Јован Цвијић посветио живот проучавању Србије и Балкана
1 min read
Јован Цвијић
Веома су значајни његови радови о морфологији и хидрографији Динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском басену и о миграцијама југословенских народа.
Одиграо је изузетну улогу као савјетник српске делегације на мировним преговорима у Паризу послије Првог свјетског рата.
Његова најпознатија дјела су: „Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије“ /три тома/, „Антропогеографски проблеми Балканског полуострва“, „Балканско полуострво и јужнословенске земље“, „Геоморфологија“ /два тома/, „Етногеографске карте југословенских земаља“, „Географска карта Југославије“, „Говори и чланци“ /четири тома/.
Читав живот посветио је проучавању Србије и Балканског полуострва, путујући скоро сваке године по Балкану.
Осим чисто географских проучавања, бавио се и геологијом /геоморфологијом, тектоником, палеогеографијом, неотектоником/. Његова монографија о карсту изазвала је веома повољне оцјене у европским научним круговима, а приступна академска бесједа о структури и подјели планина Балканског полуострва на основу геолошко-тектонске грађе прославила га је као првог јужнословенског геотектоничара.
Цвијић се бавио и проучавањем балканских психолошких типова. Оно што карактерише његов научни рад јесте утицај климе и рељефа на грађу /морфологију/ човјека, наглашавајући практично међу првима да је човјек екосензибилно биће.
Приликом оснивања Београдског универзитета 1905. био је међу првих осам редовних професора који су затим бирали остали наставни кадар, јер тада су сви професори и сарадници укинуте Велике школе стављени на располагање.
Основао је Географски завод Филозофског факултета 1893. године и био његов управник од оснивања до 1927. године. Заједно са групом географа и природњака основао је Српско географско друштво 1910. у Београду.
Био је предсједник овог друштва од оснивања до своје смрти. Био је два пута ректор Београдског универзитета 1906/1907. и 1919/1920. године.
Постао је научник свјетског гласа и добио је многа признања. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 5. фебруара 1896, а редовни члан 4. фебруара 1899.
Постављен је указом за предсједника Српске краљевске академије 12. априла 1921. године.
Био је дописни члан Академије наука СССР, Југословенске академије наука и умјетности, Ученог друштва Парнасос /Атина/, почасни доктор Сорбоне и Чешког универзитета /Праг/. Био је почасни члан многих географских, етнографских, природњачких и других друштава широм свијета /Петроград, Будимпешта, Букурешт …/.
Био је носилац енглеске, француске и америчке медаље за научне радове.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Иначе сте могли напоменути да је Јован Цвијић поријелом из села Врела, општина Жабљак где постоји споменик овом српском великану.
Prokletije je ,kazu neki ljudi, tim imenom prozvao profesor Cvijic. Isti ljudi mi rekose da se nekada zvase Trojanske planine.
dje je godj nogom nagazio ….tu je serbsko ime nadjenuo i beleg kolac udjenuo…
Pajseru, Profesor Cvijic je zavrsio vise skole i izdao vise knjiga nego sto ti imas zuba u glavi. A o mozdanoj masi necu ni da pricam jer po tvome komentaru vidi se da je nemas.
Napomena
Profesor Cvijic je rodjen u Loznici kao i dosta Hercegovaca i Crno Goraca, kao i ja.
S tim što je on bio prvo koleno a Vi i ja smo peto ili šesto. Nikako ne mogu da odgonetnem zašto samo nas iz Starovlaške Rsške Visije zovu ere. Kada je ceo taj pojas Užički Okrug, Moravički, Šabački i Valjevski uglavnom naseljen migrantima iz područja Hercegovine, Stare Hercegovine, Kuća i Vasojevića. Recimo moji su bili Kaljevići kao i predci vojvode Mišića. Samo su danad dve familije Bojića u mom zaseoku a ostali su i dalje Kaljevići. Mi smo doseljenici ispod Durmitora nedaleko od Žabljaka. A odatle kako vidim potiču i ostali Kaljevići i slavimo uglavnom istu Slavu Svetog Luku.