Пише: Горан Даниловић, лидер Уједињене Црне Горе
Господине Предсједниче;
С обзиром да се познајемо од раније, те да ово обраћање нема претензије на историјску важност и поучност, него да се правдољубиво однесе према истини о нама данас и нашим прецима одувијек, указаћу на недопустиве опаске и опсене из Вашег обраћања, на државнику непримјерене флоскуле, „поетику“ и патетику којима ту није мјесто, али и неистине од којих се образован свијет мора постидјети.
Кренимо редом;
Казали сте „да се данас обиљежава дан када су, у двије различите епохе, исписане најсвјетлије странице црногорске историје“.
Предсједниче, ми смо мултиетничка држава, коју су створили и творили народи који су уписани у преамбулу Устава Црне Горе, па немамо привилегију као поједине националне државе Запада да изједначавамо Црну Гору са црногорском историјом. Има тога колико желите у дневном наративу, па и у „историјском“, али то Вама не припада. Дакле, исписане су најсвјетлије странице историје Црне Горе, а не црногорске историје, ако ћете то већ да кажете. Не поткивајте, међутим, Стару и данашњу Црну Гору алатима којим се више ни коњи не поткивају.
Рекли сте:
„За Црну Гору овај датум није празник него дан када смо у темељима нашег друштва уградили најузвишеније вредности слободе, части и достојанства. Тринаести јул је симбол државности и порука да се пред силом неправде и мрачних идеологија никада не повијамо“.
Ово је, Предсједниче Милатовићу, груба лаж.
У темеље нашег друштва смо много прије 13. Јула 1878. или 1941. уградили слободу, част и достојанство.
13. јул, Предсједиче, није симбол државности јер би то на нашем, Вашем и мојем, српском језику значило да нам је тада неко даравао државу, а није.
Могло би значити да смо неког 13. јула изборили државу, а нисмо.
13. јула 1878. у Берлину није нам од стане каквог „колективног Запада“ призната држава, него је Царска Русија, уз сва попуштања у односу на Сан-Стефански мир, приморала оне који нас нису признавали да признају нашу државну независност. Учинила је то и Велика Порта.
Предсједниче, државу смо имали и прије Берлинског конгеса јер да нисмо не би нам имали шта признавати. До тога дана држава нам се у домаћем „правном саобраћају“ звала Црна Гора и Брда, па је то, између осталог, омогућило да Ви данас будете Предсједник, а ја дугогодишњи посланик у Скупштини Црне Горе. Није нам то, дакле, омогућио Берлински Конгес него претходно чојство и јунаштво наших Брђана који су мимо воље „међународне заједнице“ својом крвљу, своје крајеве додали владичанској Црној Гори; заједничко нам је било српство, Петровићи и борба за слободу цијелог народа.
Подсјетили сте да је 13. јула 1978. године на Берлинском конгресу Црна Гора „изборила међународно признање“. Нажалост, Предсједниче, и то је нетачно.
Црна Гора није изборила своје „међународно признање“ него је то урадила Руска Империја.
Руски министар спољних послова, гроф Александар Горчаков, као и дипломата гроф Игњатијев, били су људи одлуке у припреми и надгледању конгресних одлука. То им је омогућила побједа Русије у Руско-Турском рату који је трајао годину прије, а у којему су на страни Русије биле Књажевина Црна Гора и Кнежевина Србија. Ако Вам је мука да читате тај дио историје распитајте се, макар, код ГПТ чета.
Кажете, Предсједниче и следеће; „Био је то тренутак када је свијет препознао за шта су људи тврдог кова са љутог црногорског крша војевали вјекове – право да сами одлучују о својој судбини и да слободно живе на земљи својих предака“.
Предсједниче, дио тог свијета је и прије Конреса у Берлину знао за наше војевање. Државе тог доба су много прије Берлинског засиједања имале своје незваничне конзуле (Русија) или изасланике на Цетињу, одржавајући везе са Црном Гором, а дио нас је сматрао дивљацима и реметилачким фактором. На Берлинском Когресу Висока Порта, Турска, била је натјерана да призна независност Црној Гори и Србији, али су компромиси онемогућили и значајна територијална проширења која је планирао Царски Двор Русије.
Дан одржавања Берлинског Конгреса, Предсједниче, никада потом ни у Црној Гори ни у Србији није прослављан, све до времена Ђукановићеве власти – комунисти су га упаковали у опрославу Опште-народног Устанка. Није јер смо ми своју државност и независност, макар од Високе Порте, изборили у крвавим бојевима и биткама.
Када сте говорили о 13. Јулу 1941. били сте недопустиво патетични и историјски површни, нетачни и скоро неподношљиви;
„У времену када се поново покушава цртати линије подјела, морамо имати на уму да је Црна Гора увијек бирала разум умјесто реваншизма, достојанство умјесто понижења, правду умјесто неправде“.
Ово је велика и горка лаж Предсједниче. Камо среће да смо бирали разум умјесто реваншизма, али нијесмо – и данас живимо у реваншизму старом макар сто година. Ми смо бирали „правду умјесто неправде“? Предсједниче, ми смо последњих осамдесет година живјели у неправди; укинули су нам демократију, вишестраначки систем, прогонили неистомишљенике, отимали птиватну својину, пресуђивали по идеолошком кључу, по политичкој припадности, прогонили религију, имали „доживотног предсједника“ (Чак ни Куба није), тјерали људе у задруге, угонили на силу у ДПС, истјеривали с посла, контролисали штампу, крали друштвену и државну имовину, подигли неправду на пиједестал и ругали се правди.
„Такву визију имали су вриједни прегаоци који су након Другог свјетског рата из рушевине градили модерну Црну Гору. Њихово знање, марљив рад и вјера у напредак подигли су наше здравство, инфраструктуру, предузећа и образовне установе. И данас једнаком одлучношћу гледамо напријед ка европској будућности, коју стварамо на принципима једнакости и међусобног уважавања“.
Овај урадак, господине Милатовићу, залутао из некадашњег Кекеца, није вриједан коментара. За четрдесетак година те визионерске власти неке европске земље су осјетиле назамисливи напредак у свему, а у слободама највише. Нажалост, данас све више личе на нас.
Нека ово овдје, ипак, да се јасније види како смо међусобно једнаки и како се међусобно уважавамо.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Hvala Vam gospodine Danilovicu na ovoj konkretnosti i otvorenosti. Ovo je sokantno i sramno neznanje osnovnih istorijskih cinjenica-na stranu ponavljanje retorike i fraza porazenog „jednoumlja“ koje nas je sve skupo kostala.
Kako je to moguce da biraci, pored toliko pismenih i obrazovanih osoba, kao i onih koji nisu ali koji dobro poznaju istoriju ne samo Crne Gore nego i drugih zemalja Balkana, uvijek uspiju da izaberu ovakve katastrofalne promasaje crnogorskog obrazovnog sistema-Mila i ovag „djaka prvaka“?
Da li je moguce da niko od moralno zdravih i obrazovanih, koje nesumnivo imate u svom drustvu, ne zeli da prihvati tako znacajne i odgovorne funkcije predsjednika i premijera Crne Gore?
На танке гране смо спали што се тиче, моралних, образованих у правом смисли те ријечи, а тек мудрих. Привид је то, а и то што има неможе им бити.
E vala si ga argumentovano Gorane ponizio ko najveću seosku budalu
Što je i istina.
…sto bi ste vidjeli dome ..odma bi osnovali republiku brda ..
.pa republiku boka…
A oni drugi Sandzak i malesiju…pa ko Kaze da nijeste remetilacki faktor… Jeste…i u svakom selu…
Хаха јавио се прави. Да вас нереметимо, то је због вас. Ви заговарате сваком своје, паи ми само своје, ту се слажемо. Харали нисмо , а ви харате и данас нажалост.
Пушти муву нанос мува ће у нос.
Господине Даниловићу шта рећи ….. бриљантно.
”Очитали сте буквицу” нашем Предсједнику.
Ko ista zna i hoće istinu shvatio je ..,
Profisorsko predavanje , bravo Daniloviću.
Све тачно. Само, у крајњем, не треба на Јакова Нејаког бурдати дрвље и камење јер све што је написано није из његове главе него неког „свезнаујећег“ из његовог кабинета. Колико ми се чини има неких фраза на које је г-дин Даниловић оправдано указао као (историјски) неутемељене, а које се из године у годину понављају од стране ранијих прецедника државе, у овом или оном облику.
Џаба љигавом председнику ти пишеш о чојству,него д а ми СРБИ гледамо д а не дамо наше светиње и ову земљу да нам је брзкају овакви идиоти.
Браво Даниловићу, доста да има коме, иако је из Кекеца.
Али да незаборавимо она Брда, што се изгубише у имену, и јели само у имену. Нажалост. Што нам би, гдје се изгубисмо? Одели и наше узајамно поштовање, правдољубивост, истинољубивост, слободоумност са њим. А тек једнакост …без језика школа… без имена
А тек остало да се невраћам, на Невесињски устанак, и Херцеговину, Херцеговце.
….nijeste vi brdjani…
Vi ste gedzovanske precani …remetilacki faktor sa ciljem prekrajanja crne gore radi pripajanja Srbiji…
Није лако предсједнику али би мога бар поштовати историју ЦГ. Предсједник је танак са историјиом. Још увјек се осjећа СТЕГА DPS apaša.
Што DPS у’вати,стеже и не пушћа ни у лудилу.
Нијесу га они ухватили, саме ухватио. Како се види стега о даље стеже.
Nagrdiste ga danas,em Goran,em Želidrag,pa in4s . Ama baš. Da sam na njegovo mjesto otiša bi da cijepam drva za zimu ( čuh da mu je to hobi ) i skuplja sva saopštenja što mu dadoše da pročita pa kad zaladi potpaljiva vatru za oganj ś njima ! Barem za nešto da su od koristi !
Није он користољубив, па да се окористи у било чему.
E neka si otpisao onoj neznalici