ИН4С

ИН4С портал

Јелић Миленковићу: Зашто видиш трун у оку брата свога, а брвна у свом оку не видиш?

1 min read

Пише: Јанко Јелић, проф. српског језика и члан Удружења књижевника Црне Горе

Немам намјеру да се у овим дивним данима празника са било киме свађам и спорим, али просто имам потребу, а чини ми се и обавезу да реагујем на текст Милана Миленковића „Сој и несој у Црној Гори“ објављен на Вашем порталу ових дана.

Кажем, немам намјеру да се спорим и препирем и сматрам да је Србима много штете нанијело јавно препуцавање и паметовање, али не бих да одћутим зато што мислим да поменути текст господина Миленковића управо подстиче читаоца на неку нову, или стару, српску распру и свађу. Читао сам и претходни Миленковићев текст, о „двоидентитетској браћи“, ни он ми се није баш допао и не бих се ни са њим сложио, али нијесам хтио да о њему пишем јер сам мислио да је то тек један слободни и необавезни мисаони фрагмент на који сви имамо право. Ипак, други текст поменутог аутора говори да се не ради о успутном новинском чланку већ о много студиознијем приступу једном проблему.

Дакле, господин Миленковић се прилично неопрезно осврнуо на проблеме колективног, па и личног, идентитета Црногораца. Поставио се као одличан и готово непогрешив познавалац Црногораца. А ја ћу, такође неопрезно, рећи да је својим другим текстом показао да о Црногорцима јако мало зна. У ствари, он о нама зна само површно.

Прво, господин Миленковић, ако већ хоће да пише о Црној Гори, треба да зна да је Црна Гора, иако мала, веома разуђена и хетерогена по питању менталитета и идентитета и зато је погрешна свака генерализација. Више од двјеста хиљада Црногораца се национално изјашњава српским именом и управо су они свједоци да се овдје српство не свједочи због медаља и колајни, већ је управо супротно, због медаља, титула и одликовања, као и због личне користи, од српства се бјежи у антисрпство.

Осим тога, ја лично још нијесам упознао тог „двоидентитетског брата“, о коме наш аутор пише. У Црној Гори такви данас не постоје, подјела је прилично јасна, на Србе и Монтенегрине који злоупотребљавају име црногорско. Ако постоје те идентитетске „двоцијевке“ онда оне углавном станују на Теразијама и сталном конверзијом идентитета стичу углед и зарађују плату. Али, управо такви су угледни грађани Србије, а код Срба у Црној Гори не уживају баш углед.

Друго, мит о Црногорцима као супериорној раси у односу на Србијанце није настао у Црној Гори. Он је настао, управо, у Србији. Његови коријени сежу негдје у доба српског романтизма, када су српски пјесници из ондашње јужне Угарске, данашње Војводине, пјевали оде о Црногорцима и њиховој дивовској борби за слободу. Прочитајмо мало Змаја, Јакшића и Радичевића, па ће нам бити јасније. Касније је Његош са Горским вијенцем крунисао Црногорца као најбољег Србина и таква слика се до данашњих дана задржала у нашој књижевности.

А јесу ли Црногорци одиста водили јуначку и дивовску борбу за слободу? Јесу. А јесу ли Црногорци чували српску националну мисао и косовски завјет? Јесу. А јесу ли наши пјесници мало претјерали у величању Црногораца? Јесу. Али, зашто су претјеривали, питамо ли се? Из истог разлога из кога је наш народни пјевач хиперболисао Марка Краљевића. Из жеље да се, пјевајући о јунаку, и сам постане јунак. Из чежње за слободом. Из потребе да се побиједи ропство и тирјанство. Тај лијепи и племенити мит о најбољим јунацима и најчеститијим људима се из поезије пренио на свакодневицу и постао спорадични проблем, али далеко је од тога да је суштински. И тај мит се и дан данас његује у самој Србији. Не кажем да нама то није годило, али данас нам помало смета. Због тог мита мени у Београду не дају да будем Србин, већ ме упорно убјеђују како сам ја нешто друго, нешто више и боље. Но, кад већ помињемо хиперболисање, не могу да не примијетим и да је сам Миланковић склон претјеривању, посебно у величању свог успјеха у борби против некакве црнорске банде у Београду.

Прилично је неувјерљива његова прича о томе како је накаквом младом Црногорцу „приштунуо“ руку у прозор свог аутомобила па га онда тако „возао“ београдским улицама. Господин Миленковић вели да ми „лажуцкамо“ себе. Кад следећи пут пожели да то некоме каже нека прво прочита ову своју причу. Не иде му хипербола. Све у свему, у том нашем „лажуцкању“ залута помало истине, као што у његовој истини залута помало „лажуцкања“.

Треће, господин Миленковић је написао како је тек недавно Усеин Болт, свјетски рекордер у спринту, оборио рекорд Црногораца који су бјежали пред Омер-пашом. Омер-пашином инвазијом мој Дробњак није био захваћен, те претпостављам да моји преци нијесу страдали у тим догађајима, али ме је, тај нимало духовит осврт господина Миленковића, баш заболио, па и увриједио. Црногорци нијесу бјежали пред Омер-пашом, већ се јуначки борили, крваво страдали, мушки издржали, бранили и одбранили једну од највећих српских и православних светиња, манастир Острог. Срамота је за једног Србина да се на такав начин односи према једном великом прегнућу и херојском страдању црногорске војске.

Кад смо већ код Омер-паше, зна ли господин Миленковић ко је тај човјек? Зна ли да је он Србин из Лике, одбјегли аустријски официр, Михаило Латас, потурчен у зрелим годинама живота? Кад већ пише о идентитету, господин Миланковић би могао да се позабави баш овим човјеком и његовом судбином. Служио је у двјема војскама, објема непријатељским, потурчио се из користољубља, али и из ината, нападао сопствени народ, а опет знао и признавао да је Србин. А, ето, није Црногорац, нити има везе са Црном Гором, осим што је ужасно разорио. Управо његова личност показује да су проблеми српског идентитета далеко шири од граница Црне Горе.
Четврто, господин Миланковић нас Србе из Црне Горе зове да бјежимо у Србију у случају да не могнемо да издржимо овдашњи терор. И стално помиње како су кроз историју у Србију досељавали Црногорци из жеље за бољим животом, дакле, из користољубља. Ту ћу се сложити са њим, али морам да додам и следеће, нијесу они тамо одлазили да би нечије отимали, нијесу се силом насељавали, већ су долазили често и на позив некадашњих србијанских власти. Подсјетио бих да је читав Топлички крај насељен Црногорцима управо по позиву Милана Обреновића, а да није било Црногораца и Херцеговаца после велике сеобе под Чарнојевићем (гле чуда, и он је био Црногорац) у данашњој Шумадији се нико не би презивао на ић.

Домаћински је од господина Миленковића да нас зове у Србију. Домаћински, али у националном смислу неодговорно. Питао бих га, ако ја данас одем код њега, и ако ме он домаћински прими и угости, и ако ми да начин да живим, гдје ћемо сјутра нас двојица заједно, кад нас буду гонили и са његовог Копаоника? Ко ће нас двојицу онда позвати и угостити? Нико. Зато ћу се ја господину Миленковићу захвалити на позиву. Нећу нигдје да идем, па нека ме овдје и убију. Ако већ треба да ме баце у јаму, онда ми је милије да ме сурдукну у неку моју чавчаницу на Сињавини, а да се не патим чекајући да ме затрпају у неком шумадијском јарку. Нећу никуд одавде, зато што је ово моја земља, моја кућа, моје имање, гроб мог ђеда и гроб мог оца, моје успомене, мој Острог, мој Никшић и мој Његош. Не дам га ни Милу, ни ономе поред Мила ни Стјепану Саркотићу, ни батаљону рођених Србијанаца који се данас на чистој екавици изјашњавају као национални Црногорци и покривају некакве функције у батал-држави Црној Гори. Кад бих отишао, онда би господин Миланковић имао право да ми каже да сам побјегао брже од Усеина Болта. Е, нећу, ни зато. И нећу да будем народ у сталном бјежању, у сталној дефанзиви, повлачењу и осјећају кривице. Хоћу да овдје живим и овдје да побиједим и да будем примјер господину Миланковићу да побиједи и он. А имам и ја коња за трку и оружје у рукама и то моји непријатељи знају, јер да немам давно би ме Миленковић дочекао као избјеглицу.
Пето, много шта што је господин Миленковић написао није ексклузивитет Црногораца и њиховог идентитета. Бар двије трећине би могао комотно да примијени и на своје земљаке. То што је у Србији дозвољено и формално пожељно бити Србин је само форма.

Српско име је празна и издрта врећа ако није исписано Вуковом ћирилицом, одуховљено Светим Савом и његовом школом, а испјевано Његошем. А да ли је тако данас у Србији? Да ли је тако било гдје код Срба? Не води ли се и у Србији иста битка између соја и несоја? Или је можда та битка завршена побједом једне од двије стране. Ко је побиједио, сој или несој? Ја бих волио да је побиједио сој, али гледајући телевизију не бих рекао. Српски идентитет је нападнут и у дубокој је кризи и у сред Београда ништа мање него у Подгорици. Ми овдје макар знамо да смо нападнути. А зна ли народ који у оноликом проценту гласа за Вучића? Зна ли народ који је онако сулудо извео псеудо-револуцију петог октобра и ударио у темељ државе? Мени се чини да не зна, а волио бих да зна. И без ордења и колајни, и без злурадости кажем да Срби имају исте или сличне проблеме са собом и у Црној Гори и у Србији, и најмање што нам данас може помоћи је заједљивост и пребацивање кривице на брата. Црногорци су Србији и васколиком српству донијели много тога лошег, али су неупоредиво више донијели добра. Исто то могу да кажем за Србијанце, Херцеговце и Босанце у Црној Гори. Завршићу оном јеванђељском: „Зашто видиш трун у оку брата свога, а брвна у свом оку не видиш?“

Са љубављу у срцу, са праштањем и кајањем, са надањем у Господа, Његову правду и побједу, поздрав за редакцију и господина Миленковића, Христос се роди!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

42 thoughts on “Јелић Миленковићу: Зашто видиш трун у оку брата свога, а брвна у свом оку не видиш?

  1. Изнећу овђе један необориви тест за Црногорце који се осјећају Срби. Односи се , не- на Србију, него на -Русију!
    Црногорац је Србин ако одлучно одбија да се прикључи, било у каквој форми -непријатељима Русије- тј Нато!
    Од 5ог Октобра,2000, десила су се два историјска догађаја која су нам ( некима!) уздрмала убјеђење да познајемо наш идентитет.
    Први- је био срамно обарање вође отпора против Нато-агресора (са његовом још срамнијом предајом Нато-суду!) и дефинитивно успостављање у Београду, проктектората англо-њемачко-америчких амбасада!
    Други-је био појава Путина као неоспорног вође словенско-православног свијета!
    Неизбјеживи закључак се намеће-Србија је пала толико ниско да се неће опоравит за дуго времена- даје срамни примјер читавоме Српству лижући задњицу Западу.
    Ово су доба као послије Карађорђа, кад је настао мрак који је трајао скоро један вијек.
    Окренимо се према Путиновој Русији- уз благослов Светога Петра Цетињскога!
    Христос се Роди!

  2. Брзо ће се ови србогорци или црносрби, како било, преметнути у чисте Црногорце, живи били па видјели. Дако онда ми Срби искористимо право на школовање на свом језику, на своју културу, пропорционални заступљеност у државној администрацији… Са овима који нас сад заступају можемо само пропасти.

  3. Braco Srbi – Srecan Bozic – Hristos se rodi!

    Citam vasu kuknjavu o patnjama i progonima u Crnoj Gori od strane vase brace „Monetnegrina“? Uzgred, sto ima lose u tom imenu? Tako nas znaju u cijelome svijetu. Bajron i Tenison nas tako zvahu jos u 19-om vijek. Ovo za one koji misle da je ovo novoskovano ime za sprdnju? Ka i Dukljani? Sprdali ste se – pa nam ukradoste dukljanskog princa Vladimira. Sada je on sv. „Jovan“ Valdimir?

    Sad ozbiljno, kazite mi braco cime vas to mi Crnogporci ugnjetavamo u Crnoj Gori? Da li vam neko zabranjuje da se kazete da ste Srbi? Da li imate vase novine (na cirilici), vase TV, radio (svjetovni i crklveni), oteli ste nam sve crkve i manastire (oteste i drzavu na jedno 80- godina – no je povratismo), niko vam ne brani (a, izgleda, ni vas obraz?) da vrijedjate i pljujete na svoju bracu Crnogorce? Imate vase partije (i sedme bataljone), itd. itd. Kada bi nasa braca u Beogradu imala ista prava, bio bih presrecan). Upravo zato me zbunjuje vasa kuknjava? Objasnite nam sto smo vam skrivili da na nas ovako pljujete i vrijedjate nas?

    I, objasnite nam – zasto vam je toliko tesko da priznate da smo mi Crnogorci narod i nacija? Isto ka i Srbi?

  4. Brate Janko svaka cas sve jasno i precizno.Ne obracaj paznju na komentare ovih becicevih danilovicevih i onog nesrecnog dobrila poltrona i ulizica.

  5. Што се дофати овако овај Миланковић за нас оволико, зна ли ко?
    Није вала нешто компетентан и адекватан. Не играјте се људи са нама, политика је једно, а народ у Црној Гори је друго. Мали јесмо ал за бачит нијесмо.

    ДА СЕ НЕЋЕ ИЗДАТ КОД МОЈКОВЦА ДОК ЈЕДНОГА ТРАЈЕ ЦРНОГОРЦА !

  6. Молио бих коментаторе да ми одговоре на једно просто питање које би могло да одагна могуће забуне око идентитта и терминологије:

    Ево, Никола је Србин који живи у Црној Гори, и који понекад каже да је и Црногорац. Ако се Никола одсели из Црне Горе (из било ог разлога, небитно), да ли он треба и даље да инсистира на томе да је Србин и Црногорац, или остаје само Србин?
    Да ли су његова дјеца која су рођена ван Црне Горе и Срби и Црногорци, или само Срби?

    Хвала унапријед. Вјерујем да ће ово разјаснити недоумице.

  7. Kad kažem Crnogorac, mislim Srbin!
    Dakle, ne bilo koji Srbin, nego baš Srbin iz Crne Gore!!!
    Kako i drugi meni kaže : Sremac, Ličanin, Kosovac, Sumadinac …
    Pa ja ne kopam po njemu, ne rovašim ga!
    Jasno je meni šta mi je rekao : SRBIN!!!
    BRAT SRBIN!
    Nije valja da će neko na ovom portalu, uz svo dužno poštovanje, mimo nauke, mimo zdravog prosudjivanja, da me prosvjetli ultimativnim zaključkom kako dvojnog identiteta, ne samo kod Srba iz Crne Gore, ustvari nema!?
    Šumadinac=Srbin, Hercegovac=Srbin, Kosovac=Srbin …
    Samo valjda Crnogorac=Srbin, nije Srbin, ako kojim slučajem sebe imenuje Crnogorcem!?
    Nije valjda da samo mi Srbi iz Crne Gore ne smijemo da se lokalizacijski identifikujemo Crnogorcem, ako ćemo da nas poznaju i priznaju za Srbina!?
    Sasvim je druga stvar sto pojedini Srbi iz Crne Gore, novocrnogorci, šta god da to znaci, zatrovani sizofrenom antisrpskom, montenegrinskom politikom odricanja od srpskog NACIONALNOG identiteta, sebe, takođe, imenuju Crnogorcem!
    I gle čuda! Kako ih to, po njihovom pravilnom sudu, istovremeno nacionalno identifikuje kao Srbe, u neugodi su strašnoj da moraju dodatno sagovornicima da razjasnjavaju da su samo Crnogorci!? Da nijesu Srbi!?
    Kako sad neki hoće da i mi kada kažemo Crnogorac, a mislimo, kako drukčije, nego Srbin, kako je to tako stotinama godina, da i mi sad dodatno razjašnjavamo da smo Srbi. Mimo svih drugih koji nijesu u toj obavezi, već ovo mi, ni krivi ni dužni.
    Ako nekome i jesmo, onda smo našima starima duzni! Koji su se jednako kazivali Crnogorcem, kako su ih svi razumjeli Srbinom. Ne bilo kojim, nego Srbinom iz Crne Gore. Još su oni, s pravom ili ne, mislili za sebe kako je Crnogorac zapravo samo jedno blize odredjenje za najboljeg Srbina. Onog što ga je zapalo da čuva srpstvo i Srbinovo ime po svaku cijenu! Još i drugi Srbi, onamo-tamo, mislili su isto tako – još nam pretke najljepše kitili, u zvijezde kovali!
    I zato mi nećemo da odustanemo od crnogorskog imena koje nas starinom kazuje kao najbolje Srbe, zaslugom, ili bez nje- neka drugi sudi!
    CRNOGORAC=SRBIN, to je ujedno i nas zavjet.
    Jednom Crnogorac, ZAUVIJEK SRBIN!
    Neka ova montenegrinskom otpadnička guba razjašnjava kako su božem Crnogorci, a nijesu Srbi, kako njima pamet ne smeta!?
    Neka oni brukaju, kako stida nemaju!
    Mi vala nećemo. Još i nećemo nikom da se pravdamo što smo Srbi iz Crne Gore, šta drugo, nego dičini Crnogorci!
    Nećemo, sile nema, to časno ime nikome da u zalog damo! Pogotovo ne dukljeskoj i montenegrinskoj podrepini, blagoš njima e su rano poludjeli!?
    Bilo kome nećemo, kako je to nama u najlepšoj Planini jedino imanje!!
    Ni našoj svojti, našem srpskom rodu, nećemo da podilazimo! Ako smo im dobri kao Srbi iz Crne Gore, mora da im valjamo i kao Crnogorci.
    Kad mi ne razdvajamo Šumadinca od Srbina, neka i on, naš brat, isto tako, nas ne odvaja od Crnogorca!
    Preša nije, ni njemu ni nama. Kako su nas vijekovi splelii i uskladili u srpsku cjelinu, baš takve kakvi jesmo, sa višim razlogom nekim!
    … Šumadinac=Srbin, Crnogorac=Srbin!
    Kome je na smetnju!
    A sto se izroda dukljeskog i montenegrinsko tice, nije valjda da to nekoga ozbiljno brine!?
    Svijeća njima dogoreva. Samo što nije!

    1. Управо овај коментар је показатељ србогорског лудила о ком је писао наш брат Миленковић. Нека свако прочита овај ђиканов коментар и нека објективно каже је ли ово писала здрава и нормална особа………………………

      1. A ti si pokazatelj da nije čovjek baš sve što na dvije noge hodi!
        Još i da je Dobrota objektivno tijesna, koliko vas je manitih!
        Još vam bolest daje svako pravo da opadati i vrijedjate.
        Ni današnji Dan vam nije svetinja!
        Kako ti ja želim sve najbolje, i da brzo ozdraviš i oporaviš!
        Poslijen možeš i u “ večernju “ da makar elementarno opismeniš!
        U medjuvremenu, mani se direktnog obraćanja!!!
        Sam si ovce čuvao. Sam ih u planinu pogubio!
        Koliko si znao, toliko si i pameti sačuvao.

  8. Neznam u pjesme crnogorci najvisi junaci a.na protest.iako leba nemaju ne moz ih petsto okupit bojim se da smo samo u pjesmama junaci dobro mi je djed govorio pobjednik pise istoriju i vazda smo junaci bili kao danas cas izuzecima a njih je malo

  9. Нису исти Црногорци и Монтенегрини, постоји разлика………………………………… Мени лично су милији Монтенегрини од Црногораца-Срба, одвратнији јесу али бар су здравији у главу и поштенији.

  10. Jelucu svaka Ti cast i dugujem ti pice kad te sretnem. Neka si ovom samozvanom ,,NOVINARU,, objasnio razliku izmedju MONTENEGRINA i crnogoraca, mada je to zaludnja stvar jer kako bese ona izreka ,,Ne bacaj bisere pred s…. ,,
    Njegov angazman ovdje i jeste da zavadi da podjeli i da ogadi Srpstvo nase milo.

  11. Не знам ко је уважени господин Миленковић, али његов текст сам прочитала..имадох утисак да читам портал „Аналитика“ 😀
    Добро му говори Јанко Јелић, проф. српског језика и члан Удружења књижевника Црне Горе.

  12. I jos nesto: kad je Omer-pasa napao Ostrog, Crnogorci su ostali bez metaka, povukli su se u gornji manastir – dva dana su krše bacali na Turke jer nisu imali čime da brane – tako je odbranjen m. Ostrog. Bitka na Carevu lazu: poslije sest nedelja ostali smo bez kursuma- bitka je dobijena. To su nadljudski podvizi!
    A mi sto se Milu ne smijemo zivi cuti no se cojkamo preko portala – mi ne valjamo, mi precima nigdje ne licimo. Jer, oni su umirali za nas, imali mane kao svi ljudi ali i ljubav za nas nerodjene. A mi volimo samo sebe, zato na protestima nema ljudi, cak ni kad je borba za naknade za majke. Pa ako nam se neke mane nasih predaka i ne svidjaju, pokusajmo da imamo njihove vrline, ljubav prema bliznjem, za mene koja cu tek da se rodim.

  13. Дуални идентитет је дијагноза, оболели скоро никад не признају да су психотични. Кључ проблема је у миту од којег дулаци не одустају. Он им је обезбеђивао социјални капитал без којег би били непрепознатљиви. Заиста шта друго могу изопштеници из свих историјских и цивилизацијских токова осим да вељају о сопственој величини? То је класично надокнађивање као производ потискивања сазнања да су подбацили у свему.
    Потпуно је илузорно од психотичних очекивати да саслушају било какву аргументацију. Временом ће јачи културолошки модел свакако преовладати. Доказ у прилог томе је и оно прасе окренуто испред скупштине. Спрдња националних Црногораца са тим чином је изнуђена због страха од шајкаче и ражња, два неодвојива српска симбола. Полако али сигурно десиће се и та потпуна диверсификација Срба и Црногораца, захваљујући националним Црногорцима који упорно раде на томе. Послушајте савет србина који је далеко испред вас професора Предрага Вукића који вам поручује: Одцрногоризујте се бре !

    ПС. Свима који стрепе од србијанског интегрализма желим што дужи боравак у најсрпскијој српској држави, лудари на отвореном, најлепшем затвору на свету. Ко последњи остане нек угаси светло.

    1. Toplica 4ever = M. Milenkovic= Milos Minic
      Zasto svojatas Toplicu koja je vecinski naseljena Srpskim Spartancima (crnogorcima i hercegovcima) sto se ne okrenes svojim Kebama

      1. Миленковић пише из Подгорице? Ево нека ти уредништво проследи ИП па се увери.
        Да су србогорци населили Топлицу је чист мит. Било је насељеника али не у толиком броју како ви мните, далеко испод нивоа статистичке грешке. Много вас је више у Вилкенсбергу и Београду, после чувене осме офанзиве на непокретну имовину српске интелигенције.

  14. Odlican tekst! Sve sto imamo danas dugujemo precima, bolje da pogledamo sta mi ostavljamo sledecoj generaciji. Kad budemo bolji od predaka imacemo pravo i da ih kritikujemo. Lako je danas biti sudija, tesko je bilo u onome vremenu zivjeti i opstati. Mi se stalno ponasamo kao da su uslovi naseg zivota i nasih odluka idealni, a svaka nam muka mijenja psihu i unistava ljudsko koje opet mora da se rodi, ponekad i krivo, iskrivljeno traumom, sirotinjom, ocajem, nepravdom. Precima postovanje a kritiku dugujemo sebi.
    Nazdravlje Badnji dan!

  15. Осврт на текст уваженог господина Миленковића је братски интониран, аргументован и зналачки.
    „…на Србе и Монтенегрине који злоупотребљавају име црногорско“!
    Ово је кључна теза.
    За све осим за ступидног брозовог секулу.

  16. Odmjerene i istinite rijeci , na Badnji dan, kako i dolikuje. Citajuci Milanov clanak i ja sam pomislio, ali sam se suzdrzao od komentara, da on ne poznaje dovoljno genezu Crnogoraca.
    Ne sporim nikome da o nama pise, ali to najbolje mozemo sami, ako smo objektivni i realni. Ti Crnogorci koje je Milan upoznao nijesu bas reoprezentativan uzorak. Nasa istorija je slozenija i slojevita. Ni manjeg naroda ni vece zrtve kroz vjekove . Po Milu i mafiji na vlasti nemoze se vrednovati ni CG ni Crnogorci, kao sto se velikodusni srpski narod u Srbiji nemoze vrednovati ni po Vucicu, ni do njega, ni po takozvanoj eliti koja se prodala za privilegije i ugodan zivot. To sto se u Srbiji desio onakav Peti oktobar, to je najveca izdaja drzave. Istorija ce reci svoj sud, kad vise ne bude „prvoboraca“ unutrasnjih i spoljnih. Rusiti bilo koju vlast da bi se narod odveo u ropstvo je neodgovorno u najmanju ruku, da ne kazem teze rijeci.
    Crna Gora je oduvijek bila zemlja znamenitih i odvaznih pojedinaca koji su bili“ kadri stici i uteci i na strasnom mjestu postojati“.

  17. Melenkovic je rekao istinu pa Vas je sve zaboljelo.Tesko je biti Srbin .Zar i u jednoj Srpskoj zemlji je zabranjen Srpski a da nema otpora.Nisu to uradili ni Bosnjaci ni Hrvati ni ostale manjine u CG

    1. Поштовање господину Јелићу, са срца ми је скинуо много закљућчака које је овдје изнио. Текстови гдина Миленковића су добри и луцидни, али им је велика мана што он не познаје овдашње људе, нити је кадар да докучи комплексност српског бића Црногораца. Коментатори који се ватају за ову одредницу Црногорац на гебелсовски начин, ме не занимају. Ја јесам Црногорац и зато сам Србин, коме право – коме криво.Миленковић би ваљало да бира теме,али не само он него и уредници овог портала.Не говорим да му треба бранити, далеко било да пише било шта, само му савјетујем да не пише о ЦГ по својој машти. Јелићу-велико ти хвала.

      1. @ Anonimni, svakako gospodin

        Naravno da si Srbin, kada si Crnogorac!
        Kao i svaki pravi Crnogorac!!!
        Sve ostalo su trice i kučine!
        Hristos se rodi! Srećan ti Božić Srbine iz Crne Gore, dični Crnogorcu!
        … Ako je kome i krivo, što ćeš mu ti.

  18. Ова писанија је само доказ колико је Миленковић био у праву. Човјек из Дробњака каже „Ми Црногорци“ 🙂 Непознавање историје и географије се може опростити али не и дрскост тако својствена менталитету србогорске „наднације“. Али опет кажем, то је генерацијска затуцаност, синови овог Јелића сигурно овако не размишљају. Они нису били Титови пионири, нису учили историју комуниста о Црногорцима најбољим Србима. Генерација Јанка Јелића ће брзо да поцрка а њихови потомци ће их покопати заједно са вољеном им Црном Гором.

    1. Рекох ти ја Јале да ће бит драма са коментарима.Ових полицајаца Милових,Добрилових и Горанових пун портал.Пуштио је и онај мали жбир Бечић ботове по порталима да лају уз кафу из ,,рок клуба,,.Али си овоме одговорио професорски.Масакриро си га и све монтенегрине и дукљане по Црној Гори.Бог ти помогао брате.Не идем ни ја ниђе одавде па да ће чудо бит.Нека нас ође па шта нам Бог да.Ако побјегнемо у Србију,мораћемо и из Србије неђе друго бјежат.А наша је Црна Гора,Српска и ничија друго.Сви изворни и искрени Црногорци су Срби.Ове Мошовце и Ђиласовце не рачунам.Но нека те мало да се калиш.Хахаха.Мислио си профо да ти ја не говорим истину?Е ево види коментаре и све ће ти јасно бити.Срби,мир Божи Христос се роди.С вјером у Бога до побједе.

      1. Ерке,објасни Црногорцима,то да су Срби..Баш ме интересује колико су секунди расположени да те слушају

        1. Црногорци,ама баш сви,знају да су Срби.Е сад то што безобразно тврде да нијесу њихова је мука.Али им ја на руку нећу ићи.Ниједна мудра глава Српска неће негирати ово.Митрополит,Матија,Епископ Будимљанско Никшићки,професори доктори Перовић,Алексић и тд….кажу исто што и ја.Значи,слушали не слушали Црногорци су Срби.

          1. Човече кад би схватио колика си примитивна сељачина, никав више ни један редак коментара не би написао.

    2. Ај образа ви баталите ову причу. Текст Јелића је на мјесто, а овоме Миланковићу скрените пажњу, консултујте га нека се мало мане ових тема, јер ништа корисно не ради но само неку неслогу промовише. И не знам у чијем интересу то ради, али ово је па могу да речем дрскост.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *