Још једном о подвали званој Сребреница
1 min readПише: Јован Лакићевић
Најновија вијест да се организације Бошњака у Сребреници противе изградњи споменика мира у овом ратом измученом граду, мене није изненадила. Још мање „аргументација“ којом се условљава извођење овог подухвата. Кључни услов је да ОХР ( Уред високог представника) донесе закон о забрани негирања геноцида!
Занимљиво је да се у Приштини, у исто вријеме, покреће идеја о доношењу закона којим би терористичка ОВК била заштићена као света крава, да се њена искључиво „ослободилачка“ активност ни на који начин не смије доводити у питање. Иначе, прекршиоцима затвор не гине!
И мање стручном оку је јасно да је у оба случаја препознатљив – енглески рукопис! Поготово ако се зна да је њихов тим „за све и свашта“ прије пола године промијенио мјесто боравка – из Сарајева у Приштину.
Ова потоња антисрпска ујдурма могла би се назвати крајње упрошћено: Законом против истине!
Оно што посебно брине и треба да забрине и власти у Српској и Београду, јесте упорно и безочно инсистирање, не само Алијиног, па Бакировог Сарајева, него њихових инструктора и савезника са више страна, на одржавању мантре о „геноциду у Сребреници“, као антисрпској подвали стољећа.
Покушао сам у претходном тексту о Сребреници на овом Порталу да кажем о томе нешто више, раздвајајући злочин од геноцида, не упуштајући се у илустративна поређења. Овога пута ћу ипак то да учиним. Ратни злочин је кад се постријељају непријатељски заробљеници, свеједно да ли их је било 470, 700 или 1.200. Злочин је дакле, макар то били и Орићеви бојовници, који су прије тога починили стравичне масакре у Подрињу, убијајући бестијално српску нејач, дјецу и старце, силујући пред фамилијом, па потом касапећи дјевојке и жене.
Пажљиви хроничар ових збивања, професор Миливоје Иванишевић је, именом и презименом, навео 3.265 српских жртава! У тим безумним акцијама, на очиглед КФОРа, потпуно је опустошено и попаљено,педесетак српских села.
Био сам у прилици да на Српској телевизији на Палама, са својим колегом и пријатељем , покојним Ристом Ђогом , гледам снимке ових стравичних злочина Орићевих балија. И, није ми било добро. Мислим да су они само једном приказани на овој ТВ управо због тога што је гледање ових ужасних сцена било – неподношљиво!
Злочин је стријељати заробљенике, макар они били и крволочне убице. Али то што су они претходно урадили у Подрињу, то је – геноцид! И, узгред, није тачно да Насер Орић није осуђен у Хагу. Јесте, али условно: за паљење неколико стогова сијена и убиство неколико говеди! Толико о „суду“ у Хагу.
Геноцид је, господо муслимани, оно што су ваши сународници из Источне Босне, урадили у прољеће 1942. Прогонећи српску нејач, без икакве војничке заштите, од Доње Криваје, Романијског платоа и Горњег Подриња, до Милошевића и крваве Дрине, звјерски су побили и бацилу у набујалу Дрину преко 6.000 српских мученика. Тада је, да подсјетим читаоце, јер смо о томе прије три мјесеца писали на овом Порталу, са стијена код Старог Брода, бјежећи испред муслиманских монструма из Црне легије, под командом Јуре Францетића, , загрљено, у мутну Дрину скочило 356 српских дјевојака!
О томе стравичном геноциду, у српским крајевима нико није имао појма, пуних седамдесет година, све док владика Николај није на мјесту крвавог пира муслимана- усташа подигао капелицу у којој су уписана имена побијених и покланих Срба. Ћутало се о томе све у име фиктивног братства и јединства. Ћутало се о геноцидним стратиштима, Коринтској јами, Пребиловцима, Марији Ливањској, Јадовну, да не помињем Јасеновац, највећи српски подземни град, гдје су муслиманске усташе, у хватању, довођењу и ликвидацији стотина хиљада Срба пружили значајну помоћ својој усташкој хрватској сабраћи!
Као што се види из овог краћег подсјетника, упркос небројеним геноцидним стратиштима, Срби никад нијесу инсистирали да се Бошњацима, па чак ни Хрватима, прикачи етикета геноцидног народа. А могло би се!
Откуд онда толико монструозне упорности да се од злочина у Сребреници по сваку цијену прави геноцид? Коме то треба? И, коначно, какве везе са тим има Србија?
Разумио бих да на томе инсистирају Њемци, како би се коначно ријешили ове срамне етикете и штафетно је уручили Србима. Можда то они раде дискретније, преко Енглеза, да се Власи не сјете! Било како било, по сриједи је мутна и прљава игра, у којој су Бошњаци можда само „извођачи радова“.
Нашто би то личило, кад би Срби, било из Србије, или из Српске, у свакој погодној прилици говорили о геноциду муслимана над Србима, ајде да се задржимо само на ове двије малочас поменуте локације, у Подрињу и код Старог Брода? Да организујемо такмичење у доказивању геноцида? Дајте, људи, опаметимо се. И колика су год, некад и претешка, оптерећења из прошлости, пробајмо да се окренемо будућности.
Због Сребренице је осуђено више генерала и високих официра Војске Републике Српске. У неколико пресуда се спомиње и „судјеловање у геноциду“, или „помагање геноцида“ а да геноцид уопште није утврђен! Говори се, наравно, „о удруженом злочиначком подухвату“, омиљена крилатица НАТО „судија“, а да таквог подухвата нема ни у траговима! Али кога то занима? Хашке добро подмазане НАТО судије, одлично су обавиле постављене задатке!
Тих дана, када је ослобођена Сребреница, пролазио сам од Милића према Власеници и Палама пут су ми у више махова претрчавале групе униформисаних и наоружаних Бошњака. Неке умало нијесам прегазио. Били су то, како ће се испоставити, припадници 28. Насерове дивизије, које је пропустио да прођу према Тузли најмлађи генерал Војске РС, 33.годишњи Винко Пандуровић, командант Зворничке бригаде, који је уз рат докторирао на Факултету општенародне одбране!Но тај витешки гест није му био од помоћи. Добио је у Хагу, од НАТО судија, 13 година робије!
Када сам нешто касније на Палама питао Радована шта то балије раде између Милића и Власенице, да није каква вјежба у питању, рекао ми је да нема појма! Караџић у том часу није ни знао да је Сребреница, из које је у три ратне године нанесено много зла подрињским Србима, коначно ослобођена. Томе ни тада, ни касније није зачудило, јер сам знао да су тијех дана односи са Младићем били затегнути. Знале су то, наравно и хашке назови судије, али им то није сметало да по диктату укључе и Радована у „заједнички злочиначки подухват“ у Сребреници!
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Šta oni imaju da se bune…to je Republika Srpska i ona i njene institucije i vlasti odlučuju šta će se i gdje graditi.Mi ne možemo u pederaciju otići i položiti cvijeće gje su nam balije djecu ubijali.Srebrenica nije nikakav genocid Srebrenica je reakcija VRS na zlodela koja je banda Nasera Orića učinila po Podrinju.Spomen područje treba izgraditi u Bratuncu i Podrinju i jasno napisati da su na tom području od strane muslimana u onom ratu a i ovome ubijani civili žene starci..jasno im napisati imena i prezimena a muslimanima poruka da se ostave ćorava posla i da imaju FBiH ii da svaki zajednički život nama a i vama uvijek donosi nevolje.Svako sebi i Bog da nas vidi…
Јуре Францетић – оснивач усташке „Црне легије“ и ујак Бориса Тадића!
Najjednostavnije rečeno nije tačno!
A o Tadiću, o njemu sve najgore …
niko nije ni ocekivao pad srebrenice.oko 800 srpskih vojnika sa 4 tenka se spustilo u grad i zateklo ga praznog.zene i deca su pojurile prema holanskoj bazi i evakuisani su a vise od 10000 pripadnika 28 tkz arm bh je krenulo u proboj ka tuzli itd.postoje snimci na jutjubu dolazaka tih kolona koje su 80% bile naooruzane,gde muslimani sami pricaju kako su naleteli na 5,6 srpskih zaseda.dobar deo muslimana je propustio vinko pandurovic.do 3000 muslimana je zarobljeno i oni su streljani.dal je streljanje zapoceto spontano ili ne je manje bitno.nama ta srebrenica i zlocin je najmanje odgovarao jer posle nje dolazi oluja i otvoreno stavljanje nato snaga u korist muslimansko hrv koalicije.ali srebrenica je samo treptaj oka u hiljadugodisnjoj srpskoj istoriji.muslimani 25g od rata su dalje mentalno u ratu i spominjace i kmecati oko te srebrenice sledecih 50000 god.da se tako pricalo i pisalo o ustaskim zlocinima nad srbima u ndh mozda do 91g nebi ni doslo.nego su komunisti izjednacili ustase i cetnike sto veze sa vezom nema a komuniste glorifikovali i izmisljali razne,lazne epopoje ili prave koje su u bh pracene odmazdom nad srbima.zavili su nas komunisti u crno.gde je delovala KP tu je doslo do gradjanskog,bratoubilickog rata.da ne navodim primere a ima ih mnogo pocev od crvenogradejaca i belogradejaca pa nadalje
mi smo 92g u bh upali u samo taku medijsku zamku a milosevicev rezim nista nije preduzimao da to spreci.prvo su sve pripadnike VRS i srbe nazvali cetnicima.jedan ratko mladic je iz komunisticke porodice.onda kako to ide u njihovoj ideologiji ala bulajic sf filmovi svi cetnici su koljaci,ubice,fasisti.1992g nije bilo srpske porodice u bh kojoj neko ili deo familije nije stradao u ndh.osveta se osecala u vazduhu i na tu kartu su igrali hrv i muslimani i uspelo im je.nase zlocine su preuvelicavali(stotinehiljada ubijenih muslimana-zvanicno stradalo oko 66000 a ratovali i sa hrv i medjusobno)50000 silovanih muslimanki(posle rata je utvrdjeno da je oko 3000 zena silovano na sve tri strane) i druge podmetacine.od 1995g broj zrtava gde se desio ratni zlocin raste na godisnjem nivou i muslimani dovoze leseve muslimana iz celog podrinja i zakopavaju u potocare.ispali smo naivni,izgubili medijski rat koji nismo ni vodili i kad kazes strancu za rat u bosni on odmah pomisli o nekakoj strasnoj klanici muslimana a u ratu u bh je poginulo oko 100000.oko 66000 muslimana,oko 30000 srba i oko 8000 hrvata.i ispade tezi zlocin srebrenica nego ruanda gde su za tri meseca tutsi nozevima i kopljima pobili milion huta.dok je desetinehiljada stranih trupa bilo u bh za ruandu ih je boleo k….c.niti ima nafte,niti zlata niti je geostrateski vredna kao bh jer 92g nato je preko bh usao u istocni blok.
Треба напоменути да муслимани као жретве наводног геноцида, које су сахрањене у Меморијалном центру у Поточарима рачунају: Жтрве ратног злочина, који је несумњиво учињен у јулу ’95. Ту су и Орићеви војници који су погнули од почетка сукоба, па до пада Сребренице. Па они који су, као војници погинули пробоју према Тузли. Жртве међусобних сукоба.Ту су и становници који су у периоду сукоба умирали природном смрћу. Има ту и оних који су погинули на другим ратиштима, а пореклом су из Сребренице.(постоји снимк ОБН ТВ на коме жена из Сарајева тврди да су јој мужа погинулог у Сарајеву хтели да пренесу у Сребреницу.Навоно није дозволила. Само тако су могли скупити преко осам хиљада имена. Међу тим именима има оних који су живи.Отишли људи у иностранство, а ови их водили као нестале, а и нестали су уписани на спомеику.
… Čudo je laž, čudo!!!
Jednom je kazanu, stoput ponovljena istina je neće poreći!
Arthur Ponsoby je tvrdio da kad bukne rat u njemu prva pogine istina!
A Benjamin Disraeli, ko bi to bolje od njega znao, kaže :“ Postoje tri vrste laži : laž, besramno laž i statistika!
Srebrnica je besramna laž zaodenuta izmišljenom statistikom lažnih smrti!!!
A nama se činilo da ne postoje grđe laži od besramne laži …
Srebrnica!!!
Eto, postoji.
Svaka cast gospodine Lakicevicu i na znanju i na hrabrosti!