ИН4С

ИН4С портал

Једна навика у спавању пресудна за здравље, поручују стручњаци

Стручњаци наглашавају да при процјени колико је наш сан добар није важно само колико сати спавамо, већ и колико досљедно спавамо у исто вријеме сваке ноћи – укључујући и викенде. То значи да би вријеме када легнемо и вријеме када се пробудимо требало бити што сличније сваког дана – разлика од приближно пола сата још се сматра уредним обрасцем спавања.

Научници су примијетили да многи одрасли немају такву рутину, а то би могло штетити њиховом здрављу.

Иако доступна истраживања најчешће посматрају само повезаност између неуредног ритма спавања и лошег здравља те не могу са сигурношћу рећи да једно узрокује друго, животни стил с неусталјеним тајмингом спавања повезан је са већим ризиком од срчаних проблема, гојазности, менталних потешкоћа као што су депресија и анксиозност те деменције.

У студијама је уочено да људи који често одступају од уобичајеног времена спавања показују те обрасце чешће него они са редовним распоредом.

Главни разлог вјероватно лежи у томе што наш унутрашњи сат – тзв. циркадијални ритам – усклађује многе функције организма, од хормона до метаболизма и имунитета.

У студији из 2020. године, истраживачи су анализирали обрасце спавања скоро 2.000 одраслих особа старости од 45 до 84 године у Сједињеним Америчким Државама.

Закључили су да су они са најнередовнијим распоредом спавања имали више него двоструко већу вјероватноћу да развију кардиоваскуларне болести од оних са редовнијим обрасцима спавања.

У другој студији објављеној 2024. године, истраживачи су анализирали податке о спавању више од 88.000 одраслих особа у Великој Британији и свима додијелили оцјене „редовности спавања“.

Они који су постигли најнижи резултат, што значи да су имали најнередовније распореде спавања, имали су око 50 посто већу вјероватноћу да развију деменцију од оних који су постигли резултат у средини распона.

Кад стално мијењамо вријеме одласка у кревет и буђења, тај ритам се „избацује из такта“, што може изазвати поремећаје у ослобађању хормона попут кортизола.

То може довести до повећаног стреса и упалних процеса, као и до поремећаја апетита и пробаве.

Због тога стручњаци препоручују развијање навике да се иде на спавање и буди у исто вријеме сваки дан.

То може укључивати постављање подсјетника сат времена прије спавања, опуштајуће вечерње ритуале попут читања или медитације, као и излагање дневном свјетлу ујутро како би се подстакло усклађивање унутрашњег сата.

Иако понекад не примјетимо непосредну разлику као након једне ноћи немирног сна, дуготрајна досљедност у обрасцима спавања може дугорочно унаприједити наше здравље.

<



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *