Јузбашићу
Павле Ђуришић
Пише: Филип Мирковић
Грдан вакат дође смутње и пошасти,
нити левор пуца, нити ханџар сјече,
све се питам да ли остаде бар части
да за Тебе нешто лијепо се рече.
У вријеме ово муке и невоље
ја размишљам кад бих могао постићи:
запалит’ свијећу на Лијевче Поље
и у Јасеновац споменик Ти дићи.
Кад у ово доба трагикомедије
не може се више родит’ такав борац,
као из пјесама славне историје;
вриједи ли данас бити Црногорац?
Постављам питање јер ме данашњица
све разочарава и све ми се чини
да умјесто оних црвених убица
боље да је лично доша’ Мусолини!
За онога што је могао да створи
људско „Пасје гробље“, смислит’ оток Голи,
за њега су ништа сви окупатори,
златан је за такве Пирцио Бироли.
Докле више може трајат’ једноумље
које нам је само лоше донијело?
Докле мрак ће њихов бит’ јачи од зубље,
забрањени бити помен, опијело?
