Јединствена културна мисија фестивала „Ћирилицом“

Фестивал „Ћирилицом“ почео је 26. августа, а трајаће до 17. септембра у Будви. Фестивал је свечано је отворен на Тргу између цркава у Старом граду, концертом џез ансамбла Синан Алимановић Интернатионал Банда.
Фестивал „Ћирилицом“ и ове године организују Народна библиотека „Мирослав Лукетић“ Будва и Удружење издавача и књижара Црне Горе, а подршку пружају Општина Будва и Туристичка организација Будве, стоји у саопштењу Медиа бироа.
Мила Баљевић, директорица Библиотеке поздрављајући бројну публику окупљену на Тргу између црква указала је на важност очувања културног насљеђа и бољег вредновања ћириличног писма.
– Организујући овај фестивал ми испуњавамо јединствену културну мисију, јер ћирилично писмо није само начин писања – оно представља дубоко укоријењени симбол наше историје, традиције, језика, идентитета који су обликовани вјековима кроз писану ријеч, литературу и ученост. У савременом добу када се суочавамо са различитим притисцима глобализације важно је да оснажимо и очувамо оно што нас чини јединственим. Фестивал „Ћирилицом“ има за циљ да подстакне свијест о вриједности ћириличног писма, да пружи подршку његовом коришћењу у свим аспектима живота – од образовања и медија до свакодневне комуникације – навела је Баљевић.
Његујући ћирилицу његујемо сопствени идентитет
Бесједу „Слово о ћирилици одржао је викарски епископ диоклијски Пајсије, подјсећајући да су први текстови писани ћирилицом били они писани за литургијске потребе. Подсјетио је овом приликом на штампарију Црнојевића и књиге које су из ње изашле. Напомиње да се требамо угледати на западне народе када је у питању чување и његовање предачке оставштине.
– С обзиром на то да у посљедње вријеме у много чему желимо да се угледамо на народе Западне Европе који по много чему предњаче у односу на нас, онда би свакако требали да се угледамо како они чувају свој језик, своје писмо, тако и ми треба да чувамо своје, поштујући наравно и њихово, јер док год чувамо и његујемо ћирилицу постојимо као народ који није накалемљен на туђу историју и културу, него народ који има своју историју и своју културу – навео је владика Пајсије.