Израел на “ратној стази” против Ирана и Сирије

Нетанјаху је, намјерним погрешним тумачењем разговора, злоупотребио повјерење Москве.

Размјена ракетних удара између Израела и иранских јединица у Сирији додатно дестабилизује Блиски исток. Чини се да су се амерички предсједник Трамп и израелски премијер Нетанјаху, у циљу превазилажења својих унутрашњо-политичких проблема, одлучили на “мали побједоносни рат”, уз ризик да прерасте у велики пожар. Израел игра улогу “дјечака-насилника”, који изазове свађу, и онда се крије иза леђа одраслих. Ипак, може се десити да Трамп остави свог израелског штићеника да сам куса кашу, коју је замутио.

Током посјете Нетанјахуа Москви 9. маја, гдје му је указана велика пажња током прославе Дана побједе, Русија је покушала да убиједи Израел да се суздржи од даљих акција, и потражи мирно рјешење регионалних проблема. У Израелу су се, након тога, појавиле ничим потврђене инсинуације да је Русија практично одобрила напад на Сирију. Како је то могуће – ко би одобрио напад на себе, и своје савезнике?

Овакве инсинуације са гађењем су одбацили и Лавров и Путин. Из свега наведеног, видимо типичну припрему за нову кампању, прецизније – за хибридни рат против Ирана,  када се војне акције преплићу са пропагандним маневрима и дезинформацијама.

Допринос у узбуркавању страсти дао је један од идеолога “арапског прољећа” (коаутор пројекта “демократизација” на Блиском истоку, који је усвојио Обама), сада консултант за блискоисточну политику у Вашингтонском Институту – Денис Рос. Овај бивши високо позиционирани члан  владе у области националне безбједности, успио је и да, као главног кривца за “неизбјежни” иранско-израелски рат, означи – Русију. Без икаквог јасног образложења, приписује Кремљу кривицу за изазивање рата, заснивајући тврдње на чињеници да уништење иранских нафтних постројења “иде у корист Русима.” А иначе, ово иде и у корист пласирања америчке нафте из шкриљаца на свјетско тржиште.

У настојањима да докаже наводну иранску кривицу, Нетенјаху је 30. априла испричао “бајку” о подвигу израелских обавјештајаца, коју није успио и чињенички поткријепити. Израелски “Харец” сматра да премијер није доказао да Иран крши међународни споразум, те и ако су израелски специјалци заиста извршили упад у ирански нуклеарни центар – за тим није било никакве потребе.

Западни медији нијесу посветили пажњу овим тврдњама израелског премијера, што само по себи много говори. Међутим, и ова “сензација” била је довољна да се оправда напад на Сирију. И, опет је све исто као током одмазде због “хемијског напада” у Думи: никоме није ни на крај памети да се покаје због лажних информација, нити због ракетног напада.

Истовремено, ефекти ракетног напада Израела на Сирију 10. маја су преувеличани. На основу доступних материјала, са сигурношћу можемо утврдити само да је уништен један “Панцир”, којим располажу Сиријци, а не Иранци. У самом Ирану наглашавају да су ракетирани положаји сиријске војске.

Израелски сајт “DEBKAfile”, повезан са војним обавјештајним службама АМАН, признаје да Техеран може брзо надомјестити оружје које су послали у Сирију, а коју је Израел уништио. С обзиром да је небо Ирака отворено за војно-транспортне авионе, они то могу учинити чак и за неколико сати.

Аналитичар листа “The Times of Israel” Рафаел Ахрен сматра да је Израел – сам. Чак и САД, које су Израел гурнуле у сукоб, не журе да им директно помогну. Трумп савршено разумије да се америчко јавно мнијење противи интервенцији Сједињених Држава и новом великом рату на Блиском истоку. Упркос честим изјавама да је шеф Бијеле куће “на истој линији” са Израелом, Трумп  покушава да искористи Израел као инструмент. Бивши шеф АМАН-а, Амос Јадлин, истиче да ће сав терет борбе са Ираном пасти на израелска плећа.

У ситуацији када му пријети рат већих размјера, Техеран не само да неће отићи из Сирије, већ ће и повећати своје војно присуство. Надања да ће доћи до промјене режима, а и колапса економског потенцијала Ирана су узалудна. Ако и дође до смјене власти, онда ће вјероватније умјесто умјереног предсједника Роханија доћи много агресивнија струја. Иранска економија је стабилна. Техеран већ има психолошку предност у сукобу. Они нијесу, након Америке, пожурили да изађу из споразума о нуклеарном програму. Тако је сачувана могућност трговине с широким спектром земаља изван Америке. Истина, постоје израелски наводи да ће Техеран такође објавити повлачење из споразума, и наставак процеса обогаћивања урана. Ако се то испостави тачним, ескалација кризе је неизбјежна.

Нова етапа сукоба у Сирији меже отпочети и услијед скоре акције владиних снага за коначно ослобођење југозапада земље, у јорданско-израелско-сиријском троуглу (провинције Дара и Кунеитра). Овдје су концентрисани главни стратешки интереси Израела, као и његови савјетници и обавјештајци. Израелска војска очигледно покушава да осујети ову операцију ваздушним ударима, али на овај начин сигурно неће успјети да спријечи напредовање сиријске војске на копну. Овдје се још увијек налази велика енклава под контролом “Исламске државе”, а дјеловање сиријских снага против екстремиста је оправдано свим међународним споразумима. Израелци и њихови савезници из Слободне сиријске војске сами су криви за чињеницу да ништа нијесу учинили да елиминишу ову групу терориста.
Као резултат скорог ослобођења овог дијела земље, положај Израела на граници ће постати још рањивији.

Можемо закључити да посјета Бенјамина Нетенјахуа Москви сигурно није донијела резултате, какве покушава да прикаже израелска штампа, тј. није добијена никаква сагласност за контролисане ударе по сиријским и иранским положајима. Ништа слично томе. Вјероватно је Нетенјаху покушао да  добије “осигурање” у случају да нешто пође по злу. Међутим, израелски премијер је, намјерним погрешним тумачењем разговора, дрско злоупотријебио повјерење Москве. И то ће, наравно, бити узето у обзир, онда када му разумијевање руске стране буде најпотребније.

Извор: Дмитриј Мињин – ФОНДСК

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: