Јутрење над Пречистом
Емило Лабудовић
Зазидана у темељ челом тврђим од камена
Чами у манастиру. Ни реч да сађе са уста.
Јата црних сенки слећу јој на рамена
Док се Пречиста даје јутру, сва у белом. Пуста
Тек мрвица наде уместо воде и хлеба
Гнезди се у души као прва ластавица,
Док ћуањем расеца глуво уво неба
Стиснуто међу тврда зрна бројаница.
А очи мртве, без сјаја, једно те исто виде:
Анђео водом ходи, прозачан и чист,
И зна, то од Преспе мртав Владимир иде
Са крстом и на крсту, разапет као Христ.
И чује, херувими певају са олтара
Песму над песмама. Звоно црквено бруји.
У сусрет Владимиру тада крене Косара
А шапат радости њене пољем разнесу славуји.
Шири усахле руке у сусрет да му хрле
Док време као смола капа са кубета,
Две камене јавке тако се јутром грле
А томе, кажу, има више од хиљаду љета.
Емило Лабудовић
(Пречиста Крајина, 2016. године)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
