Јуче су пуцали на дјецу само зато што су са собом носила Бадњак, у намјери да се избрише историја
1 min read
Фото: Принтскрин Инстаграм
Мићун Милатовић (Пленум 083)
Јучерашњи безумни злочин на Космету само је још једна у низу манифестација геноцидне политике која се према тамошњим Србима, и православнима уопште, већ деценијама спроводи у континуитету. Због такве политике у самом срцу Европе на Космету српски манастири окружени су бодљикавом жицом и митраљеским гнијездима, а на српско име наићи ћете само прекапајући по згариштима или боравећи у енклавама, гетоима људи које не штити никакав поредак. Још и данас, на Космету можете бити убијени ако 6.јануара са собом носите стабљику младог храста. Чак и ако сте дијете. Или баш зато што сте дијете. Становницима (заточницима) српских енклава се једнако пориче како право на прошлост тако и на будућност.
Ороз је повукао злочинац, именом и презименом, али оружје и метке су исковали мржња, лаж, лицемјерје и нечиста савјест многих безимених.
Геноцид је као и сваки земаљски пакао, безумље у коме ипак има система што своје зло генерише у регистру слика и симбола. Сваки геноцидни акт је у својој бити апсурдни иконоклазам, који уништава конкретног човјека да би из свијета трајно уклонио сваку слику о њему.
А шта је призор српске дјеце и младића са Бадњаком, ако не жива икона посјеченог стабла које се, свим сјекирама упркос, обнавља из свог коријена? Уплашен том иконичном представом- као во времја оно Ирод пророштвом о будућем владару Израиља – злочинац је јуче канио убити и самог Богомладенца Христа, сатирући вјеру у смисао Божијег Оваплоћења и могућност Васкрсења. Јер геноцид пориче властити бесмисао разарајући свако сјећање на Вјечност.
И не само то.
Јуче су пуцали на дјецу само зато што су са собом носила Бадњак, славећи празник Рођења Христовог, онако како су на тим просторима то чинили очеви њихових очева, и сви њихови преци од вијека. Јуче је, дакле, пуцано на претке и потомке, у намјери да се избрише историја. Јер геноцид увијек смјера да конкретну заједницу истргне из Времена, попут странице из историјских уџбеника, као да је није ни било.
Gdje je Ziska, Bice i Vatre….
Gdje je Voda Vrela, i Vrece….
„Tamo Gde Vinograd BoZji je Dar“….
Bog je Protektor Srbske Budusnosti….