Пише: Ана Манојловић
На једној страни је будућа мајка и њен муж који не могу да имају децу. На другој родиља, жена која им рађа дете. Између њих је уговор оверен у суду и 15000 евра. Родиља има задатак да издржи деветомесечну хормоналну и физичку транформацију, прође кроз „пакао“ порођаја и коначно када види дете које је у њој одрасло, узме 15000 евра и нестане заувек.
Звучи као сценарио неке добре мелодраме, а заправо је реч о потпуно реалној ситуацији уколико се сурогат материнство уврсти у Нацрт новог Грађанског законика.
Детаљи још нису прецизирани, али према најавама предвиђа се да супружници или ванбрачни партнери могу да склопе уговор са женом која ће им родити дете, уз помоћ својих или њихових ћелија.
Услов је да пар не може да добије дете ни природним путем ни вештачком оплодњом или да се спречи евентуално преношење тешке наследне болести на дете. Родиља је термин који би требало да замени назив сурогат мајка. Ваљда јер мајка може бити само једна.
Оштре критике овом предлогу закона дошле су одакле су многи најмање очекивали – од организација које се боре за права жена.
Сиромашни инкубатори
Сања Павловић из Аутономног женског центра, упозорава да је у друштву у којем трећина грађана живи у ризику од сиромаштва потпуно јасно да ће сурогат материнству, из нужности, прибегавати жене лошије економске ситуације.
Напомиње да родиље никада нису мајке из виших или средњих слојева, већ жене Трећег света које немају више ништа да продају сем свог тела, како би преживеле.
„У друштву где половина жена трпи неки вид насиља, велика је бојазан да ће многе од њих бити принуђене од стране партнера или других мушких чланова породице да се одлуче за овај корак како би донеле новац у кућу. „Награда“ која се помиње заправо је новац за изнајмљивање женског тела и куповину детета„, наводи Павловићева.
Било да је из љубави или због новца, тек свака родиља потписује уговор којим се одриче будућег детета, а уколико пожели да га задржи, за њега ће морати да се бори преко суда.
Неке земље које су раније озакониле сурогат материнство ову праксу сада забрањују или уводе рестрикције (Непал, Индија). Европски парламент, осудио је сурогат материнство у свим облицима.
Из АЖЦ-а упозоравају да легализовано сурогат материнство крије низ опасности, чак и у земљама у којима се чини из алтруизма.
„Постоји врло мало средстава за контролу да ли ће новац или мито бити укључени у процес, а још мање метода да утврдимо да ли постоји друштвени притисак на потенцијалну сурогат мајку или однос моћи између заинтересованих страна који би утицао на потенцијалну сурогат мајку да донесе овакву одлуку„, упозорава Павловићева.
Има ли дете право на родиљу?
Члан 7, став Конвенције о правима детета наводи да свако дете одмах након рођења има право да зна ко су му родитељи и право на њихово старање.
Конвенција УН о правима детета међутим не дефинише шта се подразумева под појмом „родитељ“.
Члан 9. став 1 ове конвенције наводи: „Државе чланице обезбеђују да ниједно дете не буде одвојено од својих родитеља против њихове воље, осим када надлежни органи на основу судског увида одлуче, у складу с одговарајућим законом и процедурама, да је такво раздвајање неопходно и у најбољем интересу детета. Таква одлука може бити неопходна у одређеном случају, као нпр. ако родитељи злостављају или занемарују дете.
Члан 35. Конвенције о правима детета наводи: „Државе чланице предузимају све одговарајуће националне, билатералне и мултилатералне мере за спречавање насилног одвођења, продаје или трговине децом у било ком циљу и у било ком облику.“
И док су удружења жена сурогат материнство поистоветиле са трговином деце, позивајући се на ове и сличне чланове Конвенције, они који се залажу за легализацију сурогат материнства подсећају да деца која се роде из таквог уговора не би ни била рођена, да нема закона који им то омогућава.
Има ли родиља право да остане мајка
Не тако давно свет је обишла прича пара из Аустралије који је нашао сурогат мајку у Камбоџи. Пошто је она родила близанце, од којих је дечак имао Даунов синдром, они су узели само девојчицу.
Она којој је закон дозволио да плати и тако постане мајка није се ни окренула за дечаком. Није ни помислила на то да би мало која мајка раздвојила тек рођене близанце.
О дечаку је преузела бригу родиља, иако га се као и његове сестре близнакиње одрекла. Да је ситуација била другачија, да је она пожелела да задржи и његову сестру близнакињу не би јој дозволили.
Могла би да покуша преко судова, али уговор који је потписла раније када је мислила да би могла да буде само родиља, не би јој ишао на руку.
Маша Милеуснић, координаторка мреже новинарке против насиља, каже да је сурогат мајчинство одлична идеја, у смислу помоћи неком коме је то потребно, било са накнадом или без.
„Ипак, то је веома тежак и комплексан процес. Мислим да је потребна толико слојевита, првенствено психолошка подршка, и сурогат мајкама и породици у којој би дете требало да одраста, и што је најважније детету. Нисам сигурна да је то тренутно могуће у нашем систему„, рекла је Милеуснићева.
Сматра да је психолошка и друга системска подршка родиљи потребна много пре почетка и много после завршетка самог процеса, како би се спречили проблеми и последице које могу да јаве током овог компликованог процеса и међусобних односа оних који учествују у њему.
Не треба сметнути с ума да су женино тело и мозак после трудноће, сем у ретким и изнимним ситуацијама, наоружани хормонима, због којих свака родиља и мајка имају исконску потребу да заштите и сачувају дете.
Извор: РТС
Прочитајте још:
Клопка за Штрахеа, демократија на рубу кризе
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Мајке ми миле ово су последња времена!Толико знам парова који немају дјеце и живе нормално, са својом тугом наравно, и достојанствено. А као мајка разумије грчевите покушаје свих оних који покушавају да имају дјецу. Али сурогат мајка! Толико напуштене и остављене дјеце, па усвојите дебили једно и пружите му љубав и безбрижно дјетињство. То је родитељство!