ИН4С

ИН4С портал

Je suis… шарлатан!

Сви ти црногорски примитивци који ових дана пишу патетичне текстове и памфлете узвикујући – „Сви смо ми Шарли“ – у суштини ни најмање не жале настрадале „карикатуристе“!

vijesti podrska redakcije

пише: Душко Ковачевић

Они то раде из помодарства и полтронства…јер то је тренд и глобалистички „Њу ејџ“ хит у западној Европи којој теже. То је квази идеологија и политиканство а не пијетет.

Они у ствари злоупотребљавају језиву смрт у париској редакцији да би се додворили и убризгали власнику медија, а власник Амбасади и одређеним центрима моћи и тако у круг.

Они су лешинари који покушавају профитирати од туђе несреће, од злочина. Они селективно и „сегрегацијски“ жале, шовинистички и у пожељном смјеру…

Не занима их и неће да знају шта се у истину десило тог дана и шта је историја или контекст конфликта који је кулминирао покољем у Паризу.

Јер важна је порука коју ће као послати и којом ће се још једном легитимисати, одредити, дефинисати.

Када је у Либији под вођством те исте слободарске Француске гинуло „дванаест невиних људи у минуту“, зашто затајише групне слике са одштампаним „епитафима“ – смијемо ли се питати?

За боље разумијевање ових хорор сцена треба се сјетити сличних „акција“ и покушати антиципирати евентуалне налогодавце у чијем је интересу урађено то што је урађено…

Комплексни су ово и испреплетени феномени, импрегнирани свим и свачим, и ако имамо поштене намјере не требамо се залијетати са преурањеним закључцима и парадним подршкама.

Ми још готово ништа не знамо ни о „арапском прољећу“….а још мање о немирима у париским предграђима прије пар година на чијим је „леђима“ Саркози инаугурисан. Али, зар је то битно када је ово одличан повод за јавно позирање, за комерцијалну солидарност.

Зашто да новинари у сагласју са природом свог позива истражују и разоткривају стварност, када је исплативије бити оруђе и батина одабране стране у сукобу цивилизација.

Оно што су смртно замјерали Емилу Лабудовићу и Конатаровој Побједи с почетка 90 – их, данас, упаковано у мало допадивљију француску илустрацију – величају и глорификују, непринципијелно и крајње неморално.

Посматрајући насловнице „Шарли ебдо“ листа, долазимо до закључка да тај часопис није ни најмање сатиричан и шаљив него врло ангажован и кваран у свој својој ратнохушачкој и политичко милитарној Озбиљности.

Али кад говор мржње и фашизам долазе са „ону страну“ Европске уније онда је он за нашу компрадорску „елиту“ комплексаша прихватљив и добродошао!

Нико није тако низак и биједан у свом новопеченом свјетоназору као љигави слој транзицијске елите који се подастире под ноге новом тотему.

Јер да се искрено саосјећају са људским страдањем и патњом онда би једнако, без националне, вјерске и цивилизацијске разлике зажалили за свим страдалницима. И за масакрираним Ирачанима, Либијцима, Авганистанцима….дакако!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

20 thoughts on “Je suis… шарлатан!

  1. Oni su ovo, oni su ono, oni ovo oni ono, to je zato sto su oni, a zapravo oni… Otkud ti znas sta su oni… Koje su ovo kolumne, j…. ti…. Kakvo smece

  2. Управо прочитах на једном другом (србијанском, каже ли се тако или српском – нека овдје буде оно прво ) порталу да није убијено 2000 него 150 Африканаца – па зар је и то мало ЉУДИ. И прочитах да је у USA-europi покренут жесток biznis ( jak doprinos tzv. ekonomskoj krizi ) изванредно се добро продају пароле:“ Је suis Sharlie“ – не хвала, ја знам ко сам, ја сам само обичан мали сироти раб Господњи.

  3. Mожда сам ја, изван овог времена, можда не разумијем, нијесам Шарли, имам своје име и презиме, и лик и сл. И бије ме туга људска на сваком кораку! Можда, можда… Но, крај свега не могу да прихватим како је то за савјест и свијест свијета свјетског ( и нашег напредног euro-atlanskog ), како је могуће да је 20-так Француза и сл. важније од преко 2000 ЉУДИ У ЗАПАДНОЈ АФРИЦИ, страдалих од зла у истом дану -„Крвава бајка“, па то је један наш, не дај Господе прелијепи Жабљак, заборавом притиснути Шавник или благородне Плужине, више од новорођене Петњице, или сабрата Гусиња и да не спомињемо поново вјечно рањену недужну Мурину ). “ Слава Господу на Небесима, међу Људима – мир и добра воља!“ Или смо заборавили на Господа, или не чујемо више гласе: “ Ви чините што знате, али не знате што чините“, не чујемо:“ Будимо ЉУДИ!“

  4. Sablažnjava me „matematika“ ovdašnjih ljubitelja „evropskih vrijednosti“, a to je da je 2000 manje od 12 ili 17, svejedno! Naime, niko od tih koji liju krokodilske suze nad ubijenim karikaturistima (naravno da je svakome od nas žao zbog oduzetih ljudskih života, to je neupitno!) nije niti spomenuo 2000 žena, djece i staraca u Nigeriji koje su na najbrutalniji način likvidirali takođe islamistički teroristi iz „Boko Haram-a“! Znači li to da 12 ili 17 francuskih života vrijede više nego 2000 nigerijskih? Ovakav svojevrsni rasizam je u stvari „pogonsko gorivo“ koje islamisti jako dobro koriste u svojoj smrtonosnoj kampanji!

  5. Следећи цитат аутора текста је сагледавање стања које се неизоставно мора примјенити да би однос према питању Шарли ебдоа, које се данас актуализује, био адекватан. Ево цитата: „Посматрајући насловнице „Шарли ебдо“ листа, долазимо до закључка да тај часопис није ни најмање сатиричан и шаљив него врло ангажован и кваран у свој својој ратнохушачкој и политичко милитарној Озбиљности.“ Да би читаоци видјели да су ове ауторове оцијене поткријепљене чињеницама и да би сагледали неке антисрпске аспекте покварености и ратнохушкачке пропаганде која је карактерисала Шарли ебдо оставићу везу за један текст у којем се могу наћи информације које разоткривају ово. Морам претходно да нагласим да ми није намјера да промовишем фотошоп одговор на антисрпске карикатуре Шарли ебдоа који се може наћи у истом тексту ( који је и тема у наслову ) већ препуштам читаоцима да сами одреде свој однос према поменутом фотошоп одговору. Дакле везу остављам због информација о антисрпском ратнохушкачком дјеловању Шарли ебдоа. Ево везе: http://srbin.info/2015/01/10/francuzi-da-li-je-i-sad-smesno-srbi-odgovorili-na-teske-uvrede-iz-1999-godine/ Како ко сије онако ће и пожњети. Ко сије зле вјетрове жање олују. Ко сије безакоње жање муку.

  6. Da jeste, i ja bih bio Šarli, verujte, ali nisam, niti ću!
    Ostaću samo čovek, daleko od pompe i mogućeg dobitka na morbidnoj lutriji.
    Gospod da pomiluje duše stradalih, a naše da spase ako se još šta spasiti da?!
    Tragedija nije brend pa da zagledamo šavove i etiketu- jednako stoji i ona iz butika koliko i sa pijačne tezge, ili ne?..
    Mihailo Medenica

    346
    12 Replies
    This entry was posted on January 10, 2015 by Mihailo Medenica.

  7. Dusko Kovacevic
    9. јануар у 22:37 · Измењено ·
    Svi ti crnogorski primitivci koji ovih dana pišu patetične tekstove i pamflete uzvikujući „Svi smo mi Šarli“ – u suštini ni najmanje ne žale nastradale karikaturiste! Oni to rade iz pomodarstva i poltronstva…jer to je trend u zapadnoj Evropi kojoj teže. To je ideologija i politikanstvo a ne pijetet.
    Oni u stvari zloupotrebljavaju jezivu smrt u pariskoj redakciji da bi se dodvorili vlasniku medija, a vlasnik Ambasadi i određenim centrima moći i tako u krug. Oni su lešinari koji pokušavaju profitirati od tuđe nesreće, od zločina. Oni selektivno i „segregacijski“ žale, šovinistički i u poželjnom smjeru…Ne zanima ih i neće da znaju šta se u istinu desilo tog dana i šta je istorija konflikta koji je kulminirao pokoljem u Parizu, jer važna je poruka koju će kao poslati i kojom će se još jednom legitimisati i odrediti. Odličan povod za novu pozu…

  8. Pošto je neko napisao u komentaru da sam svoj tekst napisao tako što sam plagirao rukopis Medenice Mihajla „Made in licemerje“, postaviću datume mog FB posta na osnovu kojeg sam napisao text i datum Medenicinog teksta kada je ojavljen na njegovom blogu „Iz 2 u 1“, gdje se vidi da sam ja moj post napisao dan ranije u odnosu na Medenicu.

    Duško Kovačević

  9. Ako је поч. Милошевић “ убио “ новинаре и раднике Тв Србије, онда је, слиједећи ту „логику“ и Оланд “ усмртио“ Шарлија и ондашњи амерички шеф државе (ваљда се звао Буш јr. премда није битно, све је исто од Индијанаца, сукоба Сјевера и Југа , преко Хирошиме, СРЈ, до данашњих дана итд. итд…) срушио Близанкиње (само господ зна колико је тада пострадало невиних мученика) или су само моћни и богати људи, а они остали само target… Вјечнаја памјат недужнима и да траг бола од просутих ријека ИСКРЕНИХ суза опомене свијет да смо браћа… и :“ Будимо људи!“

    1. Radnike RTS-a je ubio Slobodan Milosevic jer je javljeno tacno vrijeme kada ce biti bombardovana kuca zla tj. RTS! -Tekst Duska Kovacevica je bolestina nabijena mrznjom,a bolestan je i retardiran ovaj lazni i licemjerni narod i zlocinacka crkva i vlast njihova (vasa). Zivjela sloboda robovi ..
      Je suis Charlie!

      1. Samo bolesan covek moze reci da je veca odgovornost Slobodana Milosevica za RTS od NATO kamarile….Od kada se to jedna medijska kuca moze uzeti kao legitimni vojni cilj? I sad posto su oni kao rekli..onda oni nemaju nikakve odgovornosti–A onaj voz u grdelickoj klisuri sto je zverski raketiran ..bese isto tako legitimni vojni cilj? Pa toplana na Novom Beogradu je isto tako legitimni vojni cilj…i tako u nedogled…legitimno je znači bacati osiromašeni uranijum kome je vreme poluraspada nekoliko miliona godina a za to vreme ubija ljude? Novi gospodari se pomalo gade od poltrona i ulizica koji hitaju kroz telesne supljine

      2. Ако одлучим да Вас убијем, претходно ћу Вам се најавити, па ће онда убиство ваљда бити у реду.
        И зашто, забога, свако мишљење које Вам се не допада, Ви и Вама слични проглашавате „болештином“?
        Мени се чини да је држање сопственог мишљења за једину и непромјенљиву истину која се не смије оспоравати много болеснији став који Вас чини духовно и морално ближим онима који су побили редакцију „Шарли ебдоа“ него убијенима.
        Стога, жалим, али – Ви, једноставно, нисте Шарли.
        Или, можда Вам „европејскије“ звучи ако кажем: vous n’etes pas Charlie.

  10. Жалим због мртвих јер се није смјело десити да тако страдају. Јер се то није смјело и не смије дешавати ниједном људском бићу, ни у Авганистану, ни у Ираку ни у несрећној Нигерији, ни у Француској.
    А богами ни на Косову, гдје данас, у Европи 21. вијека, Срби живе у гету, чекајући ди их неки „непознати починилац“ не скрати за главу док се купају у ријеци или жању жито.
    И то – жаљење за крвљу невиних – је довољно за пристојног човјека – треба знати мјеру.
    Остало спада у психологију руље једне запарложене провинције под окупацијом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *