Изложба слика и књижевно вече у Словенском културном центру у Никшићу

У Словенском културном центру у Никшићу, у уторак 27. марта, публика ће бити у прилици да пропрати два културна садржаја. Ријеч је о изложби слика Удружења ликовник умјетничких стваралаца Црне Горе, која ће бити отворена у 18 и 30, и о промоцији најновијег књижевног остварења Тодора Живаљевића Величког ,,Величко – метохијска трилогија“, чије ће представљање почети у 19 часова у оквиру трибине УКЦГ ,,Свободијада“.

О новој Живаљевићевој трилогији: Метох и ја, Забораву упркос и Молитва за род мој велички, разговараће уредница трибине ,,Свободијада“ пјесникиња, Милица Бакрач и аутор, који ће и читати своје одабране стихове.

Тодор Живаљевић Велички рођен је у метохијској Пећи 1950. године.

Дипломирао је на Групи за општу (свјетску) књижевност, на Филолошком факултету у Београду.

Објавио је: „Књига о бојама“ – приче, (и два издања под називом „Књига од снова“), „Друга књига о бојама“, приче, „Душо моја, сањива“, поезија, „Трепети и заноси Адама М.“, роман, „Удвајања“, избор прича, „Мала књига Адама М.“, прозни записи, „Удовица и друге приче“, приче, „Гор(с)ка рапсодија, роман, „Откуцај чежњивог сата“, поезија, „Отворени прелом мозга“, поезија, „Молитва за род мој Велички“, поема, „Берачи мјесечине“, роман, „Метох и Ја“, поема, „Симонина прича“, роман „Упркос забораву“, поезија и треће издање „Молитве за род мој велички“, које, са претходне двије књиге поезије , чине „Величко-метохијску трилогију“.

Добитник је награда на анонимним конкурсима за кратку причу, („Побједе“, два пута прву, „Универзитетске ријечи“, два пута, „Јединства“, прву…), те награде „Ристо Ратковић“, коју је подијелио са Милованом Витезовићем, „Марко Миљанов“ (УКЦГ), „Михајло Лалић“ (Комови), „Радован Зоговић“ ( Комови ), „Ћамил Сијарић“ (КПЗ –Пљевља), УНИРЕКС-ова награда „Печат“, Видовданску повељу, за прозу, Прву награду и Златник са ликом Светог Саве, (на Међународном конкурсу духовне поезије) и награда „Миодраг Мијо Ћупић“ , коју је подијелио са Радомиром Уљаревићем.

Приповједаштво, поезија и критика превођени су на руски, енглески, њемачки, талијански, бугарски и македонски језик.

Поред писања бави се  и сликањем. Имао је пет самосталних и преко седамдесет колективних изложби.

Због јавног позива на протесте, на конференцији за штампу, ради „преименовања“ српског језика у „црногорски“, осуђен је на три мјесеца затвора, условно на годину дана.