Једнократна употреба заштићеног свједока: Како су Британци третирали београдског адвоката

Сведок тужилаштва у суђењу против бившег председника СРЈ Слободана Милошевића жели да тужи британску полицију због тога што се, како каже за британски „Сандеј тајмс“, њен живот „претворио у пакао“ након што је убачена у програм за заштиту сведока.

Бивша адвокатица из Београда одлучила је да прода свој стари стан у српској престоници, и искористи новац за подизање тужбе против британске полиције.

Жена, која сада живи у градићу на северу Енглеске, и ради у компанији „Маркс и Спенсер“, каже да је „читав њен претходни живот обрисан.“

Да би испунила свој план, прво што мора да уради јесте да поврати свој пређашњи идентитет. Она је била једна од кључних сарадника Жељка Ражнатовића Аркана.

Одлуку о промени имена и прикључивању програм за заштиту сведока донела је након што је на њу, како тврди за „Сандеј тајмс“, покушан атентат 2003. године, недуго пошто је сведочила против Милошевића.

,,Не размишљам о ризику, јер желим да говорим слободно и отворено. Сматрам да сведоци и жртве морају да буду заштићени, и да им се мора дозволити слободно изражавање. Анонимност прави криминалца од мене, а не од оних који то заиста јесу“, изјавила је за “Сандеј тајмс.”

Позната под шифрованим именом “Сведок Б129”, ова жена је својим сведочењем на суђењу Слободану Милошевићу говорила о етничком чишћењу муслимана на подручју БиХ током грађанског рата деведесетих година.

Иако је њен идентитет био сакривен током суђења, један од техничара је грешком пустио праву боју њеног гласа. Она сада тврди да је то атентаторима помогло да открију ко је, и затим покушају да је прегазе колима на београдским улицама.

Након овог инцидента, “Б129” се са својим супругом преместила у “сигурну кућу”, коју је чувала британска полиција.

Идентитети су им обрисани, а смештени су у „оскудни објекат, препун влаге и буђи“ на северу Енглеске, са средствима за живот у износу од свега 100 фунти недељно.

Малтретирање од стране британске полиције

Њихова претходна академска достигнућа су такође обрисана из досијеа, те је проналажење адекватног запослења представљало немогућу мисију.

,,Ја поново покушавам да добијем диплому правника, док је мој муж морао чак и да полаже возачки испит поново„, навела је сведокиња.

Њих двоје су успели да пронађу какве-такве послове и чак прошире породицу у Британији, али ту се нису завршили покушаји страних служби да је искористе како би се, како каже, “правди привели још неки ратни злочинци са подручја бивше Југославије.”

Изјавила је да је 2010. године преживела “малтретирање” од стране британске полиције и челника у програму за заштиту сведока, који су јој претили судским позивима, а чак и затворском казном уколико не сведочи против још два Србина који су починили ратне злочине.

Сада, сведок “Б129” жели признање за своју борбу против ратних злочинаца и допринос који је дала у њиховом хапшењу, а за коју је једино добила живот у оскудици, на маргини британског друштва.

Обећали су ми стан и аутомобил, а добила сам само претње и живот у беди.

Сведочила о злочинима Арканових „Тигрова“

Сведок Б-129 је сведочила два дана на суђењу Слободану Милошевићу у априлу 2003. године. Као заштићени сведок Тужилаштва, она је тврдила је да Државна безбедност Србије контролисала, ангажовала и плаћала Српску добровољачку гарду под командом Жељка Ражнатовића Аркана. Она је сведочила о учествовању “Тигрова” у “операцију Бањалука” 1995. године. Тврдила је и да су аркановци за ову операцију добили 3 до 4 милиона марака од ДБ Србије. Сведокиња Б129 на суђењу изјавила и да су „Тигрови“ исте године имали задатак да на планини Трескавици, близу Сарајева, пресеку комуникације око града. Том приликом они су, према сведочењу сведокиње Б-129 најпре мучили а потом и убили већину заробљених Муслимана.

Репортеру “Сандеј тајмса” открила је да су је припадници полиције обмањивали обећањима о “много бољем животу у програму заштите сведока, добијању стана и аутомобила”, а да је од тих обећања добила само претње и живот у беди.

“Б129” била је у друштву самог политичког врха Југославије, а присуствовала је и венчању Жељка Ражнатовића и Светлане Величковић-Ражнатовић, као једна од почасних гошћи и најближих Арканових сарадница.

На суђењу Слободану Милошевићу, “Б129” изјавила је како Аркан и његови “Тигрови” нису починили никакво етничко чишћење и злочин, тврдећи да су они “припадници елитне војне јединице која никада није нападала цивиле, већ искључиво противничку војску”.

Она каже да је за Аркана почела да ради „као млада девојка која је тек дипломирала на Правном факултету“.

,,Требао ми је новац. У почетку сам веровала да се његови Тигрови боре искључиво за српски народ, али су ми те илузије убрзо срушене. Схватила сам да се све врти око новца и шверца. Ипак, и даље сматрам да Аркан и његова гарда нису починили етничко чишћење, и чврсто верујем у то“, изјавила је у једном од неколико унтервјуа за „Сандеј тајмс“.

,,Не браним ниједну страну. Сматрам да је рат крајње и најгоре решење за било који проблем“, рекла је сведокиња.

Она тврди да је Аркан поступао по Милошевићевим инструкцијама, и да је бивши председник СРЈ „безочно лагао“ на суђењу, када је изјавио да нема везе са Ражнатовићем.

,,Бес који сам тада осетила због његових лажи ме је и навео да сведочим. Осетила сам потребу да кажем истину“, каже она.

Према њеним речима, када се вратила кући са сведочења, приметила је припадника Државне безбедности, у цивилном оделу, недалеко од њеног улаза.

Неколико недеља касније, њена родбина је, према писању „Сандеј тајмса“, почела да добија телефонске претње смрћу.

„Једне вечери, када је прелазила улицу, аутомил је покушао да је прегази. Аутомобил, за чијим воланом је препознала истог оног агента ДБ-а који се налазио испред њене зграде“, пише британски лист.

Налазим се у много горој ситуацији од оних који су чинили злочине

Крајем 2014. је, по први пут наког 11 година живота у иностранству, „Б129“ са супругом на кратко посетила Србију. Изјавила је да не може да се отме утиску да је искоришћена и одбачена, те да је њена жртва прошла ненаграђено.

Милошевић је преминуо у затвору 2006. године, пре него што је суђење завршено, а двојица оптужених против којих је сведочила 2010. године ослобођени су оптужби.

,,Искористили су ме. Они против којих сам сведочила живе слободно у својим кућама, а ја сам заробљена у овом лошем животу. Налазим се у много горој ситуацији од оних који су чинили злочине“, резигнирано је поручила новинару „Сандеј тајмса“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: