Кад је „вруће“ – нигдје „патриота“: Организатори бакљада „испарили“

Једино што је тренутно извјесно је да није познато ко су званични организатори јавних окупљања – бакљада на которским и будванским зидинама, на Цетињу, подгоричким мостовима… којима је прослављен Дан државности. Након што су славља уз пиротехничка средства измакла контроли, пожари направили штету – организатора патриотских манифестација нема ни на видику.

Да ли је било оштећења на једној од највећих споменичких вриједности Будве – староградским бедемима током велике бакљаде и ватромета који је организован у поноћ 12. јула, утврдиће стручњаци, а свака деватастација биће пријављена.

То је за „Вијести“ казала директорица Јавне установе „Музеји и галерије Будве“ Луција Ђурашковић наводећи да ту културну установу која газдује бедемима, нико није консултовао нити тражио одобрење.

„Није нам јасно ни на који начин су ушли на бедеме, с обзиром на то да су кључеви од улазних капија у посједу Јавне установе“, истакла је Ђурашковићева.

Она је додала да ће првог радног дана, послије празника, консултовати стручњаке, конзерваторе за камен, које у Установи немају и уколико су се десила оштећења, то ће и пријавити.

Нико се није званично огласио као организатор бакљаде, а на бедемима је више од 20 људи тачно у поноћ упалило бакље, а онда је услиједио и ватромет. Цијели догађај је сниман дроновима и камерама, а снимци су се брзо проширили друштвеним мрежама.

Будвански бедеми имају градитељске слојеве из времена Рима, Византије, обликовали су их и Млеци, више пута су страдали у ратовима и земљотресима…

Послије сличне бакљаде у знак прославе Дана државности је избио пожар на брду Свети Иван изнад Котора, па су ватрогасци имали непроспавану ноћ, а угрожен је био дио бедема – културно-историјског споменика прве категорије који је под заштитом Унеска.

Пожар који је захватио дио бедеме у близини и изнад цркве Госпе од Здравља цијеле ноћи гасио је комплетан састав Слушбе заштите и спасавања Општине Котор.

„На терену је била комплетна јединица, а помагало нам је и више десетина грађана који су се ту затекли. Интервенисали смо са пет противпожарних виозила која смо распоредили на Табачини, одакле смо уз брдо и уз бедеме извукли ватрогасна цријева, односно тзв. пругу, при чему смо морали на одређеним таачкама постављати и мање, мобилне пумпе како би успјели да воду из цистерни на Табачини „подигнемо“ на висину гдје је била ватра. Користили смо и воду из једне од бистијерни на трвђави Сан Ђовани. Пожар је локализован око 1.30 сати, а дефинитивно угашен јутрос нешто послије 5 часова. Гашење је отежавао јак сјеверни вјетар који је дувао читаве ноћи“, казао је јуче „Вијестима“ командир СЗС Котор Максим Мандић.

Он није желлио да говори о узроцима пожара и томе ко је омогућио бакљаду и употребу пиротехничких средстава и отвореног пламена у љетној ноћи у којој је дувала јака бура.

„То ће утврдити надлежни“, кратко је казао Мандић који је, међутим, потврдио да је у Котору, као и уосталом у свим другим приморским градовима, на снази сезонска забрана употребе отвореног пламена и ложења ватре на отвореном простору јер су високе температуре, суво растиње и вјетар који често дува идеални услови за ширење пожара. Мандић је казао да ватра око бедема срећом, није нанијела већу штету.

„Изгорело је неколико стотина квадратних метара површине под ниским растињем и један бор“, истакао је командир которских ватрогасаца.

Предсједник которске Општине Жељко Апрцовић не види ништа алармантно у синоћњој прослави празника бакљадама и тврди да су поштоване све мјере Националног координационог тијела.

“Апсолутно не видим ништа спорно. Већа је емоција, већи је пожар у срцима наших младих људи који воле своју домовину у односу на оно што се десило на которским бедемима синоћ. Наша омладина има пуну подршку и зато ћемо заједно дати нови зелени печат бедемима“, казао је Апрцовић.

За разлику од Мандића, Апрцовић тврди да је горјело ниско растиње и да ниједан од борова није захваћен.

Засада није познато ко је био званични организатор јавног окупљања – бакљаде на которским зидинама, а која је прекршила не само наредбе Министарства здравља о спречавању ширења коронавириса, него и многе одредбе Закона о експлозивним материјама, односно Закона о заштити и спасавању.

На локалним медијима у Котору, попут Скала радија, прекјуче су најављивали ту манифестацију, као и организовану ауто-колону којом је слављен 13. јул – Дан државности Црне Горе, уз напомену да иза свега стоје „Которани и Которанке, Црногорци и Црногорке, или кратко „Народ которски“.

Према незваничним информацијама „Вијести“, Основно државно тужилаштво у Котору покренуло је извиђај у вези са пожаром на бедемима, а води га државна тужитељка Анђа Радовановић.

Из Управе полиције и Одјељења безбједности Котор јуче нису одговорили на питања „Вијести“ ко је званични организатор ове манифестације и јавног окупљања поводом бакљаде, те да ли је овај скуп прописно пријављен полицији и да ли га је она одобрила. Из полиције нису одговорили ни на питање како је могуће да се у заштићени споменик културе какви су которски бедеми, унесе и запали огромна количина пиротехнике у вријеме општинске забране употребе пиротехнике и ложења ватре на отореном, да ли су утврдили узроке избијања пожара и открили његове виновнике, те хоће ли изазиваче пожара полиција гонити прекршајно или и кривично због изазивања опште опасности.

Закон строго дефинише ко може да рукује пиротехником

По члану 47 Закона о експлозивним материјама, вршење дјелатности јавних ватромета у Црној Гори могу обављати само привредна друштва, друга правна лица и предузетници који, поред осталога, имају запослено најмање једно лице које је стручно оспособљено за извођење јавног ватромета. Закон дефинише и врло строге услове по којима се пиротехничка средства из тзв. П1 разреда (која представљају малу опасност) могу продавати грађанима јер су овакве сигналне бакље предвиђене да служе само на пловилима за потребе трагања и спасавања на мору.

Општина Котор, односно градоначелник као лице одговорно за законит рад локалне самоуправе, протеклих је година потписивао сагласност да преузима одговорност за испаљивање ватромета током традиционалне феште Бокељска ноћ, а за коју би претходно организатор добијао званичну дозволу полиције јер је ватромет приређивала за то регистрована и овлашћена фирма. Управо због опасности од избијања пожара, у Котору се већ двадесетак година за Бокешку ноћ не приређује некад уобичајена илуминација са употребом отвореног пламена на градским зидинама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: