Једини истјеривач ђавола у Данској има пуне руке посла

Ларс Месершмит је једини истјеривач ђавола у Данској. Док ви идете у школу или се опијате, он је на светом задатку борбе против Сотоне, спасавајући људе од живота у канџама демона. Иако је Данска званично хришћанска земља, последњих година дошло је до значајног пада у броју правих богобојажљивих верника, што је, бар по Ларсовом мишљењу, Данску поставило на врх листе Сотониних најбољих пријатеља.

Пошто смо били радознали, договорили смо се да се нађемо с њим. Позвао нас је у свој стан у Бредгадеу, једном од старијих делова Копенхегена. Готски архитектонски стил његовог стана савршено се уклапао у тему нашег разговора. Кад смо се попели уз спирално степениште, посјео нас је у својој дневној соби на кожни кауч окружен вјерским предметима. Послужио нас је кафом и мало смо попричали о његовој професији и како то спасава људе од трагичне судбине самозадовољавања распећем.

ВИЦЕ: Егзорцизам. Гдје почети?

Ларс Месершмит: Почео сам да га изводим седамдесетих. Још тада сам примјећивао све више физичких манифестација демона. Сјећам се једне заједничке молитве на којој је жена била одбачена уназад као да ју је нешто гурнуло. Потом је једна особа узвикнула: „Бјежи, Сотоно!“ и уродило је плодом. Почео сам да срећем многе друге примјере и тако сам се заинтересовао.

Колико сте егзорцизама извршили?

Не знам им тачан број, али на стотине. Истјеривања демона из некога понекад траје годинама. Распоред ми је тренутно до краја испуњен јер се чини да је посједнутости више него икад. Моје шпанске колеге су ми испричале да у Латинској Америци имате масу људи којима је потребан егзорцизам. То је зато што мијешају хришћанство са својим старим домородачким вјеровањима. Тај конкретан вјерски коктел је ђаволски.

И шта тачно радите?

Људи ми се обраћају јер их муче демони. Обично од пацијената затражим да опишу симптоме и када ми одговоре, покушам да поставим дијагнозу. Баш као што би доктор. За мене је важно да разлучим да ли се ради о психолошком проблему или је особу заиста запосјео демон.

Како одређујте разлику?

Имамо своје методе. Користимо различите тестове – као што је распеће или мало свете водице. Демони не воле ни једно ни друго. Од својих клијената затражим да узму распеће у руку и често, ако их је запосео демон, они то не могу да ураде. Попрскамо их светом водицом. Моја јучерашња клијенткиња није могла ни да погледа распеће. Попрскао сам је светом водом и рекла ми је да јој је спржила кожу.

Што значи да ју је запосјео демон?

Јесте, вјерујем да се радило о демону. Нисмо завршили, али ћемо поновити поступак кад она то буде жељела. Наставићемо да разговарамо и у једном тренутку ћу морати да изведем егзорцизам.

Шта је заправо егзорцизам?

Егзорцизам је један посебан облик молитве, у којој егзорцист, у име Бога, налаже злодуху да напусти људско тијело. Он, наравно, то не жели да уради. И тако то прераста у сукоб, понекад физички. Он буквално може да вас обори на земљу. У тим случајевима, потребни су нам снажни мушкарци који ће зауздати особу. На срећу, често није тако драматично. Демони могу да вас баце у несвијест, у зависности од тога колико су моћни. Понекад демон преузме контролу и обзнани присуство усред реченице. После неколико минута егзорцизма, демон одлази а особа наставља реченицу тамо где је стала као да се ништа није догодило.

Има ли више молитви које раде посао? Или само та једна?

Има неколико различитих. Користим једну на латинском, једну на њемачком и једну на данском. Којим језиком ћу се послужити зависи од ситуације. Добро је позната чињеница да демони знају све језике.

Да, то је добро позната чињеница. И каква је веза истјеривача ђавола са Ватиканом?

Овог љета је Папа одобрио нашу организацију. Није одобрио саму професију. Егзорцисти постоје једнако дуго колико и црква. Бити егзорцист некада је била изоловано занимање. Зато је и основана ова организација: да омогући егзорицстима да се састају једном годишње на конференцији. Организација такође нуди могућност да се обучите за егзорцисту, на универзитету у Ватикану или у Сједињеним Државама. Међутим, за то прво морате да будете свештеник.

Колико чланова има ваша организација?

Знам да је на последњој конференцији било између 250 и 300 учесника. Свако је могао са собом да поведе једног помоћника, тако да је тај број вероватно мањи. Било је и поприлично много доктора, психијатара и психолога.

Заиста? Слажу ли се они с вашим мишљењем о демонима?

Знам једног америчког психијатра који се слаже. Први пут када сам га срео, питао сам га: „Вјерујете ли да има људи које су запосели демони?“ Одговорио ми је да вјерује. Ради као консултант за једну цркву у Њујорку која се бави егзорцизмом. Редовно га питају за стручно мишљење. Тако би то требало да се ради, ја увијек прво тражим медицински картон дотичне особе.

Да ли икада закључите да се ради о чисто медицинском проблему?

Јесте ли се икад запитали да ли можда неки људи који су хоспитализовани због менталних болести заправо нису болесни, већ су их запосјели демони? Демонску посједнутост не можете лијечити љековима. Можда ће особа постати покорна, али ће и даље бити демонских активности.

Зашто људи постану посједнути?

Из два разлога. Први је кад урадите нешто глупо, чиме отворите врата демонским активностима. Алтернативна медицина, „њу ејџ“, видовњаштво или тарот. То су врата која вас воде у свет окултног, а то вам је свијет демона. Неки видовњаци заиста желе да помогну људима, али су напросто наивни. Други су само оруђе зла. Пороци, као што су хашиш и секс, такође отварају врата ђаволу.

Секс и хашиш, а? Још неки кривци?

Клетве. Испочетка нисам вјеровао, али истина је. Демони запоседају многе Африканце. Увијек их питам има ли неко ко их мрзи. Ако имате непријатеље, они ће често отићи код врачаре и затражити од ње да баци клетву на вас, а демон ће радо услишити ту молбу.

Али ако баците клетву на некога ви тада отварате врата пакла?

Ти људи су у дослуху са ђаволом; они су Сотонине слуге. То је застрашујуће. Помогао сам једној жени на коју је бачена клетва. Љекари нијесу знали како да је излијече. Питали смо Бога да ли је неко бацио клетву на њу. Сјетила се да јој је ујак дао чашу сока кад је имала 15 година, а испоставило се да је сок био зачаран. Помолили смо се и замолили Бога да јој помогне. Изненада је потрчала до купатила и почела снажно да повраћа. Десет минута касније, испричала ми је да је повраћала физичке предмете као што су ексери. Тако нешто је уобичајено после клетви. Читаву ноћ је повраћала, али се наредног дана ослободила клетве.

Велики дио наших читалаца су млади људи – имате ли неки савјет за њих, да им се не деси да буду запосједнути? Сем да пазе какве сокове пију.

Морају да буду опрезни. Ако се нађу у ђаволском окружењу против своје воље, можда ће заувјек остати изгубљени. Млади људи не желе да слушају, мисле да све знају а то је веома опасно. То је гордост, а ђаво се лако хвата за њу.

Е па, хвала много, Ларсе.

VICE-Srbija

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: