Јунгова аутобиографија
Архетип, колективно несвесно, индивидуација јесу појмови које често чујемо и у говору који не претендује на велику научност. Употребљавамо их а да и не размишљамо како се до њих дошло, ко их је уобличио и дао им значење без којег би данас биле неразумљиве, или бар тешко разумљиве, појаве на индивидуалном и колективном друштвеном плану.
За њихово тумачење и разумевање најзаслужнији је швајцарски психијатар, један од највећих умова 20. века Карл Густав Јунг (1875–1961). Објављивање аутобиографије оца аналитичке или комплексне психологије на нашем језику коју је под насловом Сећања, снови, размишљања кроз разговоре с Јунгом уобличила његова ученица Анијела Јафе, у том смислу више је од рутинског издавачког посла (издавач је „Атос”, а преводилац Дубравка Опачић Костић). Кроз анализу сопствених визија и снова, кроз понирање у тамне пределе свести, Јунг је открио не само свој лични пут сазревања, пут индивидуације, да употребимо његов израз, него и могући пут за сваког оног ко се не задовољава готовим одговорима већ трага за њиховим смислом унутар свога Ја и света и природе који га окружују.
Око 400 страница аутобиографије прави су приручник мудрости за време које ствари захвата по површини, које не воли да се удубљује, чија су божанства сасвим другачија од Јунговог и које свој смисао види у главној крилатици потрошачке цивилизације: „Употреби и баци.” Од првих сећања на детињство, школовање и студирање, разумевање својих снова, односа према Фројду, чији је најпре био ученик а касније отпадник, до суочавања са несвесним и трагања за одговорима о животу после смрти, Јунг на страницама своје аутобиографије излаже једно од најзначајнијих и најузбудљивијих путовања кроз историју, прошлост, садашњост и будућност наше цивилизације. Кажемо будућност, јер само целовита, зрела личност, чији пут излаже Јунг, може да се ухвати у коштац са проблемима овог распамећеног, лудог света.
Прочитајте ЈОШ:
Вјештачка интелигенција: Мајкрософт ће „новинаре замијенити роботима”
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
