Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе каква је сила која ме прати, него по томе колику СВЕТИЊУ браним
1 min read
Видовдан
Српска православна црква и њени вјерници обиљежавају Видовдан и 631 година од Косовске битке. Видовдан се обиљежава као помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске војске на Косову пољу 1389. године.
Видовдан је празник који се радно обиљежава у спомен на Косовску битку на основу одредаба Закона о државним и другим празницима у Србији, а представља и присјећање на погинуле и умрле у свим ратовима.
То је, према мишљењу историографа, важан датум у колективној свјести српског народа и један од темеља колективног идентитета.
Посебан значај Видовдан је добио у вријеме стварања нове српске државе, а као званичан државни празник у Србији, уведен је 1889. на 500 година од Косовског боја. Као национални празник опстао је до краја Другог свјетског рата.
Послије Косовске битке тијело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваници, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. вијека пренијето је у фрушкогорски манастир Врдник. У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Да још једном потсетимо на докуменат у вези Косовског боја, да је београдска “Политика” од 25. jула 1965. године објавила заглавље османског фермана и чланак Др. Бранка Перуничића под насловом „Заборављени докуменат о Косовском боју“, где између осталог, стоји:
„У периоду свеопштег буђења народне свести, почев од Кочине крајине, па даље кроз цео деветнаести век, интересовање Срба за бој на Косову било је нарочито живо. Сходно томе, наш представник код турске владе у Цариграду, Константин Николајевић, потрудио се 1855. године да пронађе: шта турски писани извори казују о овом догађају. И, није узалуд трагао. Већ крајем исте године он је у рукама имао препис оригиналног фермана (заповести), који је Бајазит писао на Косову пољу, непосредно после погибије његовог оца Мурата. Ферманом овим јавља нови цар великом кадији у Бруси, Сулејман-беју, о исходу битке између Срба и Турака, па затим наставља: ‘Баш када смо највећу радост и задовољство уживали… онда је изненада Милош Копилић… отрован ханџар, који му је у рукама скривен био, неустрашиво на дично тело пресветлога цара управио’. У истом ферману Бајазит надаље саопштава поменутом кадији, да у сандуку шаље тело Муратово и налаже му, да га он лично тајно сахрани у Бруси, ‘како непријатељи не би били у стању штогод применити’. Ферман о коме је реч, преведен је у Цариграду на наш језик и заједно са његовом копијом на турском језику упутио је Николајевић – Алекси Симићу, министру иностраних дела кнежевине Србије у Београду. Оба ова документа, затим, Симић је доставио Стефану Стефановићу, председнику Државног савета, с молбом да се овај ‘важан акт’ преда на чување у Архиву Савета. А после тога, овај значајан историјски извор пао је у заборав. И, тек недавно, када сам у Државном архиву Социјалистичке Републике Србије истраживао податке за историју Београда, неочекивано пронажђох копију и превод наведеног фермана, међу архивским материјалом из прошлог века…“ (Види: Др. Бранко Перуничић, Заборављени докуменат о Косовском боју, Политика, Београд, 25. јул 1965).
Na Kosovo PONOVO ne možemo ići, jer Crnogorci nisu išli u Boj na Kosovu, već 4 godine ranije, u Boju na Saurskom Polju, kod Berata u Albaniji, kada nam protiv turaka u boju niko od susjeda nije pomogao, i kada hrabri Balša II pade kao heroj, i evo uskoro mu se diže spomenik u Podgorici, napokon. No ni to nije razlog što Crnogorci nisu učestvovali u Kosovskom boju već to što smo već bili u ratu protiv Venecije koju smo tada pobijedili i povratili nekoliko primorskih gradova. Nismo učestvovali u boju ali smo tada postali veliki izbjeglički centar, jer su tada sa kosova došle velike kolone izbjeglica koje su naselile tadašnju Zetu. Bili smo majka a ne maćeha, a vi se danas ne ponašate kao djeca prema svojoj majci Crnoj Gori, vi možda imate drugu majku, Srbiju. I to ćemo prihvatiti, nije problem, da nam Gojko ne bi bio tužan, da bi moga da smrša, ali vam nećemo dozvoliti da crkve koje su građene prije 1918, kada je Srbija pripojila hiljadugodišnju državu Crnu Goru, da bude njen okrug, te tadašnje crkve su građene u
slavu CRNOGORSKE PRAVOSLAVNE CRKVE i tako će biti i sada, vraćene će biti njoj, a srpskoj pravoslavnoj crkvi ostaje dosta, i njih vam niko neće oduzeti. Niko vam ne oduzima Hram u Podgorici, za koji su SVI Crnogorci odvajali od usta, ali vam nećemo dati onu crkvu svetog Đorđa u Podgorici gdje je kršten Stefan Nemanja kao katolik, nećemo vam dati Cetinjski Manastir gdje su stolovali DRŽAVNICI I SVETE VLADIKE, a ne kao danas, nećemo vam dati ono što su gradile generacije naših predaka DUKLJANA, ZEĆANA I CRNOGORACA. Srbi su naša braća i želimo im sve najbolje, ali im ne tražimo Pećku Patrijaršiju, koju smo mi oslobodili od turaka, ne tražimo im manastir Žiču, jercto je njihovo, ali ne damo naše i to će tako biti. Nema druge. Pa da su vam litije odavde do Prizrena. A i Gojko da bi moga da sičija ovuda. Budite mi zdravo i lijepo pozdravljeni braćo Srbi.
Crna Gora ce biti srpska onoliko koliko ima srba u njoj. To ce se vidjeti na popisu sledece godine. Preduslov za slobodno izjasnjavanje sta je ko po nacionalnosti je da autoritarni rezim ode u proslost.Komunizam je ucinio svoje, neki ljudi nisu jos saznali da su im preci bili srbi( ne citaju istoriju, ne udubljuju se u to). Zato je jako bitno , a to ovaj portal i radi, iznositi stalno primjere i dokaze iz istorije ko su nam bili preci. Srpsko pitanje u Crnoj Gori je cisto demokratsko pitanje. Srbi su vecinski narod u Crnoj Gori.
Crna Gora i Srbi koji žive u njoj su vekovima opstajali na kolektivnom mitu Kosovskog boja , neprevazidjenom herojstvu Miloša Obilića i veličini izbora izmedju duhovnog i svetovnog Kneza Lazara !
Ovo su tri odrednice koje su genetički imanentne Srbima u Crnoj Gori , kao u ni u jednom geografskom prostoru koji naseljavaju Srbi !
VIDOVDAN JESTE IME SVAKOG SRBINA , ALI JE I JEDINSTVENO PREZIME SVAKOG SRBINA IZ CRNE GORE !
Prvo da se resimo diktatora Crne Gore, pa da oslobodimo Kosovo, onda pripojimo Republiku Srpsku i onda napravimo prvi, pravi, srpski ustav !.
Zakon za sve Srbe isti !.
A manjine ako hoce sa nama ziveti mogu ako nece nek se sele gde im je bolje !.
Koji Srbin ne zeli biti Srbin nek ide tamo gde i sta zeli biti !.
Tako su stvorene velike evropske drzave !.
Hahaha svi ste stali pod jednu šljivu i tako će to ostati. Širićete se samo u snovima. Mada i tamo imate nato kao noćnu moru..
Борба за КиМ и спас КиМ-а је наш спас, наш једини пут у будућност и једини начин да спасемо и заблуделу браћу која су нам једини права препрека на том путу
Dok se ponovo neokupimo na Kosovu Polju i ne ispunimo „Kosovski zavjet“..patiti ce mo i biti proganjani jer smo se sami sebe odrekli ..svoje vjere predaka naroda i državnosti….Ovo se odnosi pre svega na duhovnu borbu….koju ste VI u Crnoj Gori otpočeli…..
Anonimni: Tacno. U CG je Srpstvo inajžešce napanuto i Kosovski mit najviše ponižen i tu je morao početi duhovni preporod i borba za spas. Zatim ce to biti na Kosovu i tek nakon budjenje naroda u kolijevkama Srpstva Srbija dolazi na red. Bog je tako uredio a narod prati Bozju volju iako jse u poslednjim decenijama bio otudjio od Boga.
Ima li litija?
Danas inače narod ide u Crkvu – na Vidovdan !