ИН4С

ИН4С портал

Један поглед са Румије на независну Црну Гору

1 min read
Након подоста времена у суботу 18. маја одслужили смо Литургију на врху Румије. Нијесмо служили у цркви, него поред ње. Румијска црква је оваплоћена, материјализована вјера и нада народа подрумијског краја који је вјековима, у литији за крстом којег је у рукама држао свети Јован Владимир када је 1016. године погубљен пред црквом Светог Ахилија у Преспи (данас у Грчкој), износио камење на врх Румије не би ли се ту, када га буде довољно, обновила древна црква.
jovan plamenac crkva sv. trojica rumija

Отац Јован Пламенац и црква Св. Тројице на Румији

Пише: Протојереј Јован Пламенац

Након подоста времена у суботу 18. маја одслужили смо Литургију на врху Румије. Нијесмо служили у цркви, него поред ње.

Румијска црква је оваплоћена, материјализована вјера и нада народа подрумијског краја који је вјековима, у литији за крстом којег је у рукама држао свети Јован Владимир када је 1016. године погубљен пред црквом Светог Ахилија у Преспи (данас у Грчкој), износио камење на врх Румије не би ли се ту, када га буде довољно, обновила древна црква.

Црква Свете Тројице обновљена је 2005. године. Подигнута је на том камењу, али не и од њега. Стога смо, крајем прошлог љета, почели у цркву да уграђујемо камење са врха Румије, надојено молитвом, вјером, љубављу, али и трудом оних који су га у православном обреду ту изнијели. Постојећу лимену цркву обзидали смо до крова. Онда, одједном, као гром да је ударио: прво у медијима, па онда и у државним институцијама, подигла се харанга на Румијску цркву, али и Митрополију и Митрополита. Као што у материјалном свијету важи Њутнов закон акције и реакције, тако у духовном акција добра изазива реакцију зла.

Као што је свети Јован Крститељ дошао у овај свијет као Претеча, као претходник Господу Исусу Христу, тако је Румијска црква претеча дивном Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. И као што је долазак Бога у тијелу, међу Његову творевину људе, узбуркао сво зло овога свијета, тако је Румијска црква, символично, такла прстом у око зло које је након непуну годину од њеног обновљења Црну Гору одвојило од Србије, учинило је формално политички независном државом, а суштински независном од части, образа, херојства, морала и духа Црногораца.

Служење Литургије на врху Румије

Новоцрногорство је родило нове Дукљане, Монтенегрине, у духу генетски модификоване Црногорце (ГМО Црногорце), саханлизе новопаганског Запада и поданике његовог духа.

Ти нови Црногорци, који часно црногорско име носе као љуштуру коју су напунили бешчашћем, аморалом, бескичменошћу и сваким другим гадлуком новопаганског богоборја, почев од Румијске цркве, преко крстионице на Превлаци и Предлога закона о слободи вјероисповијести, острвили су се на Цркву Христову у Црној Гори.

Морали смо да прекинемо испуњење завјета наших предака и камење које су изнијели на врх Румије уградимо у цркву јер су нам запријетили да ће је порушити. Вратили смо је у „претходно стање“, односно засули камењем, како је то учињено и када је обновљена. И таква она је лијепа, иако робусна, као да смо јој навукли гуњ. Али, зима је прошла и било би лијепо вратити јој љетње одјејаније.

Како сада стоје политичке прилике у Црној Гори, Румијска црква ће се овога љета знојити у зимској одјећи. Црногорски режим, који данас слави 2006. године на силу, гласачким манипулацијама, издјејствовану независност државе са којом се самопоистовјетио, на примјеру Румијске цркве показује суштину те независности. Албанци у Црној Гори Румију сматрају албанском планином, а Румијску цркву страним предметом у њиховом тијелу. Тако својатају и Свач и повелики дио Црне Горе, сву ону територију коју су зацртали да буде у Великој Албанији. А црногорски режим се покрио ушима, јуначки ћути и шени пред НАТО државама које праве Велику Албанију и на територији Црне Горе. Црна Гора је протекторат Запада, толико зависна да је зову независном, како би рекли Старобарани: „Толико је грдан да га зову лепи“.

Када су обили цркву на Румији, из ње су узели само крст са четири „С“. Ни новац са иконе нијесу дирали, нити ишта друго. Након више година тај крст појавио се на вратима Румијске цркве (то је тај крст на Часној трпези и у рукама свештеника). Ко год је за ово обретење крста чуо, рекао је: „Томе ко га је узео из цркве нешто лоше се догодило и зато га је вратио“. Безбожници и богоборци када ударају на цркве, као ово на румијску, као и на Христову Цркву као ово сада у Црној Гори, постану свјесни да су ударили на самога Бога тек онда када им се зло догоди, њима или њиховима најближима.

Служење Литургије на врху Румије

Бог чува Своју Цркву. Ни „врата пакла неће је надвладати“, како је Његово обећање записано у Јеванђељу, а камо ли „независни“ Новоцрногорци.

Током Литургије у суботу, на врху Румије дувао је јак вјетар. Када смо Часне Дарове са проскомидије пренијели на импровизовану Часну Трпезу, и када је ток службе налагао да их откријемо, што је значило и велики рескир да честице са дискоса буду одуване – вјетар је утихнуо. Наставио је да дува након причешћа. Господ Исус Христос, Бог наш, брижи над службом коју му приносимо, брижи над храмовима у којима обитава, а тек колико брижи над Својом Црквом.

Ето рјечите поруке-опомене са врха Румије онима који државну квази-независност славе не видећи њену богоборну суштину.

Наредну Литургију, ако Бог да, у Румијској цркви служићемо на Тројчиндан, па онда једном мјесечно, као раније, преко четири године.

Прочитајте још:

Срећан ти Дан независности Милогорје!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

14 thoughts on “Један поглед са Румије на независну Црну Гору

  1. Ти знаш шта је прави хришћанин…. Прави хришћани су апсолутно нетолерантни према греху и злу.

  2. Bolje bi bilo da ne licimerite, da prestanete da ekumenisete i da izadjete iz svetskog saveza crkava, jer time ste prestali da budete Crkva i zbog toga je od vas odstupila Blagodat Duha Svetoga.

    A sto se tice limene crkve, te proglasenja Njegosa za svetitelja, mozete vi sada da dramatrizujete do mile volje, ali ne ide da se od pleha pravi Crkva, niti ide da se mason i jeretik proglasava za sveca.

    Bolje se potrudite, da se vratite u pravoslavlje, pa onda da izidate od kamena Crkvu, koju mozete ozidati za dva dana, samo da hocete.
    Aj da se kladimo da cu ja sam, za dva dana ozidati onu malu crkvicu od kamena, mada nikada u zivotu ozidao nista nisam.
    Krsa ima, beton cemo kupiti, sa jos par jacih momaka, za dva dana cemo ozidati Crkvicu.
    I to cu jos Albance da dovedem da zidaju zajedno sa mnom. I muslimane ako treba.
    Samo pod jednim uslovom.
    Da se posle napise na Crkvi. „Ovu Crkvu je ozidao Vukman Cejovic, zilot i clan istinske pravoslavne Crkve“
    Evo, da se opkladimo.
    I jos cu poci kod albanskog presjednika Rame i od njega uzeti pomoc.

    Meni, cukun cukun praunuku Skenderbega Rama nece moci odbiti pomoc, pogotovo, ako ga stavij medju ktitorima.

    I kumim vas Bogom, maknite ikone od Njegosa iz Crkava, ne majmunisite vise sa ovim jadnim narodom.
    Ne moze Risto privatno proglasavati nikoga za svetitelja.
    Ajde, ako ocete i dalje tako, proglasite Johana Sebastijana Baha za svetitelja.
    Njegova muzika je zaista bozanstvena.
    Ili Maradonu proglasite za sveca. Znate i sam, kakve je golove davao Maradona.

    Ili, jos bolje, Matiju Beckovica. Njega obavezno za svetitelja.
    Cudi me da Miru Markovic nije Risto predlozio za svetiteljku.

    Imam osjecaj oce Plamece, da se vi svakog dana molite Bogu da vam negdje zatvore Crkvu ili da vam nesto zabrane, da bi vi, uprkos tome sto ste zbog ekumenizma i izdajstva pravoslavlja, potpuno otpali od Crkve Hristove, dalje mogli da se namecete ovom narodu, sve pod parolom, zastite srpstva i pravoslavlja.

    Pitajte Rista, kako mu se svidio logo skupa u Kritu, na kojem je on drzao banak.
    Logo tog skupa vjestica je bio IZVRNUTA CASA ZA PRICESCE.

  3. Бог чува Своју Цркву. Ни „врата пакла неће је надвладати“, како је Његово обећање записано у Јеванђељу, а камо ли „независни“ Новоцрногорци.
    Bog te cuo Jovane i tebe i sve pobozne ljude dobre vjere i namjere.Nasa drzva koja se sada zove Miov Montegro je postala gdnijezdo kriminala i svega nazadnog i pogubnog po sav normalan svijet ,pa kako god se pisali krstili ili klanajli.
    A samo sto godina prije ovih desavanj Zapad bolje reci Njemacka i Austrija su gledali sa posprdom i na ovaj narod i na obadvije dinastije Petrovice i Kardjordejvice,pripremajuci se za pohod i istrebljenje naseg naroda, prvo su poceli kao i pred napad na Saveznu Jugoslaviju pamfletima i karikaturama u raznim novinama Austrije i Njemacke,iza toga je doslo sto je doslo i evo danas nase velmoze biju narod plajckaju drzvu a taj oslonac Eu Njemacka i Austrija ni rijeci o Milovoj despotiji i diktaturi koja prersta u jednu vrstu pooskomunistickog sovinizama svih boja .
    Samo jedan od mnogih tadasnjih novina koje su izlazile u Minhenu ili kako Radosav govorase u Minkenu se na najgori moguci naci izrazavao o tadasnjim drzavama Srbiji i Crnoj Gori,nesto slicno sto danas rade Miogorci kada su Srbi u pitanju,pa samo radi male podsjete evo nekih crteza koje je iznio Milan Ristovic u svojoj knjizi CRNI PETAR I BALKSNKI RAZBOJINIC;KNJIGU MOZETE PROCITATI OVDJE U CJELINI A EVO PAR SLIKA I KOMENTARA ISTIH :


    Tom je taj isti Zapad koji danas odredjuje antirusku i antisrpsku politku zarobljenog Djuknovica i njegove porodice i nicim ne daje do znanja da ce se tu ista mijenjati.ipak neko se negdje drugo nesto dogovrio tako da je ovim banditima koji pokusavaju svakoga da izigraju dosao kraj u svakom pogledu,procesi koji su zapoceli u Albaniji nastvaljau se i dalje iako zestina nije ta koja je pozeljan ali se ipak nesto pokrece.Citavu knjigu Milovana Ristovima mozete naci ovdje i procitati ako ste voljni:

    https://de.scribd.com/document/250065626/Milan-Ristovic-Crni-Petar-i-Balkanski-Razbojnici

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *