Јесен ректорке

Шта да се ради, тренутно је таква стварност па је ред опет који редак посветити Радмили (екс ректорки) Војводић, која за мандата на челу УКЦ није имала потребу поштовати Владине прописе, и ствар се запетљала око питања ВМШ, Беране, и добро рекох ономад – револуције се закувавају на малим адресама, тако да ће и овог пута мртва котлина (читај: Подгорица), остати по питању промјена дубоко уздржана, што јој и приличи као воњавом административном мокром чвору.

Осим што су се побунили студенти, којима, гле чуда, коначно постало јасно да ниједан ректор из будућности који ће доћи на мјесто Радмилине прошлости, не може своја права стављати изнад права студената јер тиме (пази сад), директно угрожава њихову аутономију, а да нема истих студената не би постојао ни ректор (закључују студенти), итд, глас од себе пустио и ФиЈип (лажни) III, према коме, ипак је ред да се поштује Владин став, што ће рећи да ниједна индивидуа не може себе третирати (изузев у најинтимнијим фантазматским лудоријама које као такве немају материјалног одраза у реалности остајући на нивоу доконих маштарија…) као закон по себи. Међутим, ту врсту школе Радмила очигледно није прошла стављајући себе изнад Владе, и још поврх УКЦ, који постоји како би искључиво промовисао њу. – Ко зна шта у себи случај Беране (који се као епидемија шири унутар подијељене Владе плагијата) све не кува, и докле не досеже тај дух промјене!

Нисам склон пророковању нити било каквој мистагонији (што не значи да не пошујем врача-Питагору), али једног дана ће остати забиљежено као чудо над чудима да су се истовремено ускочоперили студенти и ФиЈип, два – назовимо их тако – најоданија органа ДПС-а, уз пензионере који су штака свакој власти… Просто ми је за невјеровати да су студенти преконоћ изгубили разумијевање за Радмилине разлоге, за њено противљење Влади која, е сад према њеним ријечима, крши закон и забада нос тамо гдје му није мјесто, дакле, у задњу ложу УКЦ који дјелује самостално, или би тако требало да чини, негодује Рада. Али студенти и „предсједник“ одмахују главом, очигледно сад привољавајући неко друго царство у коме нема канцеларија за Раду, Шебекову, и богу се моли ни за Шуковића, у сваком смислу најнижег новинара који, опет, највише прима… Новца, мислим!

Студенти у једном имају право: зашто се случај Радмила vs. ВМШ морао измјестити у простор медија гдје се, како то обично бива на брдовитом Балкану, развлачио и попримао разне форме, захтијевајући притом додатне емисије, тумачења Дневника и минут-два… Будући да идеологија минут-два не разумије садашњи концепт Дневника 1., остаје да се с правом питамо докле допире раскол унутар власти, јер се црневни-идеолози црвене монтенегрине сваким даном обурдавају из високопозиционираних фотеља, док их Мираш испод бандере позива на покајање…

(Голобосоноги новоцрногорци треба већ сад да се уче како се љубезно љубака дупе власти, а у томе највјештијим показује се шишњар од Шуковића, чија је „критика“ тако прецизно наштелована да је се одавно гади и његов некдашњи френд Криптокапић. Ех, новоцрногорци, с ким сте све мислили правити државу!…)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: