Једина држава која види море али не излази на њега

Република Српска је једина географија на свијету која види море али на њега не излази. Истина, излази, али само по црквеном шематизму: Епархија захумско-херцеговачка и приморска има излаз на море – у заливској Суторини.

Република Српска настала је 9. јануара 1992, на Св. Архиђакона Стефана, као Република српског народа Босне и Херцеговине, да би августа 1992. била преименована у Републику Српску. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини од 21. новембра 1995. постала је међународно призната као један од два ентитета Босне и Херцеговине.

Занимљиво, Република Српска једина је географија у свјетским оквирима која види море, али на њ не излази. Прије тачно осам година доминантна јануарска тема, дакако спинована, била је излазак БиХ на море. Не тамо око Неума, гдје је еуропска Хрватска намјеравала тада да направи копнени бајпас и Пељешким мостом повеже своје обалне територије (заграђујући босанске), него да Bosnia & Herzegovina изађе несметано у свијет – баш код Херцег Новог.

Увијек и у све вјекове вјекова иманентна истини, Радио Слободна Европа оцијенила је тада некоректном одлуку предсједника Црне Горе да одложи потписивање указа о постављању амбасадора у Босни и Херцеговини зарад горњег питања. Потом је прича о спорном копненом појасу око Суторине пала у заборав, и више се помињала није. Бока није додијељена трећој држави (БиХ), него је и даље већински у Црној Гори, а тек дјелићем у Републици Хрватској.