Позив министара спољних послова Г7 да Србија усклади спољну политику са ЕУ и уведе санкције Русији је прикривени ултиматум, каже некадашњи дипломата Владислав Јовановић уз оцену да циљ захтева није да се Србија „уподоби“ и да следи ЕУ већ да раскине историјске везе са Русијом и буде препуштена притиску запада да се одрекне Косова, преноси РТВ.
„‘Основни циљ тог захтева није да се Србија ‘уподоби’ и следи исту линију, већ да од ‘готовине направи вересију’. Да раскине историјске везе са Русијом, која једина од европских великих сила никада није оружано напала Србију, већ помагала кад год је то било потребно, и да будемо препуштени ултимативном притиску који се према нама врши у погледу дефинитивног одрицања од Косова и Метохије и од Републике Српске као што ју је видео Дејтонски споразум“, рекао је Јовановић за Тањуг.
Како каже, то су неизговорени услови које садржи саопштење министара спољних послова Г7 чије би прихватање, истиче, истовремено значило престанак постојања Србије као суверене и независне земље.
„Ми смо сада на тој прекретници и разумем нашег председника који је свестан тога и указује на то као на кључни тренутак за Србију. Мислим да ту не сме бити дилеме, јер матична држава мора да да пристанак за одвајање дела њене територије, а Србија није дала тај пристанак без којег не могу ништа да ураде“, наводи Јовановић.
Истиче да чак и ако би се Србија сврстала у ред тзв. непријатеља Русије, како она види све који подржавају санкције, то не би био крај проблема који запад има са Србијом јер не могу да добију тај пристанак.
„Покушавају да нас привуку и уцене чланством у ЕУ које је на далеком штапу, а сем тога, увредљиво је јер нас желе умањене за део наше територије што ни од кога другог нису тражили“, указује некадашњи дипломата.
Србија ће, додаје, бити изложена притисцима, али сматра да има чврст ослонац у међународно-правном, историјском и националном праву Србије на Косову што је, подсећа, садржано и у Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, као и у чињеници да су Србија и Црна Гора као нове државе примљене у УН у републичким границама.
Та одлука је у Генералној скупштини донета консензусом, а све западне земље су, наводи Јовановић, гласале за пријем Србије и Црне Горе у оквиру републичких граница које је Међународна мировна конференција прогласила новим међународним државним границама.
„Г7 је у раскораку са низом својих обавеза које треба да поштује, прво свој глас, затим одлуку Међународне мировне конференције, Резолуцију 1244 и право Србије као матичне државе да се слободно, без притисака и претњи изјашњава о захтеву једне националне мањине да се издвоји из наше земље“, наводи Јовановић који сматра да Србија треба да буде принципијелна до краја јер би супротно, каже, било равно престанку постојања.
На питање да ли је и подршка Косову за улазак у Савет Европе, такође, својеврстан притисак на Србију да уведе санкције Русији, Јовановић каже да није реч само о притиску већ о додатном кршењу међународног права и подсећа да је Вашингтонски споразум предвиђао мораторијум на активности Београда и Приштине у жељи да се постигне известан напредак у преговорима.
„Косово излази из тог мораторијума уз пуну сагласност САД и свих западних сила, а према Србији се врши притисак да остане лојална том споразуму, који је сада, у ствари, окренут против нас“, примећује Јовановић.
Додаје да је подршка уласку Косова у СЕ само једна од форми притисака на Србију који ће поново бити стављени у оптицај попут претње да би, уколико Србија не буде кооперативна, могло да дође до повлачења страних инвестиција.
„Могле би да се повлаче ако је то њихов интерес, али једино код нас страни инвеститори могу да раде са много нижим ценама гаса, што не могу да добију нигде у Европи. Нјих ће руководити интерес, а не несагласност са нашом политиком. То је претња која нема пун ветар у леђа, као и друге претње које су мање-више опсенарске не би ли нас поколебале и приклониле ставу запада“, каже Јовановић.
Коментаришући најављена повлачења признања независности Косова од стране више земаља, Јовановић је рекао да верује да ће их бити више од десетак и истиче да се „коначно диже магла са тзв. специјалног случаја, који су западни произвођачи тзв. државе Косово расули по свету“.
Како каже, показало се да је косовско питање „буре барута“ и окидач за понављање сличних случајева у другим вишенационалним државама.
„Свест о томе све више јача у свету, чак и у Европи. Видели смо да су у случају Корзике или Каталоније брзо нашли начина да то приземне да не узме маха“, каже Јовановић.
На питање да ли је могуће сачувати неутралност у новим међународним околностима Јовановић каже да је то неутрална позиција Србије потпуно незлонамерна према било коме, али да може да буде неугодна са западне земље које желе да „упосле“ европске земље у својим далекосежним геополитичким плановима према Русији и Кини.
Како каже, афирмација идеје неутралности, суверености и незавсиности није пожељна на западу, већ послушност, интеграција и слеђење политике оних који одлучују, а на првом месту САД.
„То је недодирљиво као идеал, и охрабрење за многе друге земље на другим континентима да нађу заштиту од посезања за њиховим суверенитетом и интегритетом кроз оптирање за независност и војну неутралност“, истиче Јовановић.
Извор: Косово онлајн
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
