ИН4С

ИН4С портал

Јединствена културна мисија фестивала „Ћирилицом“

Фестивал „Ћирилицом“ почео је 26. августа, а трајаће до 17. септембра у Будви. Фестивал је свечано је отворен на Тргу између цркава у Старом граду, концертом џез ансамбла Синан Алимановић Интернатионал Банда.

Фестивал „Ћирилицом“ и ове године организују Народна библиотека „Мирослав Лукетић“ Будва и Удружење издавача и књижара Црне Горе, а подршку пружају Општина Будва и Туристичка организација Будве, стоји у саопштењу Медиа бироа.

Мила Баљевић, директорица Библиотеке поздрављајући бројну публику окупљену на Тргу између црква указала је на важност очувања културног насљеђа и бољег вредновања ћириличног писма.

– Организујући овај фестивал ми испуњавамо јединствену културну мисију, јер ћирилично писмо није само начин писања – оно представља дубоко укоријењени симбол наше историје, традиције, језика, идентитета који су обликовани вјековима кроз писану ријеч, литературу и ученост. У савременом добу када се суочавамо са различитим притисцима глобализације важно је да оснажимо и очувамо оно што нас чини јединственим. Фестивал „Ћирилицом“ има за циљ да подстакне свијест о вриједности ћириличног писма, да пружи подршку његовом коришћењу у свим аспектима живота – од образовања и медија до свакодневне комуникације – навела је Баљевић.

Његујући ћирилицу његујемо сопствени идентитет

Бесједу „Слово о ћирилици одржао је викарски епископ диоклијски Пајсије, подјсећајући да су први текстови писани ћирилицом били они писани за литургијске потребе. Подсјетио је овом приликом на штампарију Црнојевића и књиге које су из ње изашле. Напомиње да се требамо угледати на западне народе када је у питању чување и његовање предачке оставштине.

– С обзиром на то да у посљедње вријеме у много чему желимо да се угледамо на народе Западне Европе који по много чему предњаче у односу на нас, онда би свакако требали да се угледамо како они чувају свој језик, своје писмо, тако и ми треба да чувамо своје, поштујући наравно и њихово, јер док год чувамо и његујемо ћирилицу постојимо као народ који није накалемљен на туђу историју и културу, него народ који има своју историју и своју културу – навео је владика Пајсије.

Подсјетила је и на значај самог фестивала за Будву као мултикултурални град.

– Будва је овим фестивалом добила јединствен културни садржај који у себи има изузетно велики потенцијал као отворена трибина, као агора и тај облик комуникације овај фестивал обнавља и његује. Истовремено, то је разлог да Будва његује фестивал „Ћирилицом“ јер се многи људи опредјељују да посјете Будву имајући у виду да овдје живи такав дух заједништва, јединства, толеранције – дух фестивала „Ћирилицом“. Фестивал својим програмима представља и културну баштину писану и на латиници показујући како је недјељив заједнички културни простор који овдје међу црквама различитих конфесија остаје вјековима. Управо се те различитости на овом тргу спајају, а не раздвајају. Будва кроз пројекат „Ћирилицом“ шаље поруку која је у складу са европским вриједностима које подразумијевају чување и заштиту свих писама, шаље поруку да је у овом граду једнако добродошла свака културна иницијатива која има одређени вриједносни културни садржај и да је једини модел који гарантује несметан културни развој града као мултикултуралног сједишта Црне Горе – навела је Баљевић.

У име Општине фестивал је отворио први човјек Будве Никола Јовановић, наводећи да је Будва и ове године са посебним задовољством и поносом домаћин једне од најзначајнијих културних манифестација посвећене ћириличном писму и његовом мјесту у нашој култури и традицији која је од свог настанка до данас постала један од стубова културног живота града и заједнице.

– Овај фестивал доживљавамо као чин очувања нашег идентитета и гаранцију нашег трајања. Овогодишњи фестивал носи поруку „Ћирилица памти, Будва чува“ и у тим ријечима је сабрано све оно због чега смо вечерас овдје. Ћирилица памти јер свако њено слово је свједочанство о прошлим временима, вјери, култури, о народима који су је обликовали. Будва чува јер је град који разумије вриједност насљеђа, град који зна да ниједна ријеч, ниједно писмо не може опстати ако их не чувамо са љубављу, пажњом и одговорношћу – рекао је Јовановић.

Извор: Дан

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

<
     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *