Јово Пејовић: Куда иде Црна Гора?
Јово Пејовић
Пише: Јово Пејовић
Недавно сам од свог пријатеља добио на поклон Сабрана дјела Петра Другог Петровића Његоша, што је био повод да по ко зна који пут читам и учим на дјелима великог генија, који је гледао неколико вјекова унаријед и оставио свом народу тестамент на којем треба заснивати свој пут у будућност.
Тако ми се у стиховима:“Куго људска да те Бог убије! Али ти је мало по свијета, те си својом злошћу отровала, но си отров адске своје душе и на овај камен избљувала!“, пред очима указао свијет у коме живимо и Црна Гора у њему изгубљена у времену и простору, све више удаљена од себе саме и све више затрована епидемијом коју Запад шири свијетом да би заразио и оне који се тој куги најдуже одупиру. И када нам је Митрополит Амфилохије одшкринуо врата оне Црне Горе, на коју смо скоро па били заборавили, опет се са свих страна као губа појавише они који не дају да се врата слободе широм отворе. Познати српски пјесник Јован Дучић је говорио:“Човјек се мора издвојити из гомиле да би могао нормално мислити.“
Свјестан да неки од нас живе у неком туђем свјету, гдје нам је све познато, а далеко, све више сријећем људе који одлазе у своју самоћу да у њеној тишини чују све оно што су изгубили, али и боље сагледају плиткост времена у којем живимо. За то вријеме партијске крпе у институцијама система све више постају средство за одбрану лидера политичких партија, нарочито онај дио који припада бившој власти и који се свом својом снагом ставио у одбрану бившег шефа режима и његових најближих сарадника. Димне бомбе које у виду политичких порука свако мало загађују политичку сцену имају за циљ да сакрију трагове тридесетпетогодишње похаре Црне Горе од ДПС власти, али и зауставе сваки покушај да се Црна Гора покрене са мртве тачке.
Демократија коју промовише Запад на примјеру Либије, Ирака, Украјине, Палестине, Ирана, али и окупације Косова и Метохије је највећа срамота свијета, који је постао играчка у рукама малог броја људи, који су на рачун човјечанства стекли енормно богатство и свако мало воде ратове у којима страда недужни народ. Често ми се згади када помислим у чијим се рукама налазила и налази наша судбина имајући на уму што су све од наше државе урадили и раде високи функционери у протеклих 30 и више година. Држава на чијем челу су се налазиле вође организованих криминалних група или њихови чланови, наручиоци пребијања и убистава слободномислећих људи, домаћи и страни плаћеници, пљачкаши и профитери је несрећна држава. Данас су наше судбине пристанком наших политичара у рукама држава чију је историјску прошлост обиљежила најмрачнија идеологија која се поново јавља у државама западног свијета, сада у новом облику не мање опасном него оном од прије неколико деценија.
Отимање територија суверених држава, прогањања народа са вјековних огњишта, убијање недужних грађана и дјеце, уништавање њихове имовине је постало дио наше свакодневнице.
