• Поглед

“Јубилеј једног издајника” – од признања до покајања!

1 min read

5 година ‎ ИН4С

„Један издајник“ својевољно заузе „став“ са намјером да „говори“ о себи и то јавно изнесе! Рекло би се, више са љутњом, пркосом, разочарењем, убјеђењем, увјерењем и тврдњом да оно што каже није другачије и говори „само“ о његовој политичкој дјелатности!

Жарко Ракчевић

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

„Један издајник“ својевољно заузе „став“ са намјером да „говори“ о себи и то јавно изнесе! Рекло би се, више са љутњом, пркосом, разочарењем, убјеђењем, увјерењем и тврдњом да оно што каже није другачије и говори „само“ о његовој политичкој дјелатности! Тада, из њему познатих разлога, поче набрајати „све“ шта је радио, чинио, говорио, бирао и варкао себе, мијењао, предузимао, савјетовао, удруживао, оснивао, имао другу визију и тако даље! Шта друго (пре)оста читаоцима сем да прихвате као све је „речено искрено“ и без „задње“ намјере и оно је так(в)о и никако другачије, каквим нам га је подастро онај чији је то с поносом „јубилеј“!? А ријеч је о ни мало пријатном признању и покајању и то под насловом „Јубилеј једног издајника“, (…) хронологија издаје од 1990. до 2020. године!

Таквим духом одише наведени „јубилеј“ у којем поносни „издајник“ наброји све своје „издаје, преваре и обмане“ без мане и страха „оставши“ нетакнут, а камо ли попрскан или упрљан „коалиционим и партнерским“ односима које је „градио“ или имао током скоро три деценије, како је таксативно хронолошки редом наб(р)ојано! Немам воље нити намјере, а и бесмислено би било, да ставку по ставку анализирам од броја 1 до 26, већ онако кумулативно сам хтио приказати дух тога „славнога јубилеја“ датог од „једног издајника“.

Ако је то уистину било „издајниково“ јубиларно (при)знање или револт, на све оно што је он током скоро три деценије свога политичког и страначког ангажовања, дружења и дјеловања са онима на власти чинио, узгред се бавећи „веома успјешно“ бизнисом, онда се може донекле и разумјети да признање „издајника“ је условно и речено много више као (по)кајање са смислом сарказма, ироније, љутње, незадовољства, (с)личног неслагања и реаговања на све оно што се дешавало у датом периоду, а које је „издајник“ хронолошки изнио у „само“ 26 тачака или „слика“!

Наравно, све речено има и поенту „право прече куповине“: „Пуне четири године нијесам дао ниједну изјаву на политичке теме. УРА није луткарско позориште и није мој манир да вучем конце из сјенке. Као један од оснивача УРА-е и први предсједник мислим да је остварен сјајан резултат на неслободним изборима (…) Демонтажа хибридног режима и процесуирање криминалних дјелова друштва не смију угрозити националне интересе Црне Горе (…)“!

Првом предсједнику повјероваћемо на ријеч да његова „УРА није луткарско позориште“ и да се у њој не вучу „конци из сјенке“! Нећемо, никако не бисмо и да имамо потребе, п(р)озивати „бившег“ његовог „независног и осамостаљеног“ страначког посланика нити га (п)итати да тим поводом, „ако има“, што рече! Ваљда толико знамо и сами, ако треба и тумачити, да је наведеним, поред осталог, (о)правда(н)о све што је изнио као свој став, а поводом „Јубилеја једнога издајника“! Дакле, „пуне четири године“ ћутао је не реагујући на „политичке теме“, од 2016. до 2020. године, а ипак је хронологију „Јубилеја једног издајника“ дао од 1990. до 2020. године!?

Наравно, „државни удар“ се десио а „суђење вијека“ одржано! „Сви извршиоци“ похапшени и осуђени, додуше првостепена је пресуда, па „издајник“ на то ни да се осврне! Живот-глава његовог „предсједник свих грађана“ бијаше тада „смртно угрожена“, а „издајник“ о томе „појма“ није имао, нити је та игра звана „политички танго“ завриједила да макар једном нотицом стане у „јубилеј (…)“!

Ни мање ни више „издајник“ се (ис)прсио храбро и спремно „све“ набрајајући, и то без задршке, да би на крају могао „себи“ да припише, као једном од оснивача УРА-је, (не)велике „заслуге“ за постигнуте „сјајне резултате“ на „неслободним изборима“ и добијену „прилику“ да убудуће изврши „демонтажу хибридног режима и процесуирање криминалних дјелова друштва (…)“, под његовим условом да се „не смију угрозити национални интереси Црне Горе“! И би то његова „поента“! Да се тиме, можда, не хоће ставити забран на поједине личности из „окружења високог политичког и државнога врха“ које се не смију дирати без његовог „одобрења“, а чији су „политички послови“ били у свери злоупотребе службеног положаја и криминала?

Да ли би се та „његова“ намјера могла схватити и као „тапија“ на побједу извојевану само личном заслугом „као једног од оснивача УРА-је и првог предсједника“ њеног, на „неслободним“ парламентарним изборима од 30. августа текуће године? Уједно је, са заузетим „ставом“ и поентом у „Јубилеју једног издајника“, осигура(ва)о себи право да може без устезања држати слово и давати изјаве које су код њега само „четири године чекале“ да се објелодане! Ето, сада је послије тако „велике“ паузе „с правом“ проговорио и то још једном или два пута за непун мјесец дана! Да ли је то била „жал“ због „добровољне паузе“ и сада „пост фестум“ његов поновни излазак из политичке „анонимности“ односно ћутања?

Дакле, била је а и даље је остала да траје његова превелика и временски предуга „забринутост“ за угрожене „националне интересе Црне Горе“, али сада са неким нови(ји)м и „иновираним“ политичким појединцима, бизнисменима и банкарима, страначким снагама и визијама, одбацивши све оне који нијесу сагласни са његовим „новим политичким визурама“ преточеним и окупљним у странку Грађанског покрета под скраћеницом УРА!

Прихватимо ли здраво за готово да је све тако како је наведено, а што је „издајник“ у свом „јубилеју“ хронолошким редом „наб(р)ојао“, онда би при таквом поимању ствари и догађаја имали потпуну слику од „двије“ боје „црне“ или „бијеле“! А све у зависности како коме одговара и шта жели та особа или политичка личност да каже, одобри, призна, похвали и промијени без обзира на оно што се стварно дешавало или догађало на економском, политичком, културном, научном или уопште друштвеном плану! Иако се све одвијало у једном друштву предполитичком са прије свега још неизумрлим племенским остацима свијести, у друштвеном и транзиционом систему или у некој назовимо држави са „демократским и грађанским уређењем“, које је тек у повоју, као што је то (проев)ропска Црна Гора или његов „много вољени Монтенегро“!

Са таквим начином гледања на политичке личности у једном „демократском и грађанском друштву“, а економски подржаван као „просперитетан“ амбијент, „без криминала и корупције на високом нивоу“, са изразито великим процентом непотизма у страначком запошљавању, „независним“ институцијама и високо истакнутим круговима позиционираним у првој, другој или могуће „формирањем и дјеловањем“ треће фамилије, радиће се на креирању „нове историје Црне Горе“, а све претходно ће се поништити или искоријенити!

Наравно, са таквим креирањем „нове Црне Горе“ и са „новим човјеком“ ишло би се укорак са политичким идолом једнога таквога режима, „оцем црногорске нације, новог идентитета и заговорника у покушају, на страначком конгресу обећано и зацртано, оснивање нове цркве атеистичке“, православне и „црногорске аутокефалне“ и њеног регистровања као НВО у полицијској станици у Пријестоници, од новостворене политичке елите на челу са „младим лијепим и (још) паметним“, жељно очекујући да се оствари „политички и економски просперитет“ у „новој Црној Гори или тзв. Монтенегру“ и са „новом црквом“ за бизнисмене као „православне атеисте“ и новокомпоновану и реформисану политичку елиту!

На другој страни ће се налазити обични смртници и економски осиромашени грађани, неподобне и нестраначке личности, интелектуалци, који су већ уведени у „предворје“, али су још на чекању док се отворе врата те „велике капије“ од Европске Уније! Они су принуђени стрпљиво чекати обећани „бољи живот“ са озбиљним упозорењем да ће се „морати навикнути“ и живјети са оним мрвицама које им елита одабраних из прве и друге фамилије са свога стола баци, под геслом „да живимо боље“, јер „ми знамо како“! Наравно, са наравоученијем „не залијећите се, више нас је са ове стране“ односно код нас су паре – еври! Зар (ни)је то био бијег од АБ револуције и њених резултата или ипак игра звана „политички танго“ са креаторима и носиоцима те политике на челу са несмјењивим политичким лидером Д(Р)ПС-оваца и са двоструким мандатом „предсједника свих грађана“?

Креатори једне такве „државе благостања“ кане уживати све привилегије! У њиховим привредним и банкарским корпорацијама, фондовима и берзама, због „заслуга“ које су имали у претходне три деценије, радиће само „најбољи“ и они са факултетском дипломом, мастер или докторском титулом одабрани по партијском калупу „најјаче странке“ и (пр)обраних појединаца из коалиционога страначкога партнерства! То ће бити једна „нова генерација“ сабрана од старих и „реформисаних“ политичких прелетача, која ће имати „национални“ задатак да ствара(ју) „нову Црну Гору“! Нека здравље и дуг вијек послужи и Бог помогне свима онима који мисле да то доживе од те и такве „нове генерације“!

И никоме ништа, све тако и Јово наново у круг од једне до друге генерације „млади(х), лијепи(х) и (још) паметни(х)“, из једне деценије у другу, трећу, четврту, (…) од једног вијека до другог, а све по леђима огромног броја осиромашених грађана, који треба да живе са стандардом и куповном моћи на дневном минимумом од свега 2,5 еура (два еура и педесет центи) пројектованом од државе, која је „узор државама у региону“, а дијелом и „неким“ земљама западне Европе! То је земља звана „независни Монтенегро“ призната и чланица Уједињених нација!

У „Јубилеју једног издајника“ не нађосмо ни под разно да је и он био „противан и заслужан“ таквом богаћењу у просперитетном и „најљепшем кавезу – затвору на свијету“! Наравно да је селективан приступ најбољи начин да човјек себе прикаже само као признатог и „јед(и)ног издајника“! Као да ни ту „издајник“ није играо политичку игру „танго“, јер његово дневно „требовање“ не спада у категорију за „одрживи дневни минимум“ са 2,5 еура на дан, па је (о)лако на све „заборавио“!
Докле ће да трају и ко има још да (по)вјерује у бројне експерименте, реформисања и примјене „европских демократских начела и стандарда“ у Црној Гори са „новим човјеком и идентитетом“, као и „новом атеистичком црквом“ који су обећа(ва)ли као комунисти, социјалкомунисти, социјалисти, реформисти, сдпеовци, социјалдемократе, демократе, фронтовци, новодемократе, народњаци, прави народњаци и ко зна све који лидер(чић)и из још постојећих или „замрзнутих“ странака! А сви су тобоже много бринули за грађане обећавајући им „бољи живот“ у „првој еколошкој“ држави Црној Гори, а касније „независној“ и НАТО-вској или најновије усправној, али још непунољетној тзв. држави Монтенегро?

Ако смо „најљепша држава на свијету“, са високим и „безграничним небеским плавим сводом изнад“, онда смо и „најљепши затвор – кавез на свијету“ што изаз(и)ва „дивљење“ наших сусједа и демократских држава чланица Европске Уније, зар не?! Ко њима таквима и даље да вјерује, а већ три пуне деценије њихови лидер(чић)и заједно подржавају несмјењивог лидера „најаче странке“ и уједно „предсједника свих грађана“? Додворавају се диктатору као „државнику и господару“ препуњајући његове банковне рачуне у иноземству, а добро пунећи и своје џепове, бисаге и банковне рачуне?

Таквога диктатора од „државника и господара“ подржавали су они сви заједно, неко мање а неко више, скоро три деценије и са њим одрађивали „процес транзиције и ваучеризације“ преко „независних“ судија и судских инстанци многе незаконите радње на економском и политичком плану игноришући и право народа на референдум, када су у питању биле много важн(иј)е одлуке! И нико се од њих није чуо! А можда је неко само понекад нешто и (из)рекао као „корисну нејасноћу“ или је то био „компромис са истином“!

А могао је да је хтио нешто рећи макар о „ваучеризацији“, знајући многе који су се добро окористили и напластили оснивајући фондове и берзе за куповину – продају ваучера! А сада, колика је вриједност „додијељених“ ваучера, да ли зна? Ни ту „није био“ ни близу игри, а камо ли да је „играо танго“, па га не налазимо у „Јубилеју једног издајника“!

„Новоцрногорци“ и ви „велики Црногорци“ морате имати на уму, једном и за свагда, да Црне Горе нема нити је може бити без династије Петровића и посебно Петра Другог Петровића Његоша и његовог „Горског вијенца“, ма шта ви мислили, радили, фалсификовали њену историју, која је таква каква је и узалудно је трудити се да радите на њеном „брисању, реформисању и калемњењу“ у циљу стварања „атеистичког новочовјека са новоцрногорским идентитетом“ па чак да „идете“ далеко у историјску прошлост све до доласка Словена на Балканско полуоство!
Вјерујем да вашим дворским и приученим историчарима, историчарима у покушају, књижевницима и пјесницима као историчарима „нове историје Црне Горе“ ваљда неће панути на ум да покушају трагати а камо ли (до)казивати „Троју и пирамиде“ на тлу Црне Горе или Монтенегра“!

Ко данас вама може вјеровати и кога можете убиједити у оно што мислите, изговарате, радите наопачке и изнова увјеравате да све што сте радили до сада било је исправно и демократски, часно и поштено! Као до тада све сте „губили“, јер „нијесте“ имали критичну масу подршке ни (к)од подржавалаца и вашега „предсједника свих грађана“!

Само се сјетите једне емисије на „независној ТВ и са независним водитељем“ преко које сте окупљали „само Црногорце“, а ни новоосновани „независни“ Монитор није од тога био (пре)далеко, у којој сте непосредно учествовали са садашњим по други пут „предсједником свих грађана“! Тада сте, не као „један издајник“, јасно и гласно рекли, „ја хоћу да вјерујем свом предсједнику“ и наравно дали му подршку!
Како тада тако све до данашњих дана, упркос вашем ставу са којим желите, у виду алузије, показ(ив)ати ваше „издајство“ односно хоћете рећи да сте све испра(в)но радили и да би опрали руке од политике коју сте заједно спроводили са вашим „предсједником свих грађана“ подржавајући га и вјерујући његовој визији! Били сте са њима у коалицији онолико колико сте били и тачка. Нема се ту што више рећи и порећи, како то воли да каже ваш „предсједник свих грађана“! (О)правдања ту не смије и нити бити може, јер је оно узалудно!

А богме, веома тешко или боље рећи никако ме не можете убиједити и вашим „аргументима“ увјерити, макар гледајући, читајући и разумијевајући свих оних 26 тачака, а живећи у оваквој Црној Гори, да сте много удаљени и дан данашњи од њега само кад би вам се поклопили бизнис интереси и мање они политички – страначки, а личне би лако превазишли! Тада би ви остали са њим још неко или подебело вријеме, барем је тако било до сада у посљедњих скоро 30 година! А сада покушавате, иако је прозирно, да у свом „Јубилеју једног издајника“, за сваки случај, ипак, направите (от)клон од побијеђеног и до јуче вашег „предсједника свих грађана“!

Да ли би било немогуће очекивати да ми на наведено не ставите примједбу, у смислу да никако не (раз)умијем или на „прави начин“ не тумачим оно што ви у вашем „Јубилеју једног издајника“ наводите као главни проблем „политичке неподобности и несагласности“ визије са пројекцијом „нове Црне Горе“, која би припала само једној особи? У том случају ви бисте, ипак, пристали да будете „издајник“, који жали за прошлошћу и „политичком, другарском и непрофитном“ сарадњом што би за вас било погубно, а стало је једва у 26 тачака, које су као круна „Јубилеја једног издајника“?!
Ја макар ставих „издајника“ под наводнике, а право је рећи много више нагиње ономе без наводника! А ви све без навод(ник)а, рекосте и објависте, заузимајући отворен и непоколебљив став или ми се тако „учиње“!? Толико о свим тачкама сабраним од броја 1 до 26, као „политичком“ ставу у „Јубилеју једног издајника“!

Да ли је ваш став у „Јубилеју једног издајника“, ипак, у извјесном смислу признање и(ли) (по)кајање у данашњој стварности баш као пр(а)вог издајника, о томе ћете се морати много јасније „исповиједити“ односно одредити? Онако како је дато у „Јубилеју једног издајника“, ипак, ријеч је о признању и покајању „једног издајника“, а који је био увјерен да ће речено добити онај смисао са којим је тај „издајник“ хтио имати свој „став“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: