Језик као огледало друштва: Од очувања до нарушавања језичке културе

Очување матерњег језика од великог је значаја и предуслов је за очување аутентичности једног народа. Међутим, језик је жив и стално се мијења. Усвајање страних ријечи и израза не значи нужно губљење свог језичког идентитета, напротив доприноси његовом богаћењу, нарочито у случајевима када немамо адекватну ријеч за одређену појаву, ситуацију и слично. Језик се мијења зависно од општег социо-технолошког дискурса. Стране ријечи су одувијек улазиле у наш језик, турске, италијанске, француске, грчке, у новије вријеме енглеске, и потпуно се одомаћиле, на примјер: јастук, башта, занат, кирија, кајмак, роман, бижутерија, кроасан итд. Дакле, језик еволуира. И то је добро. И у складу је са Вуковом реформом којом је покушао да озваничи језик којим је обичан народ увелико говорио. “Језик је хранитељ народа; докле год живи језик, докле га његујемо и поштујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ.”

У новије вријеме, међутим, дигитална револуција, поред убрзаније и интерактивније комуникације, довела је и до не баш срећних промјена у језику. Језичка култура и однос према језику устукнули су пред брзином пласирања информација, сензационализмом и трком медијских такмаца. Занемарује се да неправилно писање и банализација израза може оставити негативан утисак о професионализму медија, електронских или традиционалних.

Граматичке и стилске грешке

Реченица мора бити јасна и прецизна. Када је ријеч о јасности текста, важније је од свега бирати ријечи које ће се најлакше разумјети. Мада је чињеница да се такво умијеће недовољно уважава. Углавном нас многи засипају гломазним реченицама и тешко разумљивим ријечима. Па тако се, под дејством бирократског језика и његове склоности ка безбојном и неодређеном, све чешће срећемо са нејасним и двосмисленим реченицама у писаним документима.

Примјера има много:

1. Склопљени уговор утицаће на побољшање односа између земаља.
2. Све веће пореске обавезе утичу на инфлацију.

Дакле, овдје имамо неутрални глагол утицати (утицати на) у смислу повољно утицати. Будући да утицај може бити како позитиван тако и негативан, овдје је, јасноће ради, требало рећи да ће уговор допринијети побољшању односа, да порези подстичу инфлацију, јер ако остане само глагол утичу, остаје нејасно како утичу.

3. Посланици су закључили да се убрза доношење закона.
4. Закључено је да земље учеснице конференције током ове године организују семинаре.

Овдје се једино може закључити да је утврђено, да се дошло до сазнања да споменуте земље већ организују семинаре, а не да је неко ријешио или наредио да се они организују.

У овим примјерима двосмисленост се могла избјећи било да је глагол замијењен другим одлучити или договорити се, било да је додат модални глагол: закључено је да треба, да се мора, да је неопходно… Дакле, посланици су одлучили да је неопходно да се убрза доношење закона.

Уобичајена је и синтагма остваривати закључке или спроводити закључке. Ово се противи свакој логици јер се закључак може прихватити или одбацити, потврдити или порећи, али се не може остварити.

Слично закључцима, ставови се спроводе, тражи се одговорност због неспровођења ставова, заузимају се ставови, па није претјерано рећи да учесник у расправи не мисли него заузима став, јер је став истиснуо мишљење.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: