Јавни дуг – боли глава

Пише: Момо Јоксимовић

Јосип Броз је на вријеме умро  а цијену удобног живота у СФРЈ  морају да плаћају  грађани.  Југославија је до 1978.године била ниско задужена држава. Те године на  скупу политичара и економиста у Скандинавији , препоручено да Југославији треба дати повољне кредите. У наредних 5 година Југославија је увећала спољни дуг за 7 милијарди еура, па је дуг нарастао на 18 милијарди а убрзо и на 21 милијарду. Ти кредити  су  ишли на потрошњу, подизање стандарда, на  плате, пензије. Крајем 60-тих и почетком 70-тих година, наши радници су масовно ишли у иностранство па се у земљу сливао великио новац. Такви приходи  су се временом смањивали али су потрошачке навике остале исте. Тако се кренуло са задуживањем.

Црна Гора у заједничкој држави солидно егзистирала. Добијала је значајна новчана срдеста из Фонда за развој неразвијених подручја и друге донације. Деведестих  година прошлог вијека Фонд ПИО ЦГ је био пун новаца који ће се брзо потрошити доласком младих и лијепих али неуких џемпераша. Тада је јавни дуг ЦГ био око 600 милиона еура, а након 30 година, уништењем привреде, предузећа и њихове распродаје буд зашто, тај дуг нарастао на 4,409 милијарди еура, односно 105,15 одсто БДП-а. Дефицит за 11 мјесеци у 2020.години по Извјештају ЕК износио је 8.5 одсто. Долази до велике незапослености,  до губитка радних мјеста због епидемије  KОВИД -19 , а на све то ће утицати и лоша туристичка сезона што ће додатно продубити дефицит Црне Горе.  Дуг је износио 3,8 милијарди еура као и  дефицвит буџета за око 400 милиона еура, затим ново задуживање, што је условило и пад БДП-а за 15,2  одсто, међу највећим падом БДП-а у свијету. Створио се мали број богатих људи и огроман број сиромашних. Средња класа је нестала.  Економија у Црној  Гори је свјено  у континуитету  уништавана. Власт нас је стално бомбардовала медијским спиновима да смо економски „ тигар“и „лидери“ на Балкану, да смо бољи од Србије и окружења. Црна Гора  је  у континуитету имала проблема око самоодржања, па се морала задуживати. Паметном и рационалном економском политиком, са оваквим ресурсима Црна Горе може за сигурно да егзистира.

Србија са екононмским потенцијалима лакше ће поднијети ову кризу. Дуг Србије износи око 27 милијарди еура или 53 одсто БДП-а, мада премијерка Брнабић каже да је тај постотак 48,2 БДП-а. Србија је у претходним годинама враћала и дуг из Титовог периода као и за вријеме влада Милке Планинц, Веселина Ђурановића, Бранка Микулића, па Мирка Марјановића у износу од око 340 милина еура годишње. Србија је задњу рату дуга Кини исплатила прошлог мјесеца у износу од 4 милиона еура.  Крајем 2021 године Србија мора да врати 241,8 милиона  еура  кредита узетих за вријеме СФРЈ. Србија је отплатила сав дуг према Лондонском клубу , а годину дана раније и обавезе према  Европској инвестиционој банци односно ЕУ. Но Србија има још доста старих дугова које ће одплаћивати до 2041.године.

Хрватска је старе дугове измирила још 2012.године у износу од 215 милиона еура. У међувремену  Хрватска се задужила  за 44,564 милијарде еура , односно 89,1 БДП-а.

Словенија је старе дугове измирила 1995.године у износу од 524 милиона ерура . Садашњи дуг  Словеније износи 43,588 милијарди еура .

Македонија има јавни дуг од 7,843 милијарде еура ,односно око 75 одсто БДП-а.

Босна и Херцеговина има јавни дуг 12,15 милијарди конвертибилних марака, односно 6,2 милијарде еура, што је  34,7 одсто БДП-а.

У оквиру ЕУ Грчка је међу највише задуженим државама, мада све више држава чланица ЕУ биљжи све већу задуженост.

Црна Гора има сложену и тешку економску збиљу. Образовни и здравствени систем као носеће гране сваког друштва су нам најгорти у Европи. Уз то имамо преко 300.000 грађана на ивици сиромаштва и преко 200.000  гладних. Црна Гора има око 130.000 пензионера који због ниских пензија и сталних повећањем цијена животних намирница живе у сиромаштву и бједи. Црна Гора има и значајан број инвалида и лица у стању социјалне потребе. Такође присутна је и велика незапосленост и сива економија .  На другој страни Црна Гора са 625.000 становника, у неким секторима (агенције, фондови, у неким фирмама које су у губитку а годинама плате директора износе и преко 10.000 еура,  исл.).  Треба ли Црна гора да има 4.753  службена аута. Њемачка са 80 милиона грађана има око 1.000 службених аута. Шведска са  9 милиона има 10-сетак службеник кола. У Црну Гору  се поред плата  примају бонуси , варијабиле, разни паушали и накнаде, репрезентације, дневнице, службени телефони, гориво, мазиво,поклањају станови , кредити ,а додатна примања често су већа од редовних. У земљама ЕУ нема таквих накнаде осим искључиво плата и ништа више. Колико су наши људи похлепни, лоши и неморални, никад им није доста , да у оваквој економској ситуацији, у једном фонду, директор је себи одредио зараду за октобар мјесец  2020.године са бонусима  31.000 еура, а чланови  тог борда директора су примили по 30.000 еура. Крајњи неморал ДПС кадрова. У години задњих државних избора и пар мјесеци након пада ДПС-а са сателитима запослено је на хиљаде лица. И Влада и Скупштина су морали донијези акт о суспендовању таквих запошљавања.

Криза јестете велика. Влада мора хитно направти стручни тим који би прдузео мјере за санацију  кризе. Јавна потрошња се мора кресати за 20-30 одсто. Не може се издржавати око 52.000 људи у јавној управи и локалној самоуправи. Мора бити бољи  однос према грађанима а привреди се мора помоћи, јер ће она то вратити буџету и грађаним. Влада ЦГ мора имати консултације са већином,  вући болне  али нужне резове, и то одмах и хитно  . Дан је велики. Доста је дијалога и монолога. Грађани хоће резултате.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: