Кад Господ нареди!

У програм уживо, једне веома слушане радио емисије, јавила се жена која је рекла: „Јавила сам се, да се овако јавно и да сви чују, захвалим Богу. Имам двоје деце, којима сам и мајка и отац. Завршила сам факултет, а радим слабо плаћени посао на којем имам много проблема. Сиромашни смо, немамо довољно новца, али су деца здрава, и хоћу да се захвалим Богу за све, јер, без Његове помоћи, ја ништа не бих успела. Слава и хвала Господу!“

Возећи се својим луксузним аутомобилом, један пребогати пословни човек, иначе атеиста (безбожник), чуо је део те емисије и то баш обраћање ове жене. Чим је стигао у своју раскошну канцеларију, позовао је секретарицу и рекао јој да накупује довољно намирница, које ће сиромашној породици потрајати неколико месеци. Затим да пронађе жену која се јавила у емисију (тог и тог радија) и да јој све то однесе.
Са пакосним смешком је додао: „Када те та жена упита ко јој шаље дар, реци да је то дар од ђавола.“ Бездушни пребогати човек хтео је да се наруга честитој жени и исмеје њену чисту веру. Секретарица је урадила како јој је наређено. Пронашла је адресу, купила намирнице и разне кућне потрепштине, које је довезла пред дом ове жене.

Сирота жена видећи то, паде на колена и крену да девојци пољуби руку, рекавши: „Благословена била!“ Девојци би непријатно, јер је знала зашто јој је наређено да све то донесе овој доброј жени. Полазећи према колима, окрену се и упита: „Зар вас не интересује од кога све ово потиче?“

Жена смирено одговори: „Не! Кад Господ изда наредбу, и сам ђаво је извршава.“