Кад пјесма постане пријетња: Усташки поздрав у Сплиту прекинуо Дане српске културе
фото: Pixabay
Док Срби у Хрватској покушавају да сачувају своју културу, језик и традицију, одговор који добијају није дијалог, већ – вика, пријетње и усташки поздрави. У Сплиту је прекинута манифестација „Дани српске културе“ након што је педесетак младића у црном упало у просторије гдје су наступали умјетници из Србије, узвикујући „За дом спремни“.
„Торцида“ у служби мрака
Према извјештајима хрватских медија, иза овог напада стоје припадници навијачке групе „Торцида“, који су уочи планираног наступа ансамбла из Новог Сада упали у просторије градске четврти Блатине.
Уз узвике и заставе, поручили су организаторима да „нема мјеста за такав програм у мјесецу кад се обиљежава пад Вуковара“.
То је истовремено и најопаснија порука: да се култура једног народа на тлу Хрватске може забранити позивањем на ратне симболе и историјске трауме – али само онда кад је у питању српска култура.
Док хрватски политички врх говори о „европским вриједностима“, у Сплиту се испоставља да црне мајице и усташки поздрави имају више моћи од закона. А хрватска полиција, традиционално, издаје умирујуће саопштење: „није било насиља“.
Али шта је ако није насиље – кад група младића силом улази у простор и тјера људе да напусте културну манифестацију само зато што су Срби?
Култура као отпор, не као провокација
Манифестација „Дани српске културе“ траје већ годинама, као мост између народа, а не као политички чин. Умјетници из Новог Сада, глумци, музичари и фолклорни ансамбли доносе у Сплит пјесму, слику и ријеч – не политику.
Ипак, свака српска ријеч звучи као претња. Зато је овај инцидент више од инцидента – то је огледало друштва које никад није истински демилитаризовало свој ум.
Иронија је што се све дешава у граду у којем се хвали „европском отвореношћу“, а гдје се српски ансамбл мора склањати у страху.
То није изолован случај – то је континуитет мржње који се преноси генерацијама, сада упакован у навијачке боје и пароле које миришу на педесете године прошлог вијека.
Док Сплит одјекује повицима „За дом спремни“, Срби одговарају пјесмом, књигом и достојанством.
Јер култура је најјаче оружје које имамо – она не руши, него гради; не дијели, него подсјећа ко смо.
koji vas je vrag tjera da idete siriti kulturu nekulturnom narodu
Kad jedan narod ima vladara kao Kralja Aleksandra Karađorđevića i sljedbenike
samoiskopničke ideologije koja svoju teoretsku apoteozu ima u Drezdenu 1928.(a „drezdenci“ i dandanas dreče!) čuđenja ovome nema.Ostaje nam samo da „uredno“bilježimo uvrede i poniženja poput Petra Petkovića iz smiješne Kancelarije za Kosmet