Ижевск – руска “престоница оружја“ на Уралу

Пише: Остоја Војиновић

Ижевск (рус. Иже́вск, удм. Иж, Ижкар) главни је град Удмуртске Републике  Руске Федерације и њено административно и културно средиште. Последњи подаци о броју становника који живе у овом граду говоре да их има 648 213.

Од 1985. до 1987.године град се звао Устинов , по министру одбране Совјетског Савеза, маршалу Дмитрију Устинову.

Град је смештен  између река Каме и Вјатке, на реци Иж, која га дели на два дела. Удаљеност од Москве до Ижевска износи 1.215 км, путовање аутомобилом траје 18 сати, док је из главног града Руске Федерације до овог града возом потребно путовати  око 17 сати. Град има аеродрдом удаљен 15 километара од центра тако да се до овог уралског града најбрже долази авионским летом.

Ижевск је познат по својим одбрамбеним, машинским и металуршким погонима, један је од највећих индустријских центара у земљи. Ижевск се често назива „престоницом оружја Русије“.

Гроф Петар Шувалов, власник седам фабрика на Уралу, је 15. септембра 1757. купио земљиште у региону Кама и добио дозволу од царице Јелисавете да овде сагради три железаре. У то време железаре су биле покретане паром, а дрво је било једини извор топлоте. Стога је одлучено да се једна фабрика сагради на месту богатом шумом поред реке Иж.Кметови из околних села и занатлије из других Шуваловљевих фабрика су 10. априла 1760. почели да граде брану под руководством Алексеја Москвина, инжењера рударства и Шуваловљевог повереника, тако да се овај датум сматра датумом оснивања Ижевска.

Град је у почетку био мало радничко насеље смештено  око фабрике. 1774.године, одред под вођством Јемељана Пугачева  је заузео град и уништили су постројење. Због тога је 10. јуна 1807. године на овом месту основана нова фабрика наоружања која и даље функционише. Тако се овде започело производити ватрено оружје. Многи стручњаци из Немачке, Шведске и Данске дошли су у погон да помогну радницима да савладају нове технологије, а заједно са радницима из Ижевска у радњама су радили и занатлије из других фабрика оружја у Русији. Поред оружја, град је савладао и производњу алата, а крајем 19. века овде се појавила производња челика и ваљака.

У 20. веку, у време после Октобарске револлуције, вођене су крваве битке за град Ижевск између беле и црвене војске. 1934. године Ижевск је добио статус главног града украјинске АССР, што је довело до његовог брзог развоја . Његова територија почела је активно да се гради и шири, појавиле су се културне и образовне институције, покренута је трамвајска линија. Током Великог отаџбинског рата многа одбрамбена и машинска предузећа из западних делова државе била су евакуисана у Ижевск, а у граду је основано машинско постројење Ижевск, које је производило велико наоружање за фронт.

Овај град већ више од два века дели са Тулом прво место међу произвођачима оружја у Русији. У Ижевску је дакле средином 1807. године основана фабрика оружја која би данашњим речником имала статус „предузећа од стратешког значаја“. Фабрика је увек уживала посебну наклоност власти и била снабдевана неопходном, често скупом опремом, захваљујући којој се брзо и развијала. Током прве године постојања фабрике у њој је склопљено само седам кремењача, да би зато пет година касније,  док је рат против Наполеона био у пуном јеку, произведено преко шест хиљада ових пушака. Током прве половине 19. века удео Ижевске фабрике чинио је трећину укупне производње оружја у Русији.

Оружје које се током Другог светског рата производило у овој фабрици омогућило је совјетској армији да буде мобилна и ефикасна. Производило се готово двадесет врста оружја, међу којима су противтенковске пушке, авионски митраљези и авионски топови.

Ипак, праву славу Ижевск је стекао тек када је у њему почео да ради Михаил Калашњиков, истакнути конструктор стрељачког оружја. Његова аутоматска пушка, познати „Калашњиков“, постала је легендарна убрзо након силаска са фабричке траке 1949. године. Калашњиков има 35 патената на проналаске у области стрељачког оружја, али је аутомат „Калашњиков“ донео светску славу и самом конструктору,као и граду Ижевску, и уопште руском оружју друге половине 20. века. То је најпопуларније стрељачко оружје на свету, непревазиђено по једноставности и чврстини конструкције, по прецизности рафалне паљбе, тежини и универзалности.

Најпознатији ижевски оружар Михаил Калашњиков дошавши у Ижевск 1948. године да започне састављање легендарне пушке АК-47, није ни мислио да ће се целог свог живота остати повезан са овим градом у које је живео  до своје смрти 2013.године. Његово оружје је постало симбол револуција и бунтова. Оно чини преко 15% светског арсенала стрељачког наоружања.Аутомат који је конструисао касније је постао главно оружје совјетске армије, али и један од симбола земље у којој је настао.

Музејско-изложбени комплекс у Ижевску посвећен је оружју које је понос овог града, па не чуди што носи име Михаила Тимофејевича Калашњикова. Међутим, експозиција музеја не ограничава се само биографијом и изумима славног конструктора, већ приказује читав историјат производње оружја у Ижевску.

Начини презентовања информација су необични – многи експонати су интерактивни, развој производње оружја се сагледава у контексту других изума човечанства и приказује се као један од аспеката светске техничке културе. Када уђе музеј, посетилац прво види поставку посвећену историјском развоју производње оружја. Ту се могу видети модели свих врста стрељачког оружја које је икада произведено у оружарницама Ижевска, од кремењача са глатким цевима до аутоматских пушака „Калашњиков“ и „Никонов“.

За њом следи стална изложба „Човекова судбина“, посвећена Михаилу Калашњикову.Природан наставак изложбе представљају сале за демонстрацију, или простије речено, стрељана за гађање из ватреног оружја, као и из самострела. У њима посетиоци могу да испробају чувено оружје и да провере своју прецизност, користећи савремена технолошка достигнућа, а могу и да се симулирају различите борбене ситуације.

Ижевски мотоцикли „Иж“ били су популарни у СССР-у, први је био састављен у Ижевску 1929. године и био је први руски мотоцикл, а 1966. године произведен је први аутомобил Ижевск.

Ижевск се без разлога не назива „престоницом оружја Русије“, и посетиоци овог града треба да погледају главну зграду фабрике наоружања Ижевск. Зграда, која је споменик архитектуре, саграђена је почетком 19. века. Занимљиво је да је у овом погону први пут у земљи било могуће спровести идеју о организовању целокупног производног циклуса у једној згради. Данас се једним од симбола Ижевска сматра округла кула од 50 метара са звончићима, која се надвија над зградом фабрике оружја. На кули се могу видети рељефи који приказују сцене из Отаџбинског рата 1812. године.

Поред већ поменутог занимљивог музејско-изложбеног комплекса названог по М. Т. Калашњикову, који се налази у Бородинској улици, и који је један од најпосећенијих музеја у граду, у који многи туристи долазе током целе године, још један музеј „оружја“ налази се у Свердловој улици. Он открива историју Ижевске фабрике оружја (ЈСЦ „Измаш“). У поставкама су представљени узорци оружја и опреме који су ранији и који се и данас производе у овом предузећу

У најстаријој згради у граду смештен је Музеј Измаш – јединствени музеј стар више од 150 година. Музеј садржи узорке оружја произведеног у фабрици у различитим годинама, од старих ретро револвера до најсавременијих митраљеза и пушака, и других производа, на пример, бројних мотоцикала. Поред тога, у музеју су представљени документи и фотографије истакнутих радника који су допринели развоју руске индустрије наоружања.

Занимљиво је посетити и Национални музеј Удмуртске Републике у којем можете сазнати о природи и историји развоја Удмуртије, о етничким карактеристикама народа који овде живе, о активностима најстаријих фабрика у региону, о традицијама Удмурта, као и о томе како је изграђен Ижевск. Његове поставке заузимају велику и лепу зграду Арсенала у улици Комунаровскаја , која има статус споменика архитектуре 19. века. Музеј је добио име по песнику Кузебаију Герду. У његовим холовима могу се видети оштро оружје и ватрено оружје, националне удмуртске ношње, предмети из сељачког живота, ретке фотографије и документи.

Међу експонатима музеја налазе се национална одећа, предмети за домаћинство, верски предмети народа који су ову земљу насељавали, архивски документи, фотографије. Занимљиво је да се музеј налази у згради бившег арсенала Ижевске фабрике оружја, која је споменик архитектуре 19. века.

Ижевск често називају и “ уралски Санкт-Петербург“. Град основан као фабричко насеље у индустријском предузећу, данас је уврштен на листу највећих градова у земљи и садржи величанствене храмове и историјске грађевине које су сачуване у свом изворном облику.

Подигнут у част 400. годишњице уласка Удмуртије у Русију, у граду се налази споменик „Заувек са Русијом“ који се уздиже  изнад града. Две стеле симболизују два народа – Русе и Удмурте, који сада живе заједно.

Цркве Светог Михаила је једна од  цркава Ижевске и Удмуртске епархије, изграђена у част Архангела Михаила. У почетку је храм изграђен средствима радника фабрике Ижевск, али 1937. зграда је уништена. Модерна црква обновљена је релативно недавно, 2007. године, и данас је једна од најпознатијих знаменитости града.

Историјски центар Ижевска формиран је око бивших државних фабрика. Овде можете доћи разним врстама јавног превоза, али најприкладнији начин је то учинити трамвајем. Главни архитектонски споменици и музеји града повезани су са производњом малокалибарског оружја.

Креативност уметника ове републике представљена је у Музеју лепих уметности. Његове сале садрже 11 хиљада експоната – слика, графичких дела и скулптура.

У згради старе школе, изграђене 1810. године, отворен је центар за уметност и занатство. Ово је етнографска и уметничка изложба, на којој су изложени разни производи удмуртских занатлија – од керамике, као и производи од дрвета, сламе, стакла и метала. Значајно је да овде можете не само да погледате занате, већ и да купите дела која вам се свиђају.

Ижевск је карактеричан још и по својим необичним споменицима. Ижик, човек у оружарском кафетану, од 2010. године постављен је на ивици Централног трга, и њега  воле и грађани и туристи. Сматра се једним од симбола града, а постоји традиција да се Ижику трља нос за срећу. Није тешко погодити да је сјајни метални нос видљив издалека.

На раскрсници улица Комунаровскаја и Советскаја налази се занимљив споменик од ливеног гвожђа направљен у постмодерном стилу. Крокодил налик човеку импозантно седи на клупи од ливеног гвожђа. Пре револуције 1917. године, занатлије Ижевске фабрике оружја су добиле титулу „кафтан“. Истовремено су награђени високим шеширом и кафтаном дугачког обода од зеленог платна. А од грађана Ижевски занатлије добили су надимак „крокодили“.

У парку „Бреза гај“ налази се споменик јарцу, па се због тога парк често назива и „Коза“. Пре око 100 година приватне куће су стајале у близини зелене зоне на којој су пасле козе становника тог дела града. Споменик јарцу изграђен је уз потрошњу на њега око 150 кг старог метала.

У марту 1961. године совјетски свемирски брод слетео је у степе Удмуртије, а на њему је путовао пас Звездочка. Успешан повратак животиње на Земљу  претходио је лету Јурија Гагарина у свемир, па се стога Звездочка сматра локалном славном личношћу, и на тргу „Звездочка“ може се видети споменик псу-космонауту.

Становници Ижевска изразили су љубав према кнедлама у виду споменика.На огромној виљушци високој три метра засађена је џиновска кнедла. Занимљиво је да је према једној верзији реч „кнедла“ дошла у наш свакодневни живот са удмуртског језика: „пелмен“ у преводу значи „ухо хлеба“.

Код писања текста кориштени као извори:

(https://rs.rbth.com/articles/2012/11/08/kalasnjikov_kultura_odbrane_otadzbine_17919.html)

(культура.рф.)

(https://www.izh.ru)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: