Јубилеј споразума без помпе: “Мастрихт” сада плаши
Четврт века Мастрихтског споразума прошло је ових дана дискретно, у тишини, без прославе и помпе. Житељи живописног холандског градића калдрмисаних улица, уклештеног на тромеђи с Белгијом и Немачком, могли су само са сетом да се присећају почетне еуфорије и гламура који су 1992. године обележили европску историју.
Када су се пре тачно 25 година окупили у Мастрихту, највиши представници тадашњих 12 земаља чланица поставили су основе монетарне и економске уније, слободе протока људи и капитала. Амбициозним пројектом кренуло се у суштинске промене у области тржишта рада и новца, па чак и заједничке одбране. Стварани су темељи данашње ЕУ, а у ваздуху су се осећали истинска проевропска атмосфера и ентузијазам.
Две и по деценије касније, ЕУ је доживела неколико нокаута и труди се да се одржи на ногама. Потресли су је, и још увек је добро дрмају, економска, монетска и мигрантска криза. Буџетска правила не функционишу, нема ни назнака од заједничке одбрамбене политике, док у многим земљама чланицама цветају национализам и евроскептицизам.
Европска разједињеност недавно је неславно резултирала “брегзитом”, с узнемиреним погледима ка Холандији, Француској и још неким земљама чланицама, уз оправдана страховања ко би могао да буде следећи. Уместо да уједини, евро је слабије учинио још слабијим, а јаче само јачим. Створио се страх од пољског водоинсталатера, румунског камионџије, немачког диктата, грчке несолвентности.
Управо је помпезно осмишљено мастрихтско институционализовање створило гломазну и недокучиву администрацију од које данас зазиру европске нације. Зато, ако би о било чему сада могло да се говори, то нису достигнућа, већ последице овог чина. Сва размишљања упослена су у преуређење Уније, на новим основама, које треба спровести да се не би распала.
Европска унија тренутно пролази кроз највећу кризу од свог постанка и нико од учесника мастрихтског скупа, па ни највећи песимисти око њих, нису, ни у најмрачнијим сновима, могли да предвиде оно што се данас дешава. Поучени овим искуством, нико се не више зато не усуђује да даље прориче европску будућност.
Мијењајте евриће у перпириће, док сте на вријеме!