Јесен патријарха и зима митрополита

Пише: Саша Др. Ђуровић

Једна изјава је узбуркала политичку, па и ону другу јавност. У накани да се додатно додворе актуелном србијанском предсједнику у гард су стали његове додворице, дворски керови идворске луде те сваковрсни трабанти.

Од некаквог Селаковића па све до оне Зоране од Тузле по политичкој тежини сличној оном Сенаду од Босне. Мада она добро „плива“ на том фону назови „америчке играчице“ у српској политици, па је „ови проруски“ држе као баланс, а није јогурт. Мада обоје регулишу пробаву. Клинички доказано. Клиничко лудило актуелне политике. Вучић је рекао да ће се обратити свеколиком српству за пар дана. „Јесен (је) Патријарха“. Но, студент генерације и „оцо нације“ (ето риме ) како би рекао Басара „white mice“ у делиријум тременсу, је наредан за реплику „зими митополита“.

Јер је евидентно, по интензитету отпора, да се Вучић смрзао па му трабанти дођу као антифриз. А онда, препуни  су и медији реаговања на став митрополита црногорско-приморског који је, конкретно, дневни лист „Политика“ интерпретирала овако, цитирам: „У Апелу за очување КиМ, који је Амфилохије недавно представио најближим сарадницима на, како су пренели медији, тајном састанку у Црној Гори, на почетку стоји да се „први пут у српској историји надвила опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке”.

У овом саопштењу веома је спорно како су ти који су то пренијели медијима дошли до те информације будући да лијепо пише да митрополит Амфилохије то, у ствари, није јавно изнио, него је то био приватан разговор у уском кругу сарадника? Откуд онда таква информација, ко је изнио у јавност? И да ли то индицира да се прислушкују и владике СПЦ? Будући да се тај приватан разговор збио у Црној Гори, да ли то значи да ЦГ служба неовлаштено прислушкује  српске владике?!?!? Тако да би сада то могло да добије другу димензију и „статус“ афере. Значи, ако је вијест вјеродостојно пренешена, Амфилохије НИЈЕ етикетирао Вучића, него је изразио бојазан у приватном разговору. Дакле, само је изрекао оно чега се многи оправдано боје. А све и да је етикетирао Вучића, какав је проблем? Учинио је то с’ добрим разлогом. Ајде да се не лажемо.

„Политика“ даље наставља  – „Апел и изјава о политици издаје Косова само су једно у низу његових мешања у политику, те су зато, не ретко, за Амфилохија и говорили да је „политичар у мантији”. Недавно је, на пример, митрополит узбудио јавност оптуживши Српкиње да су постале мајке „чедоморке”.

„Оне у својим утробама побију за једну годину више деце него што су побили Мусолини и Хитлер и Броз и ови који су овде на Косову и Метохији”, рекао је митрополит, што је наишло на жестоку осуду јавности, а поједине НВО тражиле су од митрополита да се извини женама.

Зар је то далеко од истине? Потпуно је у реду ако митрополит указује на неваљаност промискуитета, јер је то један од знакова социјалног посрнућа. А у регону је оно тако евидентно. И много битно шта су то „поједине НВО“ тражиле. „Поједине НВО“, а сваку финансира влада. Ма ајде де!? Друштво српско црногорско новокаледонског  пријатељства, друштво узгајивача печурака, друштво љубитеља „шљивке домаћице“ и сличне НВО. За које је „друштво мртвих песника“ недостижно друштво. О „друштву љубитеља пустих острва“ да не говорим. Дакле, таквим карикатуралим НВО организацијама се не бави нико озбиљан осим у тзв.транзиционим друштвима у којим гро тих НВО властима и служе. Да збуне ионако збуњен пук. И онда су шлаг на торти некакви политички аналитичари, једва описмењени, испиљени испод режимског шињела, а уствари исти они који анализирају ријалити програме! Исти квалитет, иста памет и иста наобразба! Раритетне будале које за напојницу лупетају свакакве глупости. Бувља пијаца дневне политике.

Политика надаље „јавља“ – „Амфилохије је назвао Параду поноса „парадом срама и моралног смрада” Какав је проблем? Изнио човјек став. Свак има легитимно право да каже оно што мисли. У демократским друштвима то ЕЛЕМЕНТАРНО право је знано као „слобода говора“. Ако се то неком не допада и ако нечији став није у складу са „актуелном српско-црногорском политиком слугерањства“ то је већ други проблем и није митрополитов.

„Политика“ наставља – „Митрополит је својевремено казао и да осећа грижу савести јер, по наговору из Цркве, није отишао у Хаг да сведочи у корист Слободана Милошевића. За то се јавно извинио на сахрани његовог брата“. Грижа савјести говори о имању људскости, грижу савјести немају једино антрополошки контејнери. Какав је проблем? Замислите само „гријех“ што осјећа грижу савјести па још то јавно призна?!

„И даље се памте његове речи које је изговорио на опелу убијеном премијеру Србије Зорану Ђинђићу у Храму Светог Саве.

„Убила га је братска мржња, кратковида и слепа, која превиђа вечну истину да ко се мача маши – од мача ће и погинути”, рекао је између осталог. Касније је покушао да објасни да та реченица није била упућена Ђинђићу, већ његовим убицама, али је непријатан утисак остао“.

Није морао да објашњава апсолутно ништа „ко се маћа лати од мача и гине“ древна је пословица, а Ђинђић се латио мача, будући да је био у разним диловима па и у „радним“ посјетама неким кримиогеним особама. То никад није била тајна! Као ни то да је криминогену фукару, и последњи шљам, имао у најближем окружењу. А онда, ако је „човјек визије“ говорио да „није битно како је зарађен први милион„ а говорио је, па шта је то било ако није кокетирање, макар, са криминалом и пружање руке тзв.тајкунима?! Чуј није битан први милион и начин на који је зарађен??? Па који је милион онда битан? Стоти? Који је, наравно, стечен тако што се прво стекао први, дакле „онај који није битан“?! Ружно је о оном ко не може да се брани ружно, па не бих о Ђинђићу а могло би се ту још много тога додат. Апсолутно аргументовано.

Првенствено то да он није могао бити убијен да претходно није пуштен низ воду од тамо неких центара моћи, који су га управо пустили и због таквих иступа. Начин рада им је управо такав. Прво неког ‘ране и поје, дакле „наврну га на корито“, а онда га компромитују. Или још боље „натјерају га“ да то сам уради а онда му преврну тањир и волшебно га пусте низ воду. Или има будала које мисле да Ђинђић заиста није знао да је најбитнији „први милион“ ако је аксиом да се први милион стиче на разним марифетлуцима, приватизационим преварама, обманама, лоповлуку и фукарлуку. Тек касније се купују фабрике за 2-3 евра. Проблематичан је управо тај први милион. Осим ако је неком остао од дједа. А нема таквих примјера, у региону макар.

Реално, од свега цитираног у Политици има ли нешто што није тачно? И на концу Политика закључује – „Други је по рангу међу епископима у хијерархији СПЦ, има теолошко и филозофско образовање и говори шест језика“.

Паметном довољно.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: