Јункер, након капиталних донација Црној Гори које су брзо пропале, изјавио да је постигнут значајан напредак у области економије, медији су се такмичили ко ће брже пренијети ту информацију.
“Морам рећи да је постигнут значајан напредак у области економије. Економски раст у Црној Гори је знатно већи од просјека у Европи“, остале су забиљежене његове ријечи током посјете Мила Ђукановића тој земљи.
Јункер је додао да је “импресиониран смањењем стопе незапослености и инфлације у Црној Гори“.
Само двије године раније Влада Луксембурга је преко своје Агенције за међународни развој „Луx девелопмент“ финаснирала изградњу мљекаре Зора у Беранама и унапрјеђење дрвопрераде и шумарства.
То је учињено да би се наводно подстакао повратак црногорских азиланата са подручја Бихора, који су двије, три године раније искористили ратна дешавања на простору Косова и политичку нестабилност на Балкану, да у великим таласима запљусну ту најразвијенију западоевропску државу.
Велико Војводство је кроз пројекат „Меднем“, развој мљекарства на сјевероистоку Црне Горе, донирало нашој држави преко десет милиона еура.
Исто толико новца Луксембург је сјеверу Црне Горе, са истим циљем и у исто вријеме, донирао кроз пројекат „Фодемо“ – подршка шумарству и дрвној индустрији.
Једина фабрика дуготрајног млијека у нашој држави радила је тек двије, три године и данас њене машине, како је раније саопштено из менаџмента мљекаре Лазине, која је сада власник и мљекаре Зоре, могу да се продају једино у старо гвожђе. Тадашња државна дрвопрерађивачка предузаћа су пропала, док је посао са шумама прешао у руке тајкуна који су двадесет година газдовали у тој области.
Допри познаваоци прилика из тог времена кажу да је оно што је било заједничко заједничко за оба пројекта било то да су базирани на нереалним пројектима и процјенама.
“Као, рецимо, на званичној процјени да је на подручју беранске општине тада имало једанаест хиљада крава, такозваних музних грла. Послије се у шали причало како су пописивачи те године ишли ноћу с клијештима, и за ува говеда ‘хефтали’ по три регистрациона броја“, каже један од оних који је учествовао у том послу.
“Ти параметри су, међутим, били пресудни да луксембургшка Влада развије пројекат “Меднем”, чију окосницу је чинила беранска мљекара Зора, са укупним дневним капацитетом од педесет хиљада литара млијека, или 7-8 хиљада литара на сат“, прича наш саговорник.
Вођа пројекта, Шкотланђанин Том Хоџ, који је на крају завршио на потјерници Интерпола и у затвору, тада је из пуних уста изјавио да је посао међународних стручњака да створе профитабилну фабрику, и да ако то не ураде, “сматраће да нису обавили посао“.
Број повратника из Луксембурга који су нашли ухљебљење у мјекари Зора био је, међутим, занемарљив – словом и бројем, било их је само двоје.
Још мање среће присилно враћени црногорски држављани су видјели од пројекта “Фодемо”, кроз који је луксембуршка Влада, како је презентовано те јесени, улагала у ревитализацију дрвне индустрије и шумарства у Црној Гори.
Саопштено је да ће се улагати само у тадашња државна предузећа. Случајно или не, Влада Црне Горе је истовремено промијенила политику у тој области, и велики број приватника, којима је прије тога помагала да добију значајне банкарске кредите, оставила је на цједилу и без дрвета.
Умјесто приватницима, тадашња црногорска Влада се нагло окренула посрнулим државним дрвопрерађивачким гигантима, доносећи програм наводне санације који је предвиђао њихову интеграцију са шумарством.
Многи су тај потез већ тада оцјењивали као ‘криво срастање’. Вријеме је показало да је то заиста и било тако, јер су сва та предузећа или пропала или лоше приватизована.
Можда то и није било пресудно за отпочињање пројекта “Фодемо”, али је чињеница да оно што су у првом случају биле музне краве, у другом су била “музна стабла“.
Истина, ствари са шумом нису стајале као са кравама. И поред тога што се немилосрдно уништава до данас, није баш да је нема. Па ипак се сасвим озбиљно доводио у питање званично приказани план годишње сјече од милион и четиристо хиљада кубика.
Када се радило о планираном природном прирасту, ту већ нема никакве дилеме да су ствари биле потпуно нереалне, јер је тадашњи владин програм предвиђао годишњи прираст шума у Црној Гори највећим у Европи, и то скоро за дупло.
У шумарству се сада ствари враћају на почетак и најављује укидање концесионог газдовања, а машине фабрике Зора купе рђу.
Демократска партија социјалиста је у много изборних циклуса у то вријеме црпила и присвајала и „Меднем“ и „Фодемо“. Данас, када није на власти, најрадије би да се све то заборави.
Луксембургшке власти су се тих година, углавном путем принудних депортација, ослободиле неколико хиљада црногорских азиланата, а питање пропалих двадесет милиона еура, кроз пројекте “Меднем“ и “Фодемо“, данас више нико не поставља.
Нико не пита ни гдје су сада бројни међународни стручњаци и консултанти који су пролазили кроз Беране и сусједне градове и на чије плате и дневнице је отишао добар дио тих донација да би направили „профитабилне компаније“.
Луксембург нема дипломатско преставништво у Црној Гори или земљама окружења, којем би се могло прослиједити питање одговорности и евентуалне спремности да се ти послови до краја истраже, а на интернету се може пронаћи само податак да њихова агенција Луx девелопмент има адресу у Подгорици, али без телефонских или било каквих других података за контакт.
Трагови ове велике пљачке изгледа као да су избрисани, а Специјално државно тужилаштво, које у то вријеме није постојало, данас је затрпано важнијим предметима. Ипак се не би смјело заборавити ко је пројектовао и изводио пројекте “Меднем“ и „Фодемо“. То су биле међународне паре, Црној Гори дате кроз донацију. Тим прије је одговорност тадашњих државних власти већа.
Извор: РТЦГ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: