Јованка је увијек носила пиштољ да би заштитила Тита, лудо га је вољела, звали су је погрдним именима

Вољела је Тита до лудила

А колико је Јованка била верна и одана Титу, видело се током посете Француској, када је откривено да Јованка са собом носи оружје.

„Дошло је до инцидента – на балу је из Јованкине торбе испао пиштољ, а осигурање је то брже-боље покушало то да прикрије. Тито је, дакле, имао велико поверење у њу, она је била задња линија његове обране, па је зато код себе држала мали пиштољ за ликвидације. Ако све службе закажу, она је требало да га заштити својим животом, да погине за њега… Она је Тита волела до лудила и никако се не може рећи да је с њим била ради интереса.“

До пресудног тренутка у обрачуну ‘малих титића’ – како Фила назива оне који су покушавали наследити Тита – са Јованком дошло је 1977. године. То се догодило на Бријунима, пред Титов пут у Кину, када је на важном састанку одлучено да он први пут у посету некој држави иде без супруге. Брозова је тада министра унутрашњих послова Фрању Херљевића питала шта се то заправо догађа.

„Његов одговор је био бруталан, али и простачки. Рекао јој је: „Личка курво, сада ћемо се обрачунати с тобом. Само још да откријемо твоје везе“, наводи Фила. Од тада, тврди Фила, Јованка више никада није видела Тита јер јој то није било дозвољено. „Тито се потом иселио из куће у Ужичкој. Она је покушавала да дође до њега, али ниједанпут јој то није успело.

Измишљотина су приче да је касније, када је Тито био у болници, дошла у Љубљану, тражећи да је прими, а он је то, као, одбио. Он је умро, а нису се видели.“ Фила наводи и да су Титу више пута покушавали подметнути да потпише папире за развод брака, па су то чак чинили и док је био у болници, али је он то сваки пут одбио да уради. Јованка је све знала и тумачила то као његову љубав и поштовање према њој. Убрзо након Титове смрти, она је избачена из куће у београдској Ужичкој улици у којој је с њим живела 35 година. Истерана је током ноћи, уз претњу пиштољем и, како је сама тврдила, без било каквих ствари.

Касније се испоставило да је ипак добила нешто ствари, а након две године борбе дали су јој и неку гардеробу, али са распараним порубима јер су тражили скривене микрофилмове – оптуживали су је, наиме, да ради за тајну службу, па су хтели да виде докле сежу њене везе. Узели су јој документе, па чак и телеграме саучешћа, као и фотографије на којима је Тито, а дали су јој оне на којима је она сама.

Својевремно се чак говорило да Јованка ради за усташе и да ју је у Титово окружење „подметнуо“ Анте Павелић. „Нису хтели да се види да је она икада постојала. Покушали су очистити Титову биографију. Хтели су направити поставку у Музеју „25. мај“ тако да ње нигде не буде, да људи стекну утисак да се Тито никада није оженио“, каже Фила. „Након што је избачена из куће, сеф у кући је насилно отворен.

У њему је било јако важних докумената, али и једно Титово писмо које је у сефу остављао сваки пут када би ишао на неки пут. Говорио јој је: ‘Ако ми се нешто догоди, прочитај ово.’ Када би се вратио с пута, узео би то писмо назад и враћао га је опет приликом седећег путовања. Она никада није прочитала садржај писма, није га отворила. А то писмо је, ако сам добро схватио, било заправо нека врста политичког тестамента. Али, ето, након отварања сефа, том писму се губи траг, нето га је видео и брже-боље сакрио“, открива Фила.

Извор: Expres.hr