Јалта – јужна престоница Крима и главни град кримских одмаралишта

Пише: Остоја Војиновић

Јалта (рус. Я́лта, од грч. Γιάλτα – „обала“) је град је и летовалиште на јужној обали полуострва Крим у подножју Кримских планина.

Због планина у залеђу града, Јалта није железнички повезана, већ је тролејбуска линија повезује са главним градом Крима Симферопољом.

У Јалти влада суптропска клима, средња фебруарска температура је 4 степена. Овде врло ретко пада снег и никад се не задржава. Средња јулска температура је 24°Ц. Годишње овде има 2.250 сунчаних сати и стално дува поветарац, што је слично временским приликама у француској Ници.
Јалта је место од близу 80.000 становника, од којих су две трећине Руси, а 25% Украјинци. Излази на Црно море, које је, за разлику од супротне обале у Бугарској, чистије и немирније, што се може чути и приметити, захваљујући јаким таласима који запљускују обалу овог симпатичног града.
Мирни провинцијски живот у малом граду драматично се променио у другој половини 19. века. Од 1860. године краљевска породица стиже у Ливадију, суседство Јалте.

Одмор у тим местима постаје модеран међу високим друштвом и руским аристократама, почиње изградња прекрасних палата, имања, вила и дача у различитим архитектонским стиловима.
Јалта, или како је још називају „Руска ривијера“, је главни град летовалишта у јужном делу Крима. Али административни центар, назван Велика Јалта, укључује: Алупку, Форос,Масандру, Ореанду и друга мала места. Дужина Велике Јалте је 72 км, а територија је 900 хектара, од којих је половина изграђена, а остатак заузима дрвеће и егзотично грмље.

Огромна територија модерног града насељена је од давнина, али интензиван развој почиње од 9 до 6 века пре нове ере. У списима се први пут спомиње Јалта, тада се у 12. веку звала Јалита. Познати арапски путник Аду Абдаллах Мухамед ал-Идриси спомињао ју је у својим списима.

Први помен Јалте налази арапски историчар Ал -Идрисиа (1154) – он помиње Јалиту (од кримско -татарског „јалид“ (иалита) – „на обали“) – као град на обали мора. Према најчешћој верзији, име потиче од грчког „иалос“ – „обала“.
Према легенди, око 1. века грчки поморци су изгубили пут током олује и угледали дуго очекивану обалу. Пристајући на копно, одлучили су да насељу дају име.

Тада је Јалта постала део Римског царства, а у средњем веку је припадала Византијском царству, затим кнежевини Теодоро и ђеновљанској колонији. Од 15. до 18. века (1475 – 1774) Крим је био део османске државе,а у 18. веку постао је део Руског царства. Након пресељења кримског хришћанског становништва у Азовску област 1778. године по налогу руског цара и емиграције кримских Татара, до краја 18. века становништво Јалте је било веома мало – свега 224 становника у 30 кућа.

Тек 1838. године формиран је округ Јалта, а рибарско село Јалта почело је да се назива градом. То је олакшано изградњом пута 1837. године између Симферопоља, Јалте и Алуште, а 10 година касније, 1848. године, пут је повезивао Јалту са Севастопољем.

Од почетка шездесетих година 19. века, Јалта и њена околина почели су да се развијају као одмаралишта. У исто време, царска породица је овде стекла имање Ливадија, касније омиљено почивалиште свих Романових.

Јалта је постала модерно аристократско одмаралиште. Декрет Савета народних комесара РСФСР -а „О употреби Крима за лечење радника“ послужио је као прекретница и подстрек за брзи развој одмаралишта. У исто време отворени су санаторијуми, дечији камп „Артек“ итд. Пионири, пролетаријат и културни радници долазе на Јалту из целог СССР -а.
Изградња путева и јединствена клима јужне обале привукли су руско племство на Крим. До почетка 20. века одмор у Јалти постао је веома популаран. Палате и летњиковци изграђени су за племство – чланове царске породице, кнезове и грофове.
Јалта постаје главно „одмаралиште“ Крима.Такви познати писци, песници, композитори и певачи као што су А.С.Пушки, М.Цветајева, М.Лесја Украјинка, Л.Н.Толстој , А.П.Чехов, П.И.Чајковски, Ф.И.Шаљапин, С.В. Рахмањинов и многи, многи други.

Током грађанског рата, 1920. године, бољшевици су поразили Врангелову војску и ушли на Крим. 1921. Јалта је преименована у Красноармејск, али је 1922. враћен стари назив.

Током Великог отаџбинског рата, Јалта је значајно страдала од немачке окупације, која је трајала од јесени 1941. до 16. априла 1944. године.

У фебруару 1945. на Јалти, у палати Ливадија, одржана је историјска „Кримска (Јалтанска) конференција вођа три савезничке силе“ – СССР -а, САД и Велике Британије, на којој је одлученаа судбина послератне Европа. Током конференције, шефови држава добили су бивше палате, које Немци нису уништили – сада светски познати музеји за резиденције.Стаљин је живео у Јусупову, Рузвелт – у Ливадији, Черчил – у Палати Воронцов.

У послератним годинама, Јалта се активно обнављала и развијала као одмаралиште. Изграђен је нови аутопут на јужној обали, отворена јединствена и најдужа тролејбуска рута у Европи, која повезује Симферопољ са одмаралиштима на јужној обали Крима. Дужина руте је 86 км, од аеродрома Симферопољ – 96 км.

Модерна Јалта данас је прави бисер јужне обале – главни град кримских одмаралишта. Више од 70 км је Велика Јалта, која поред града Јалте укључује и одмаралишта Гурзуф, Масандра, Ливадија, Гаспра, Кореиз, Алупка, Симеиз, Форос – има свега , и за одмор и за лечење.

Она нуди туристима 70 санаторијума, 18 рекреативних центара, 8 здравствених кампова, 4 туристичка центра, кампове, 11 хотела. Све више санаторијумско-одмаралишних објеката стално се отвара за све врсте одмора у Јалти.

Хотелски комплекси Јалта Интурист, Палмира Палас, Ореанда омогућавају одржавање великих међународних догађаја – конференција, семинара, симпозијума.

На Јалти постоје и мини хотели, пансиони и рекреативни центри за миран, породични одмор.

Јалта представља срце летовалишта Крима, његову алфу и омегу. Није случајно што је пре скоро једног века Булгаков написао следеће редове посвећене граду: „Јалта је и добра и одвратна, и та се својства у њој стално мешају“.

Зато је крајњи сан совјетског грађанина била једноставна формула: „Сашићу одело са осеком – и на Јалту!“ Ко од совјетских грађана није имао брз откуцај срца на помен таквих речи као што су Артек, Ај Петра, Масандра? А фраза животно потврђујућег слогана -„Јалта је град среће“ не делује нимало намерно.

По правилу на Јалту се стиже из Симферопоља. Пут туриста пролази кроз превој Ангарск. Да бисте се дивили околини и осетили сав шарм кримског пејзажа, боље је да одете на чувени јалтски тролејбус. Ова тролејбуска рута није само најдужа у Европи. Она је најсликовитија.

Неко време Јалта је била скромно село на које мало путника није обраћало пажњу.Тешко је рећи након ког догађаја Јалта постаје позната и популарна. Можда након што се задимљени пароброд приближио малом пристаништу на Јалти, доносећи овде прве стране туристе. Странци су били одушевљени местом. Један од њих, а то није био нико други до лично Марк Твен, написао је у дневник: „Село Јалта … Врло лепо место.“ Писац је тек требало да постане славан. Јалта је тек требало да постане познато одмаралиште. У томе су једно једноставно кримско село и млади новинар из Америке били слични.
Популарност Јалти додала је и чињеница да је цар за своју резиденцију одабрао локално одмаралиште Ливадију.Око цара, његови племићи почели су да граде своје резиденције.Јалта доживљава прави грађевински процват. Палате и виле граде се брзим темпом.

Граде се луксузни хотели и скромне стамбене зграде. Појављују се многе продавнице и радње. Обликује се јединствени архитектонски изглед града којем се и данас дивимо.

Совјетска власт не оставља туристички потенцијал Јалте неискоришћеним. У палатама господе опремају се амбуланте за победничке радне људе, пролетеријат. До 1950 -их, Јалта је стекла статус најелитнијег одмаралишта у СССР -у. Тада се овде ствара систем државних дача. Гостољубиви власници Хрушчов, Брежњев, Горбачов, стално примају вође пријатељских социјалистичких држава на Јалти.

Из Јалте је минибусом број 31 лако доћи до Гурзуфа. Ово је једно од најсликовитијих места поред Јалте . Насеље су основали колонисти из старе Грчке.Касније је овде изграђена византијска тврђава. Чак и касније, подручје је било у власништву Ђеновљана. Утврђења Ђеновљана су преживела до данас. Руски путник из 15. века Афанасиј Никитин у својим бесмртним Путовањима преко три мора помињао је трговачки град Горзувити.

Гурзуф је 1820.године посетио Пушкин. Кућа у којој је живео песник је преживела и сада је то музеј. Пред улазом је раскошно дрво. Зове се „Пушкински чемпрес“. Кажу да је песник док је овде живео разговарао са чемпресом, поздрављајући дрво ујутру и пожелевши му лаку ноћ увече. Обожаватељи Пушкина чврсто верују да дух великог класика периодично живи у гранама чемпреса. Огроман платан, који такође расте испред улаза у музеј, заслужује пажњу. Дрво има спомен -статус. „Пушкинов платан“ засађен је у години песникове смрти.

У овом граду, пре припајања Крима Русији 2014.године, живело се лошије, него данас. Сав новац од туризма одлазио је у Кијев, па се Јалта развијала много спорије, него што би то био случај да су били део Русије. Данас, Русија је много помогла у изградњи, након две деценије локалне власти могу да обнове школе и у околним местима, с обзиром да је приход од туризма остаје у граду.

Ресторани се налаза на сваком кораку, као и продавнице у којима се продаје вино – најчешће на меру, јер је Јалта, а и уопште Крим, познат по одличним винима, која се разликују од српских, јер у себи имају много више шећера, а и имају нешто јачи укус.

Јалту многи називају „руском Ницом“, али она је некако другачија — посебна, своја.Има неки шарм и несвакидашњу атмосферу. Има душу. Уосталом, као и цела јужна обала Крима.

Јалта је можда најлепши део Крима , место где су одмарали руски цареви, руска аристократија и совјетски лидери; место у коме су руски уметници проналазили инспирацију и стварали своја, можда, и највећа дела, и коначно — место где су 1945. Године као што је поменуто Стаљин, Рузвелт и Черчил запечатили судбину послератне Европе.

Долазак на Јалту даје вам осећај прижељкивања да прошетате улицама којима су ходали Толстој, Пушкин, Гогољ, Булгаков и други славни писци и да видите наравно место где је последње године свог живота провео Антон Чехов.Боравећи на Јалти пожелећете да откријете зашто је она била омиљено место Романових и зашто су генерације совјетских грађана маштале да баш тамо проведу своје годишње одморе.
Интересантно да је Јалта једини град у Русији где постоји улица са именом једног америчког председника. То је улица Френклина Рузвелта, која се налази у строгом центру града. Испод назива улице, на руском и енглеском језику, написан је кратак текст о председнику Рузвелту.

Машта и сан да видите симбол Крима — замак Ластавичје гнездо, који је немачки барон Јозеф фон Штајнгајл поклонио својој љубавници постаје јава када се нађете на овом месту. На Јалту вас води жеља да обиђете дворце које је изградио царски архитекта и „бели Рус“ Николај Краснов. Да дођете на Јалту вуче вас жеља да доживите „Потемкинов рај“ и видите чемпресе, палме, еукалиптусе, реке и планине који се стрмо спуштају у море; да удахнете лековити ваздух о коме је толико говорио царски лекар Сергеј Боткин;да доживите на крају гостопримство кримских људи о коме сте слушали и да осетите укус чувених кримских вина и кримских гастрономских специјалитета.

До главне градске променаде стиже се за тридесетак минута лаганог хода. Пут се и не осети, јер се живописне слике непрестано смењују пред очима.

Шеталиште уз обалу је централна улица, једна од најстаријих у граду, и омиљено место туриста и мештана. Носи име по Владимиру Иљичу Лењину, оцу Октобарске револуције и првом лидеру Совјетског Савеза.

На јалтској променади, дугој око километар, све врви од живота — ту се окупљају млади и стари, родитељи са децом, туристи.Налази се поред обале мора, веома лепо уређена и одржавана, током целог дана препуна шетача.То је главно стециште локалних уметника и уличних свирача, који овом црноморском граду дају посебну драж.

Окружена палмама, цветним алејама и парковима, главна градска улица украшена је фонтанама и испуњена концертним дворанама, луксузним хотелима, ресторанима, баровима, бутицима и радњицама са сувенирима и разним кримским слаткишима.

Ту су сконцентрисане и главне знаменитости града: споменик Ружа ветрова, који симболизује пријатељство и отвореност ка свету; споменик Николају Краснову, архитекти који је на Криму саградио више од 60 најзначајнијих објеката, као и споменик Дами с псетанцетом, посвећен истоименој приповетци Антона Чехова, чија се радња одвија управо у овом црноморском граду.
Јалта је град са толико споменика посвећених знаменитим људима или њиховим делима — има их, готово, на сваком кораку.

Ту се налази и капела Новомученика и исповедника Цркве Руске, изграђена двехиљадитих година на месту старе дрвене капеле, подигнуте у знак сећања на убиство цара Александра Другог, страдалог у бомбашком нападу, марта 1881. године.
Изнад прелепих архитектонских здања, извирују и куполе Цркве Александра Невског, која се сматра главним православним храмом Јалте. Црква Александра Невског је атракција Јалте, која заслужује пажњу.Несумњиво је црква саграђена у част цара Александра Невског. Чемпреси и егзотично цвеће расту око целе цркве.Погледу на величанствени објекат на литици диве се сви авантуристи. Када се попнете до цркве и кренете до угодног поплочаног дворишта, са њега се пружа прекрасан панорамски поглед на цели град. Ово невероватно архитектонско уметничко дело из 19. века импресионира сјајем црквених купола и разноликошћу кула. И све то уз позадини задивљујуће природе.

На променади се налази и огроман платан, стар барем век и по са раширеном крошњом. Ово је „Исадорин платан“. Према легенди, ту су се састајали Сергеј Јесењин и Исидора Данкан. Иако књиге говоре да је велики руски песник на Јалти био само једном — 1914. године и да је вечери проводио шетајући са својом првом женом Аном Изрјадоновом, легенда о романтичним сусретима испод крошње платана наставила је да живи.
Америчка плесачица је заиста била на турнеји по Јалти 1923. године и ако је судити по преписци са Јесењином, упорно га је позивала да дође на Крим.Међутим, он није могао доћи. Ипак, Кримљани и даље верују у ту прелепу причу, па су у знак сећања на њихову велику љубав одмах поред платана поставили „клупу заљубљених“ и украсили је фигурама срца и голубова.

Посебно место на узвишици изнад јалтске променаде заузима и некадашњи хотел „Русија“, данас „Таврида“, изграђен 1875. године. У том хотелу су одседали многи познати људи и руски песници, писци и композитори: Мусоргски, Станиславски, Римски-Корсаков, Чехов, Буњин, Мајаковски и други. Ту су стварали и изводили своја дела, дружили се и одмарали се.
Руски песник, писац и публициста Николај Некрасов, већ тешко болестан, провео је два месеца у том хотелу. Ту је дошао на препоруку чувеног руског лекара Сергеја Боткина, који је својим пацијентима, посебно оболелима од туберкулозе, препоручивао Јалту.

Боткин, који је био царски лекар, сматрао је да редовне шетње и лековити кримски ваздух чувају здравље и лече од многих болести. Управо је он царској породици саветовао да на Јалти купе имања и саграде дворце, па је полуострво постало омиљено место Романових.

Захваљујући доприносу доктора Боткина, јужна обала Крима се прославила као бањско и климатско лечилиште, па су на полуострву почели да се граде и санаторијуми и друге медицинске установе. И данас их има много дуж црноморске обале.

У центру Јалте једна улица носи име доктора Боткина, а на излазу из града почиње Ботинска стаза — једна од најлепших и најживописнијих пешачких стаза на полуострву. Стазом се може стићи и до Учан-Суа, највећег водопада на Криму и, кажу, читавог европског дела ЗНД-а.

Поглед на град са променаде оставља без даха — виле, куће и зграде се уздижу на околним брдашцима и планинама и као да се скривају у сенци чемпреса и борова, као да се утапају у те природне лепоте.

С друге стране, поглед пуца на пучину и Јалтски светионик, знаменитост града, на усидрене јахте и чамце који се љуљушкају на таласима Црног мора.

У граду се може видети и Капела Светог Николе Чудотворца, изграђена 2001. године. Раније се ту налазила капела посвећена истом свецу, саграђена 1896. године у знак сећања на брак цара Николаја Другог и царице Александре Фјодоровне, а која је уништена 1932. Капела је подигнута на месту где је цар Николај Први објавио указ којим Јалти додељује статус града.

Може се видети и Храм Светог Јована Златоустог, први саборни храм у Јалти; Меморијални музеј Лесји Украјинки, посвећен тој списатељици и друштвено-политичкој активисткињи; Дворац емира Бухарског, блиског пријатеља царске породице Романових; Дворац грофа Мордвинова, једног од оснивача Црноморске флоте.

Тешко је набројати све знаменитости овог града, јер се на сваком кораку може видети и чути понека прича и легенда. А њих се, током боравка на Јалти, свакако може чути много.

Овај град представља најлепше место на јужној обали Крима. Град буквално препун прекрасних историјских, архитектонских и природних споменика, којима се диве,сваке године велики број туриста.

Невероватне планине, заклањају од ветрова овај град, с једне стране, а с друге – очаравајућа снага Црног мора. Овај спектакл надахнуо је многе писце и песнике на рад. Због свог географског положаја, Јалта госте очекује током целе године.
Које су још знаменитости Јалте које треба видети код боравка у овом граду?

Посебну пажњу на Јалти, привлачи кућа Антона Павловича Чехова, сигурно једног од најбољих светских писаца свих времена.Дом Чехова, кућа у којој је последњих пет година свог живота провео славни писац налази се на једној узвишици, нешто мање од километра од центра Јалте.Огромно двориште, препуно цвећа и разних врста биљака остало је непромењено од времена када је велики писац у њој живео. За ову кућу везане су многе интересантне приче, а једна од њих је прича о Чеховљевом столу, на ком је писао. Наиме, Чехов је годинама писао за истим столом, а када су га убедили да реновира собу, што је значило и промену стола, он више никада ништа није написао. У потрази за инспирацијом и лечењем, одлази у Немачку, где је 1904. године преминуо. Његово тело је, касније, пренето у Москву.

Док је живео у Јалти, у прекрасним улицама, мирисној природи,црпео је инспирацију за своја дела.У кући у којој је живео и радио отворена је кућа-музеј А. П. Чехова, где су кућни предмети његовог времена сачувани у изворном облику.На само 15 минута шетње уском стазом и наћи ћете се у изненађујуће лепој стеновитој ували, у којој је писац волео проводити слободно време. Гледајући огромне литице и снагу мора, схватите да је човек мало створење које није способно утицати на ову рушитељску снагу природе.

Љубитељи руске књижевности биће веома заинтересовани да посете Чеховљеву кућу јер она свакако представља омиљено место обожавалаца Антона Павловича. Чехов је био заљубљен у Крим и провео је последње године живота у Јалти, написао је овде много прича и представа. Музеј је смештен у сликовитом врту, сама кућа има девет соба које могу посетити туристи. Конференције, изложбе, концерти, Чеховљева читања, музичке вечери се одржавају овде.
У снежно белој кући са двориштем пажљиво је сачувана „Чеховљева атмосфера“ у којој је радио руски писац. Музејски фонд има око 17 хиљада предмета који су припадали Антону Павловичу и његовој породици.

Кућа у којој је писац живео преживела је до данас. Архитекта Л. Н. Шаповалов саградио ју је посебно за Чехова. У овој кући настало је много прича (на пример, „Дама са псом“), низ представа („Три сестре“ и „Трешња воћњак“). Овде су Антона Павловича посећивали родбина и еминентни руски писци, јавне личности, уметници и певачи. Након смрти писца 1904. Године, статус музеја додељен је кући 1921. године. Након што је преживела два рата, револуцију, потрес, кућа је ипак преживела и избегла разарање. Тренутно посетиоци музеја могу видети пишчеве ствари, његове аутограме и књиге објављене за живота А.П. Чехова.

Зграде палате у Јалти права су уметничка дела. Најпознатија градска атракција је Палата Ливадија, саграђена 1911. године по пројекту локалног архитекте Николаја Краснова као летња резиденција цара Николе II. Кримљани се архитекте Краснова често сећају уз лепе речи.Занимљива метаморфоза историје везана је за ову палту. Совјетске власти у палати Ливадија отвориле су прво одмаралиште на планети за обичне сељаке, уз главни слоган тог времена: „Хајде да згазимо позлату мермера палате нашим сељачким ципелама!“ Палата је била предодређена да уђе у светску историју јер су се 1945. године, уочи победе над нацистима, савезници окупили на конференцији у Јалти. У Ливадији су Черчил, Рузвелт и Стаљин одлучили о судбини света. Овде су лидери светских сила одлучили да створе Лигу народа УН. Наравно, данас у палати Ливадија постоји посебна изложба посвећена конференцији у Јалти.

То је снежно бела грађевина у стилу карактеристичном за ренесансу.Изглед палате такође прати карактеристике готске, византијске и арапске архитектуре.Краљевска породица до 1914. године свако је лето посећивала палату. У совјетска времена, све до 1931. Године, као што је већ поменуто у палати је био санаторијум за сељаке, а затим је отворена соба за лечење.Године 1945. у палати је одржана конференција лидера земаља антихитлеровске коалиције чија је одлука променила послератну слику Европе. Током конференције, палата је привремено постала резиденција америчког председника Френклина Рузвелта.Тренутно је палата претворена у музеј у коме су представљени предмети, намештај и фотографије које се односе на породицу последњег руског цара.Од предности овог места туристи посебно бележе величанствен поглед на саму зграду, сликовити поглед на палату и прекрасан парк смештен у близини.

Историја настанка овог дворац сеже у почетак шездесетих година 19. Века када је император Александар Други затражио да се направи летња царска резиденција на обали мора, коју ће и његова супруга Марија Александровна користити зарад лечења, имајући у виду да је овде суптропска и медитеранска клима.

Сам дворац изгледа импозантно и огромно, уосталом као и све у Русији. Већ на улазу дочекаће вас срдачни водичи, који ће вас све време пратити током обиласка многобројних соба и ходника, међу којима се човек врло лако може изгубити. Унутар дворца, налази се огромно двориште, са фонтаном у средини, где је забележена чувена фотографија Стаљина, Черчила и Рузвелта, која је такође истакнута на улазу. Унутар дворца налази се и једна соба коју водичи називају српском собом, јер се у њој се налазе преписке из тридесетих година прошлог века између српског Министарства спољних послова и руских уметника и дипломата. Наиме, већина зна да су за изглед Београда, зграду Владе Републике Србије, као и Немањину улицу у Београду заслужни руски уметници и архитекте. У „српској соби“ изложена су документа, преписке, као и фотографије Београда из тридесетих година прошлог века. Међу документима је изложено и писмо једног српског генерала који у њему наређује да се образује комисија од истакнутих уметника који ће сарађивати са руским колегама. Уколико, како он каже, “неко почне да се бави политиканством и покуша да утиче на уметнике или им наређује, одговараће лично њему, што неће уопште бити добро“.

Палата Масандра Семјона Воронцова била је летња резиденција цара Александра III. Налази се у делу Јалте који се назива Горња Масандра. У почетку је палата била саграђена за гувернера Нове Русије, грофа М.С. Воронцова, а потом је, након његове смрти била намењена за руског цара.Смештен међу сликовитим литицама и шумама, овај дворац је био допуњен бројним украсним елементима (балустраде, степенице).Подигнуте су нове терасе, балкони, као и отворене галерије.Изградња је завршена 1894. године, али цару Александру III није било суђено да посети нову палату. Кад је зграда довршена, он је преминуо.Породица новог руског цара Николаја II није живела у палати, преферирајући новију палату Ливадију као летњу резиденцију. Ипак, царска породица преуредила је излетиште у палати Масандра. У совјетска времена, кућа се користила као место за одморе челника Комунистичке партије и совјетске владе.

Вође комунистичког покрета земаља социјалистичког блока такође су долазили овде у посете.

Створена у 19 веку сачувана је до данас у готово изворном облику. Ово место је способно пробудити најтањње жице душе, својом величином и лепотом. Сада се на територији палате налази музеј-резерват, а некада је то имање припадало највишим слојевима друштва. Сви су власници извршили промене у структури, и тиме допринели културном оплемењивању овог дела кримске јужне обале у којој људи уживају до данас. Зграда је дизајнирана у стилу Луја XIII и то није у Италији или Француској, већ овде на Криму.
Бриљантни гроф Михаил Семеонович Воронцов сам је био генерални гувернер Новоросије и био је најутицајнији племић свог времена. Наредио је да се изгради грандиозна палата на територији елегантног парка. Чувени архитекта Едвард Блоре отпуштен је из Енглеске, који је пре свог доласка на Крим био дворски архитекта саме краљице Викторије. Енглез је био ужасно скуп и страшно модеран архитекта. Али успео је да напарави сјајну грађевину. На северној страни палата је направљена у неоготичком стилу, као што изгледају палате племенитих великодостојника магловитог Албиона. Али јужна страна је направљена у чисто арапском стилу. Чак су и димњаци стилизовани као куле минара. Пењући се главним јужним степеништем, туристи на почетку посматрају 3 пара лавова који спавају. Насред степеница лавови се буде и претећи гледају људе.

Није тешко погодити да су горњи парови лавова приказани како ричу. Мали савет за жене које желе да постану маме је да код доњег лава, који лежи лево, када се пењете степеницама, потребно је да протрљате тестисе. Такав је кажу локални обичај и знак.

Тајанствена јерменска црква:Међу високим чемпресима у Јалти налази се место заклоњено у стотинама легенди и прича. То је јерменска црква, где је дело архитектонске уметности испреплетено са лепотама нетакнуте природе.

Јерменска црква је саграђена у стилу средњег века, али у ствари је створена много касније – почетком 20. века. Извана су зидови сиви и тмурни, украшени бројним крстовима, а изнутра су прекрасне фреске са сликама из библијских списа.Посебност грађевине је постојање лажног улаза, који је уређен много богатије и лепше од главног улаза у саму цркву. За оне који не знају шта можете видети у Јалти, овај архитектонски споменик можда је први на путу пуном авантура и чаробних погледа.

Водопад необичног имена — у преводу са турског „Летећа вода“ — природна је атракција удаљена само седам километара од града Јалте. Од природних лепота водопад Учан Су који пада у два пенушава потока са 100-метарске литице у подножју Ај-Петре, свакако заслућује посебну пажњу.Но, вредно је узети у обзир да лети водопад пресуши, претварајући се у танке потоке. Моћи ће се у потпуности ценити његова лепота у пролеће, када се снег топи у планинама, или у јесен након киша. Посета водопаду може се комбиновати са успоном на саму Ај-Петри планину.Лепота дивљине увек је фасцинантна, а поглед падајуће воде такође је застрашујући. У потпуности можете уживати прекрасном погледу и ухватити своју дозу адреналина на водопаду Учан Су.Ради практичности туриста, у близини водопада изграђена је осматрачница.

Палата емира Бухаре је јединствена зграда маварског стила. Плаве куполе његових кула видљиве су из различитих делова града.

У близини обале налази се и жичара „Јалта-Горка“, која води до брда Дарсан. Пут није дуг — 600 метара прелази се за 12 минута.Жичару туристи воле да користе на путу до брда Дарсан како би имали доживљај погледа на Јалту са висине. Ово је незабораван осјећај слободе помешан са задивљујућом лепотом нетакнуте природе. Разнобојне кабине које се подижу и спуштају изнад града једна су од знаменитости Јалте и истовремено превозно средство. То је само једна од неколико жичара јужне обале Крима.

Никитски ботанички врт је својеврсно ботаничко чудо Крима.У њему можете пронаћи биљке из целог света. Захваљујући суптропској благој клими, ботаничари су успели створити овај природни споменик. Значај ботаничког врта је у чињеници да делује током целе године.

У врућим данима врло је угодно шетати Никитским ботаничким вртом – правом зеленом ризницом Крима. Данас у Никитском врту расте више од 2.000 врста биљака и цвећа:раскошна колекција четинара, колекција ружа сматра се једном од најбољих у Источној Европи, столетни засади магнолије, цедровина из Либана, природно грмље смреке, пухасти храст и друге биљке. Врт је занимљив за посету у било које доба године. Поред тога, тамо се редовно одржавају разне изложбе биљака и цвећа, од којих су најпознатији „Ружичасти валцер“, „Хризантемска лопта“ и „Парада тулипана“.

Један је од најстаријих у Европи – настао је 1812. године на иницијативу биолога и изузетног истраживача Х. Х. Стевена. У кратком времену у њему је сакупљено више од четири стотине врста разних биљака. Шетајући уличицама овог јединственог ботаничког врта можете видети не само биљке карактеристичне за Крим, већ и увезене из других земаља.Музеј смештен у парку садржи три хиљаде експоната који говоре о историји овог јединственог природног места. Туристи би требало да посете и дегустацијску собу, која је домаћин дегустације кримских вина и плодова воћних биљака.
Ластавичје гнездо – симбол Крима и споменик архитектуре, који се уздигао на надморској висини од 40 метара над врховима рта Ај Тодор у селу Гаспра подигнут је у нео-маурском стилу. Аутор дворца је вајар и инжењер Леонид Шервуд. Барон Јозеф фон Штајнгајл му је наредио да изгради минијатурни дворац.Стил зграде је готички.Посебност дворца је то што је подигнут на стрмој стени Аурора. Висина стене је 40 метара.Некада је у дворцу постојао ресторан. Музеј је сада отворен.Руски редитељ Говорукхин снимио је свој познати филм „Десет малих Индијанаца“ у „Ластавином гнезду“. Да бисте дошли до дворца, морате се попети степеницама које броје 1.200 степеника. Ко ово учинити неће зажалити, јер поглед са балкона је запањујући. Такви утисци и емоције остају код човека за цео живот.

Историја и култура Крима отвориће се пред вама у Јалтанском историјском и књижевном музеју.Укупни музејски фонд, распоређен између више грана, садржи више од 160 хиљада занимљивих експоната. Међу њима: збирке новчића, геолошки налази, ретке књиге, предмети декоративне уметности и сликарства. Јединствена изложба „Златна смочница“, која представља древне новчиће и накит, статуе и фигуре паганских божанстава од сребра и бронзе, посебно је импресивна за посетиоце.

Свакако приликом боравка на Јалти треба посетити и позориште А.П.Чехова. Ово је стара, рестаурирана, величанствена зграда са пријатном двораном, која има традицију за све гледаоце. Нажалост, Јалтански театар нема своју трупу, већ овде стално наступају и гостују друга руска позоришта, позната московска позоришта, позоришта из Севастопоља и Симферопоља, популарни глумци и музичари. Овде се одржавају међународни фестивали.Позориште је смештено у самом центру, на врло лепом месту, дворана готово никада није празна, а у сезони сваки дан постоје представе или концерти.

Предиван је зоолошки врт „Бајка“. Од малог приватног зоолошког врта, отвореног 1990. године, поступно се претворио у највећи зоолошки врт на Криму, који данас броји више од 120 врста животиња.Овај јалтански зоолошки врт вероватно је вредан посете.Ово место уопште није попут животињског затвора, то је кутак у којем животиње живе у условима блиским природним.

Породице са децом овде могу погледати у Крокодиларијуму – фарму крокодила на којој се узгајају крокодили разних врста и други гмизавци: гуштери, корњаче, жабе, ракови и рибе. Лети су водене активности врло популарне: водени парк са различитим воденим тобоганима намењен одраслима и деци, као и велики водени парк Атлантида с површином од око 3.500 четворних метара, с највишим и најекстремнијим тобоганима на Криму.

Високе планине, бујно зеленило и чисто море – то нису све предности са којима популарно кримско одмаралиште осваја срца туриста. Поред природног богатства у Јалти, постоји много занимљивих места и атракција за сваки укус, и свакако је ова прича о овом лепом граду на Криму један покушај да се се све то приближи читаоцу и можда неким будућим посетиоцима овог места.

Код писања текста као извори послужили:

https://certprof.ru/bs/prakticheskoe-primenenie/chto-posetit-v-yalte-vse-dorogi-kryma-vedut-v-yaltu-pochemu-zdes-udobno/https://rs-lat.sputniknews.com/20180505/sputnjik-na-jalti-prvi-deo-reportaza-1115485543.htmlhttps://www.politika.rs/sr/clanak/446995/Moj-zivot-u-inostranstvu/Praznik-rada-docekasmo-na-Jaltihttps://bs.tierient.com/krim-jalta-atrakcije/https://fest-bilet.ru/bs/vyzhivanie/otdyh-vozle-yalty-bolshaya-yalta-chto-posmotret-v-okrestnostyah.html

https://certprof.ru/bs/prakticheskoe-primenenie/chto-posetit-v-yalte-vse-dorogi-kryma-vedut-v-yaltu-pochemu-zdes-udobno/https://rs-lat.sputniknews.com/20180505/sputnjik-na-jalti-prvi-deo-reportaza-1115485543.htmlhttps://www.politika.rs/sr/clanak/446995/Moj-zivot-u-inostranstvu/Praznik-rada-docekasmo-na-Jaltihttps://bs.tierient.com/krim-jalta-atrakcije/https://fest-bilet.ru/bs/vyzhivanie/otdyh-vozle-yalty-bolshaya-yalta-chto-posmotret-v-okrestnostyah.html

https://certprof.ru/bs/prakticheskoe-primenenie/chto-posetit-v-yalte-vse-dorogi-kryma-vedut-v-yaltu-pochemu-zdes-udobno/https://rs-lat.sputniknews.com/20180505/sputnjik-na-jalti-prvi-deo-reportaza-1115485543.htmlhttps://www.politika.rs/sr/clanak/446995/Moj-zivot-u-inostranstvu/Praznik-rada-docekasmo-na-Jaltihttps://bs.tierient.com/krim-jalta-atrakcije/https://fest-bilet.ru/bs/vyzhivanie/otdyh-vozle-yalty-bolshaya-yalta-chto-posmotret-v-okrestnostyah.html

https://certprof.ru/bs/prakticheskoe-primenenie/chto-posetit-v-yalte-vse-dorogi-kryma-vedut-v-yaltu-pochemu-zdes-udobno/https://rs-lat.sputniknews.com/20180505/sputnjik-na-jalti-prvi-deo-reportaza-1115485543.htmlhttps://www.politika.rs/sr/clanak/446995/Moj-zivot-u-inostranstvu/Praznik-rada-docekasmo-na-Jaltihttps://bs.tierient.com/krim-jalta-atrakcije/https://fest-bilet.ru/bs/vyzhivanie/otdyh-vozle-yalty-bolshaya-yalta-chto-posmotret-v-okrestnostyah.html

https://certprof.ru/bs/prakticheskoe-primenenie/chto-posetit-v-yalte-vse-dorogi-kryma-vedut-v-yaltu-pochemu-zdes-udobno/https://rs-lat.sputniknews.com/20180505/sputnjik-na-jalti-prvi-deo-reportaza-1115485543.htmlhttps://www.politika.rs/sr/clanak/446995/Moj-zivot-u-inostranstvu/Praznik-rada-docekasmo-na-Jaltihttps://bs.tierient.com/krim-jalta-atrakcije/https://fest-bilet.ru/bs/vyzhivanie/otdyh-vozle-yalty-bolshaya-yalta-chto-posmotret-v-okrestnostyah.html

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: