Извозници из Србије на губитку због раста цена кукуруза
1 min readДок произвођачи житарица ову годину ненадано могу сматрати и изузетно финансијски успешном, поједини извозници из Србије већ су на губитку због рекордног раста цена на светским берзама.
Како сазнајемо, највише изненађења здравствена криза донела је извозницима кукуруза. Према информацијама из удружења „Жита Србије”, они ће имати и највише штете због такозваних терминских уговора које су закључивали пре неколико месеци, када ни најутицајни аналитичари нису могли да очекују оваква кретања на тржишту.
Продуктна берза у Новом Саду у последњем извештају забележила је рекордно поскупљење кукуруза у овој сезони. Уговори су закључивани у распону од 18,5 до 19,4 динара за килограм без ПДВ-а. У односу на претходну недељу, кукуруз је био скупљи за 9,55 одсто, док је у односу на исту недељу 2019. цена била већа за 36 процената.
Почетком ове године, када нико није могао да предвиди економске последице ковида 19, Министарство пољопривреде објавило је прогнозу цена за десетак најзначајнијих пољопривредних производа у Србији. Просечна процењена цена за кукуруз тада је била 16,45 динара по килограму (плус, минус 10 одсто), па је јасно колико су превазиђена очекивања аналитичара и колико је неизвесности на тржишту донела пандемија.
– Што се тиче пшенице, ту је ситуација доста чиста. Није било много терминских уговора, врло мало, а то је и реализовано. Проблем је настао код кукуруза, јер имамо много терминских уговора по ниским ценама – каже за „Политику” Вукосав Саковић, директор удружења „Жита Србије”.
Како објашњава, ти извозници су унапред продали житарице и уговорили цену са роком испоруке у утврђеном периоду.
– Ако сте у мају договорили да ћете у октобру иностраном купцу испоручити 1.000 тона кукуруза по 120 евра, то је уговор који подлеже међународном праву. Ту нико неће моћи да избегне казне иако поједини сада, када су цене драстично веће, одбијају да испоруче робу – каже наш саговорник.
Оваква ситуација, додаје, прави извесне проблеме, а посебно оним фирмама које поштују уговоре. Он каже да је „све то трговина која носи одређене ризике због погрешних процена” и пита шта би било да је ситуација била обрнута и да је кукуруз у ово време пао на 100 евра по тони.
Саковић сматра да ће, нажалост, због овога сасвим сигурно бити „много судских спорова, одређених ломова, мањкова и губитака”.
Према његовим речима, највећи извозници кукуруза у црноморском региону јесу Украјинци, који извезу око 30 милиона тона, Румуни, између пет и шест милиона, док Србија извезе три милиона тона ове житарице.
Иако је криза због пандемије и гомилања вишкова евидентна, што је утицало на раст цена, он истиче да су оваквој ситуацији на тржишту кукуруза пре свега кумовали Румуни. Они су, наводи, на рачун суше на делу своје територије покушали да обуставе испоруке кукуруза. Ово им, како каже, наравно нико не признаје и о томе ће се расправљати у међународној организацији трговаца житарицама.
– Румунија тренутно не испоручује кукуруз, направили су мањак на тржишту. Велики купци су пожурили да купују код нас, цена је скочила и продавци га нерадо продају и то је сад проблем – наглашава директор удружења „Жита Србије”.
У анализи СИДЕВ-а из јануара ове године, Србија је у последњих 15 година значајно увећала производњу кукуруза, а 2018. била је 16. светски извозник. Аналитичари наводе да је светска криза цена пољопривредних производа суштински започета са кукурузом, тако што су се спојиле велика тражња за овим производом услед високих цена нафте, које су креирале потражњу за етанолом, са неколико узастопних лошијих производних година. Просечна цена кукуруза 2019. била је 128 евра по тони, а последњих пет 134 евра по тони.
Извор: политика.рс
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: