ИН4С

ИН4С портал

„Јав из Горе Црне“ Милице Бакрач

"По­е­зи­ја Ми­ли­це Ба­крач већ је по­ста­ла за­штит­ни знак по­ет­ске од­бра­не српскога би­ћа и срп­ске су­шти­не Цр­не Го­ре", нагласио је проф. Ковачевић.

Ин­сти­тут за срп­ску кул­ту­ру Ник­шић из­да­вач је књи­ге „Јав из Го­ре Цр­не”, но­ве збир­ке по­е­зи­је пје­сни­ки­ње Ми­ли­це Ба­крач.

Ре­це­зен­ти књи­ге су проф. др Ми­ло­ш Ко­ва­че­ви­ћ и доц. др Бу­ди­мир Алек­сић, уред­ник из­да­ња је др Ни­ко­ла Ма­ро­је­вић, док је илу­стра­ци­ја на ко­ри­ца­ма дје­ло сли­ка­ра Миомира Ми­ша Ве­ми­ћа.

„По­е­зи­ја Ми­ли­це Ба­крач већ је по­ста­ла за­штит­ни знак по­ет­ске од­бра­не српскога би­ћа и срп­ске су­шти­не Цр­не Го­ре. А срп­ску су­шти­ну Цр­не Го­ре чи­не ње­ни иден­ти­тет­ски на­ци­о­нал­ни кри­те­ри­ју­ми: је­зик и пи­смо. Срп­ски је­зик и срп­ска ћирилица те­мељ­ни су иден­ти­тет­ски на­ци­о­нал­ни кри­те­ри­ју­ми срп­ско­га на­ро­да. Између срп­ског је­зи­ка и срп­ске ћи­ри­ли­це та­кав је од­нос ка­кав не­ма ни­је­дан дру­ги језик са пи­смом. Ћи­ри­ли­ца је нео­ту­ђи­ви дио срп­ско­га је­зи­ка, и за­то је срп­ски је­зик у свој сво­јој пу­но­ћи срп­ски тек кад се ис­пи­су­је ћи­ри­ли­цом“, навео је професор Ковачевић, преноси „Дан“.

Но­ва збир­ка, ис­ти­че проф. др Ко­ва­че­вић, „пје­снич­ка је сли­ка Ми­ли­чи­на”, а у тој слици не­ко­ли­ко је до­ми­нан­ти.

„Пр­во, то је по­е­зи­ја љу­ба­ви: и то нај­при­је неизмјерне љу­ба­ви пре­ма срп­ском ро­ду, срп­ском је­зи­ку и срп­ској ћи­ри­ли­ци, по­том љу­ба­ви пре­ма срп­ским књижевним вр­хун­ци­ма и по­но­си­ма, при­је свега Ње­го­шу, Ву­ку, на­род­ној епици, и на кра­ју љу­бав пре­ма љу­ба­ви Же­не и Чо­вје­ка.

Дру­го, то је по­е­зи­ја са­вр­ше­не пје­снич­ке фор­ме, јер ње­ну по­е­зи­ју кра­се најзахтјевније пје­снич­ке фор­ме, по­пут со­не­та, и со­нет­ног ви­јен­ца, при че­му она и у тим фор­ма­ма по­ка­зу­је из­у­зет­ну са­мо­свје­сност“.

„Су­шти­на сми­сла по­е­зи­је Ми­ли­це Ба­крач, што не­дво­сми­сле­но по­твр­ђу­је ова ње­на нај­ком­плет­ни­ја збир­ка, је­сте љу­бав пре­ма срп­ско­ме ро­ду и ње­го­вим нај­ве­ћим, а иден­ти­тет­ским ври­јед­но­сти­ма, при­је све­га да­нас та­ко угро­же­ном срп­ско је­зи­ку и ћирилици. По­себ­ну на тлу Цр­не Го­ре, с ко­га нам се ево ‘Ја­вом’ огла­ша­ва Ми­ли­ца Ба­крач“, на­гла­сио је проф. др Ко­ва­че­вић у ре­цен­зи­ји.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *