• Политика

Јокић: Котор заслужује статус града и пријестонице културе

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Јокић је за Побједу казао да Котор, град са миленијумском традицијом заслужује да буде као такав препознат и од државе, те да у складу са тим има статус града, као кроз цијелу своју историју.

Владимир Јокић

Предсједник Општине Котор Владимир Јокић очекује од Владе и парламентарне већине да у овој години предузму прве кораке у циљу реализације иницијативе да се Котору врати статус града и да се прогласи за културну пријестоницу Црне Горе, а коју је почетком јануара уручио предсједнику Владе Здравку Кривокапићу, пише Побједа.

Јокић је за Побједу казао да Котор, град са миленијумском традицијом заслужује да буде као такав препознат и од државе, те да у складу са тим има статус града, као кроз цијелу своју историју.

“На тај начин би била препозната важност и посебност Котора, а самим тим би се створили предуслови и за озбиљнији однос државе према Котору, што би довело до побољшања услова за живот. Сличне примјере имамо и у окружењу, Хрватској и другим земљама. Наш Устав оставља могућност да се локална самоуправа организује на више начина, па самим тим ова иницијатива није у нескладу са правним системом Црне Горе, напротив”, казао је Јокић.

Он подсјећа да Котор као Унеско град има посебан закон који се тиче његове заштите, па би, каже и саме промјене одређених закона које су неопходне у овом правцу, биле у складу са постојећим оквиром.

“Котор, град са два Унеско уписа, који очекује и трећи, град у којем се налази двије трећине културног блага Црне Горе сам по себи представља центар културе Црне Горе и то је нешто што је препознато у цијелом свијету, не само у Црној Гори. Од Владе и парламентарне већине очекујем да у овој години предузму прве кораке у циљу реализовања иницијативе предате”, казао је Јокић и подјећа да је премијер прихватио иницијативу да Котор добије статус града.

У иницијативи од Владе се тражи да Котору званично додијели статус града и то кроз измјене Закона о локалној самоуправи и Закона о територијалној организацији, односно Закона о заштити природног и културно-историјског подручја Котора.

“Устав Црне Горе као основну јединицу локалне самоуправе прописује општину и дозвољава да се могу оснивати и други облици. Стога су кроз Закон о локалној самоуправи и Закон о територијалној организацији, као други облици локалне самоуправе, уведени и Главни град, Пријестоница и општине у оквиру Главног града. Осим Подгорице која има статус Главног града и Цетиња које је проглашено за Пријестоницу, све друге црногорске општине су стављене у нижи ранг (обичних општина) иако су неке од њих попут Котора или Будве вишеструко старије урбане цјелине које су се као градови, препознавали још и прије пар миленијума”, појашњено је у иницијативи.

У том документу Јокић истиче да у протеклих 16 вјекова Котор има непрекидан континуитет града, који се огледа у чињеници да је током тог периода представљао врсту политичког, вјерског, економског, трговачког, просвјетног, здравственог и поморског центра без обзира на његов статус у оквиру држава које су владале тим подручјем или на периоде његове аутономности. Још у XИВ вијеку имао је своју аутономију и Статут града, који је имао снагу Закона.

“Котор различитим од свих других градова, чини квалитет трајања његовог градског живота, организација и култова, као и посебност у његовању заједништва и суживота свих његових грађана без обзира на различитости, те чињеница да су Которани правним актима уређивали градски живот уназад готово миленијум”, објашњава Јокић.

Он наглашава и да се на тероторији Котора налази око 650 непокретних споменика културе, „односно нешто мање од 40 одсто укупног фонда непокретних споменика културе у Црној Гори и да се у Котору налази и преко 107.000 културних артефаката што је три пута више него у остатку Црне Горе“.

Због својих изузетних природних и културно-историјских вриједности Котор је од 1979. на Унеско листи подручја од изузетне универзалне вриједности за читаво човјечанство. Од 2017. и бедеми Старог града Котора уписани су на Унеско листу као дио Венецијанских утврђења, а ускоро се очекује да на Унеско листу буде уписана и Бокељска морнарица која сједиште у Котору има од свог оснивања 809. године.

“Очекиваним уписом Бокељске морнарице, Котор ће имати три уписа на Унеско листи што га чини једним од ријетких мјеста на свијету које је толико пута препознато као дио свјетске природе и културно-историјске баштине”, наведено је у иницијативи.

Аутори констатују како је стога логично и да држава Црна Гора чији је дио Котор први пут званично постао 1945. године, препозна и потврди његове вриједности дајући му званичан статус града и проглашавајући га за своју културну пријестоницу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: