Остај недостижна, нема и далека, јер је сан о срећи виши него срећа: Јован Дучић – Песма жени
Илустрација
Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна
Моја реч у шуму; мој корак, и блудња;
Само си лепота колико си тајна;
И само истина колико си жудња.
Остај недостижна, нема и далека —
Јер је сан о срећи виши него срећа.
Буди бесповратна, као младост; нека
Твоја сен и ехо буду све што сећа.
Срце има повест у сузи што лева;
У великом болу љубав своју мету;
Истина је само што душа проснева;
Пољубац је сусрет највећи на свету.
Од мог привиђења ти си цела ткана,
Твој је плашт сунчани од мог сна испреден;
Ти беше мисао моја очарана;
Символ свих таштина поразан и леден,
А ти не постојиш нит си постојала;
Рођена у мојој тишини и чами,
На сунцу мог срца ти си само сјала:
Јер све што љубимо створили смо сами.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Ostaj nedostizna, nema i daleka°
I Desanka:
„Sve je mnogo lepše donde dok se čeka…“
Kakvi su naši pesnici !!!
Duboki poznavaoci filozofije duse:
„Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami“.
Hvala.