Кад се унутрашњег авнојизма ријешимо и продишемо, нећемо се трошити на забринуте коментаре
1 min read
о. Дарко Ристов Ђого
Пише: о. Дарко Ристов Ђого
Сви смо прочитали саборско саопштење, сутра би већ требало да дођу македонски архијереји на прву заједничку литургију у Београд. Очекивано је да су реакције разне јер је македонско црквено питање дуготрајан процес, започет и прије рођења многих од нас.
Ипак, у контексту свеопштих међуправославних односа и наметања фанарских рјешења, чини се да словенске Цркве и народи испољавају и канонску свијест и осјећај способности да своје односе уреде без страних тутора. Наше је да се молимо да заиста оно раскидано ткиво и кост дугогодишњим расколом зарасте и да обнова јединства буде истинска. Даће Бог, нашим заједничким молитвама, да све буде добро и да, као што раније написах, македонска браћа осјете да их међу Србима увијек чека искрени загрљај.
Што се тиче коментара политичке природе, овдје одавно постоји правило да пророковање најгорег сценарија обезбјеђује солидну вјероватноћу да ћете бити у праву.
Али треба, ипак, знати да црквени живот Српске Цркве није само испуњавање жеља и пријетњи КПЈ/СКЈ и Европског парламента. Јесте, да се питају они који би да нас дезинтегришу, све би било другачије.
Али прије него што напишете погрдне коментаре (можда из сасвим добре намјере или потпуног незнања) о томе да слиједи даља дезинтеграција СПЦ, информишите се мало. Сазнали бисте чудесне ствари.
Рецимо, сазнали бисте да нема никакве шансе ни за какву HrvPC, CrPC и BosPC.
Усташка Hrvatska pravoslavna zajednica која данас постоји у Хрватској окупља миноран број људи на челу са бугарским распопом.
Мираш Дедеић, рашчињени стари пајац, уз сав политички труд ДПСа и свих индепендистичких политичара нема за собом никога у ЦГ – погледајте само слике са доласка Патријарха Порфирија у Никшић, па ће вам много шта бити јасно. Јесте да се борба наставља, али СПЦ је једино тијело у Црној Гори које је у стању да сабира сав српски народ у отпору асимилацији и деполитизацији, уз све притиске и уз наше лоше процјене. Те хиљаде људи које воле српског патријарха све су нам и вам рекле.
У Републици Српској Српска Православна Црква ужива углед и има друштвени статус какав, на жалост, нема ни у Србији: нама српска држава не укида вјеронауку на мала врата, ПБФу у Фочи не пријети се избацивањем са Универзитета, већ представљамо један од најцјењенијих факултета у Српској. У материјалним околностима неповољнијим у односу на Србију бринемо се и о нашем народу у ФБиХ, уз помоћ и нас из Српске и Србије. Цркве су пуне махом млађег свијета (толико о Bos.PC). Није ово, мили моји СРБиХ из 1974, мада многима, изгледа то није јасно.
Дакле, прије него што напишемо неки коментар на друштвеним мрежама или било гдје другдје, испуњени страхом од авнојевизације СПЦ, врло је важно да побједимо авнојевску свијест у себи и да знамо како ствари стоје. А оне стоје боље од онога што нам непријатељи желе и боље од онога што се ограниченим погледима да видјети.
Даће Бог да се ми изнутра ријешимо авнојевског провинцијализма и титоистичке лажне побожности „ја сам ти вјерник и све знам и не идем у цркву (јер сам бољи од оних у цркви) али имам свој коментар“. Кад се унутрашњег авнојизма ријешимо и продишемо, нећемо се трошити на забринуте коментаре већ ће наше становиште и виталност говорити за себе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pa da…jeste tako..ali ima tu jos mngo problema.dace Bog da se i to resi .jeste unutrasnji avnojizam veliki ogroman problem ali netreba zanemariti jos mngo problema kod srba
Dragi prijatelju, ne vole patrijarha, to mi liči upravo na avnojizam, nego vole Vjeru i Pravoslavlje, a to je ogromna razlika.
Исувише је згодно све српске промашаје сваљивати на комунизам; комунизам је својим дјеловањем увела црква разбијањем повољног Тројног пакта, за рачун Енглеза. Комуњаре/Енглези су из масе клицале „Боље рат него пакт“, а на подијуму је Дожић позивао Србе да поново ставе главу на пањ за „Царство небеско“, а тек су били изашли из холокауста из Првог св. рата.
Муџахедниском, шуцкорском крвнику Адемаги Мешићу у црквено-карађорђевићевској краљевини, у међуратном периоду, није фалила ни длака с главе. Човјек је још био политички ангажован, посланик у Парламенту. Наравски, у НДХ је догурао до мјеста доглавника.
И на концу, Мајски преврат, судбоносна тачка без повратка по српски народ, тешко је могао проћи без амина цркве. Звјерски погубљен краљевски пар није имао пристојну сахрану. Црква се није удостојила да одради обред како доликује.
Прешао си с ДАНа овдје. 🙂 Имаш занимљивих опсервација. Стално се питам који ти је ђаво. Сад видим да си фашиста 🙂 Тј. нациста. Они су мрзјели Цркву. Али и Словене. Немој да си наиван, црни ‘Анибале. Надам се да си, ипак, само „недићевац“. За Адемагу смо сагласни, о, и те како, као и за још пар њему сличних. Једног је убила једна храбра Српкиња.
Наравно, толико тога „претпостављаш“. Рецимо, да је уз „амин Цркве“ убијена краљица Драга и супруг јој, Александар. Ужасан је то злочин, али су твоје претпоставке, благо речено, натегнуте.
Не можеш да знаш шта се дешава овдје и сад, а камо ли тамо и тада. 50% само погађаш, али то је нека мјера кад неко као ти (и Медо) бескрајно често износи прогнозе.
Англосаси нису комуњаре. Они су просто – они.
п.с. Боље да се потрудиш и ти и други што коментаришете (мрзиш Цркву, ок, твој проблем, нешто погодиш, али немаш инфо) да не допустите новим Адемагама прилике за дјеловање.
Ти си незнавен, неписмен и политички ангажован на порталима, а мене прогањаш свуда. Ниси у стању да полемишеш с изнесеним аргументима, већ нападаш на личној основи. Типично ботовски. Кажеш да сам фашиста и нациста, а слажеш се са мном око Мешића и срамног држања карађорђевића и цркве (владајуће „елите“), који су му не само допустили да преживи, него су га унаприједили, омогућивши му чак и да неометано политички дјелује, иако је као вођа шуцкора клао и етнички чистио Србе од Кривошија до Мачве у Првом св. рату, а касније у НДХ као доглавник, оно што је пропустио.
Видим и да ти је концепт одговорности потпуно непознат, па је не покрећеш према црквено-политичким квазиелитама нити онда, кад је српски народ био жртва Холокауста у оба свјетска рата, а ни сада, кад смо као народ жртва, с једне стране од уведене, завјереничке политичке (само)маргинализације од наводних „представника“ без мјерљивих резултата, а са друге стране – уједињених антисрба, којима је тај посао максимално олакшан.
Не могу замислити нити једног Србина из Републике Српске који би допустио да му неки свештеник некакве Б(акирове)ПЦ долази сваке године да освешта кућу или да му породицу сахрањује… Таква идеја прије би прошла на Сатурну него у Републици Српској.
Кад се они који у Цркви одлучују ослободе од унутарњег авнојизма и јевроунијатизма, ослободиће се до краја и народ…
Исписујемо ли то и из македонског народа оне који су га створили и деценијама злочинствовали према српству у Македонији, Брозове отимаче српских светиња и њихове обмануте обмањиваче који су убијали сваки траг предачког српства у животу и душама новоствореног народа, као што смо усташе исписали из хрватског народа, ослободивши Хрвате као народ сваке кривице, опет без покајања?!
Овакво широкогрудо озакоњење свих посљедица седамдесетогодишње бјесомучне шовинистичке тортуре и аболирање од свих злодјела мржње македонштине према српству у Македонији, па и најбезобзирније отимачине свих српских светиња која је утрла пут монтенегринским разбојништвима, озакоњење посљедица седамдесетогишњег злотворства БЕЗ ПОКАЈАЊА И ИКАКВИх ИЗРАЗА ПОКАЈАЊА оних који су зло чинили, несхватљиво је многим нашим вјерницима, као и ово поталаушено прећуткивање безакоња папе Фанара и читаве Турске.
Реци ти нама хоће ли овим чином, авнојевски Македонци постати оно што су били тј Срби или ће и оно мало њих који се изјашњавају као Срби постати авнојевски Македонци. Хоће ли вратити ић у презимену или ће наставити са ски??? Хоће ли наставити да дјелују у оквиру аутономије или ће послије одређеног времена у канонском јединству и аутономији затражити да им СПЦ призна аутокефалност.