Кад загрми над Црном Гором
1 min read
Николина Ћеранић
Пише: Проф. Николина Ћеранић
Свети пророк Илија, Илијин-дан. Гора, Црна, одавно укрива свој поглед испод намрштених вјеђа, а ја се надам да ће јој сванути, разданити је и пробудити. Немарно је моје очекивање и ништа њену погибију неће спасити, ни ово кривоперо перо којим се исповједам, свака ми је ријеч погубљена још од кад настадох.
Кад помислим па Боже мој, није све тако црно може бити црње, Црна је Гора. Та Гора од које остадоше само пањеви...Загрмљело нам је. Помислих по Свецу и по мјесецу. Док моји преци то изговараше, знали су шта добро значи та реченица, кад гром убије.
Док држах се за сламку, за спас “неће гром у коприве”, свјесно признајем да сам потомак оне Горе, Горе којој истински преци бјеху јак корјен, којим се везала за Земљу и за Небо. Просвјетлила дане за нове нараштаје и проширила свој коријен. Сваки плод не бјеше једнак, од једног плода уништи се читаво дрво, иструли читава Гора, Црна. Намрачило се, наоблачило и загрмљело је…
Грми и данас не по Свецу већ што тако мора да буде по неосвјешћеним главама. Црна је, да не може бити црња. Разуздана. Неукроћена. Оцрњује и све што јој се под именом нађе. Тражих јој свјетлије дане, тражих јој крст на престолу, но обавила се црнином. Данас кад загрми молим Бога да то буде од Светог Илије, а не од народа. Народа Горе Црне.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Хвала, драга Николина, за ове ријечи. Ти волиш Црну Гору, ону праву, исконску. Не Монтенегро.
Neka joj neko objasni da je profesor onaj ko predaje na fakultetu, da đevojka ne ispada smiješna.
Komlene. Treba i tebi neko da objasni da palamudjenje nije nikakav podvig.
Komlen je krmak.
Đe je komentar o ovoj ‘profesorki’?
Liijepo je kada zena ovako pise. Skoro Sam zaboravio na ovaj lijep zenski still.