Кад официрска част затаји: Улога генерала Светка Ковача од 90-их до данашњег дана (III дио)
1 min read
Генерал Светко Ковач; Фото: Новости
Скромна генералска плата, сигурно, није могла да оправда беспризорну акумулацију капитала овог Брозовог каријерног апаратчика са чином генерала. И то је, вјерујемо, свима јасно. Поготово, јер је ријеч о човјеку који се својски потрудио да избјегне свако ратиште, па чак и по цијену бруталног кршења официрске части.
Истраживачки тим ИН4С-а, поред импозантне имовине и нечасне улоге у случају убиства гардиста са Топчидера, министра Павла Булатовића и других ситуација, открива везе генерала Ковача са тадашњим руководством Демократском странком.
„Одмах по завршеном Факултету политичких наука, члан његове породице се запошљава у Председништву Републике Србије. Злоупотребљавао је службени положај и функцију директора ВБА, тако што је купио возила за потребе једне политичке организације. Колико је, том приликом, аутомобила купио, и то од новца намењених Војнобезбедносној агенцији, нека каже јавно! У току радног односа, поменути члан његове породице несметано је похађао и завршавио Дипломатску академију Министарства спољних послова. Подразумева се, о трошку Републике Србије. После Председништва, уследило је намештење у Париз, на место саветника тадашњег амбасадора Душана Батаковића“, казује наш извор.
Надаље, чињеница да је, у једном тренутку, почетком 2006. године, генерал Ковач обављао чак три важне функције: директор ВБА, заступник министра одбране за безбедност и члан Националног савета за безбедност Србије.
„Ковач је као генерал пензионисан 06.10.2005. године, али га је већ дан касније Савет министара именовао за директора ВБА“, истиче наш извор.
Особа која је била задужена за овај брзометни пензионерски узлет био је Миодраг Мики Ракић – добро познато лице, који је посебно његовао близак однос са генералом Ковачом.
„Дуже од седам година Ковач је „успешно извршавао“ све задатке свог тадашњег врховног команданта. За оданост генерал Ковач је награђен. Поред генералске пензије, примао је и директорску плату“, поручује наш извор који износи оправдану сумњу да је ријеч о човјеку који је продао своје изворе разноразним службама и комисијама, чиме је починио чин велеиздаје своје државе.
