Кад енергетски цар ,,покаже зубе“
1 min read
Када ,,енергетски цар покаже зубе“ представници западних влада страхују за судбину њихових предузећа и набавке енергената, док тржишта реагају на прве звуке руских чизми растом цијена нафте. Цена барела нафте је на њујоршкој и лондонској берзи јуче скочила на два долара док је гас у више дјелова Европе поскупио два одсто.
Аналитичари подсећају да је у периоду највећег захлађена између Запада и СССР у време владавине Брежњева, Русија остала поуздани европски достављач нафте. Европски клијенти су једино 2006. и 2009. били колатералне жртве конфликта Русије и Украјине кроз коју још увек пролази 60 одсто доставе руског гаса европским земљама.
Русија половину количине од 10 милиона барела нафте, колико исцрпе дневно, и 200 милијирди метара кубних гаса колико производње годишње извезе у европске земље чије економије зависе од тих енергената. С друге стране, извоз енергената је Москви најзначајнији извор буџетског прихода и главни стожер привреде.
Не треба заборавити да западне компаније пружају главну технолошку подршку у црпјењу нафте из мора и производњи природног гаса који се доставља на азијски континент.
Нафтне компаније које послују у Русији су најугроженије новонасталом кризом око Украјине, на челу са британском нафтном компанијом Бритиш петролеум (БП) која посједује 19,75 одсто капитала руског Роснефта. Њене акције су јуче на лондонској берзи изгубиле 2,3 одсто вриједности.
Америчка компанија ЕксонМобајл, италијански ЕНИ и норвешки Статоил потписале су значајне уговоре са Роснефтом. Британско-холандска компанија Шел је партнер руског Гаспрома на развоју угљоводоника на руском Арктику.
