Из записа непокорног: Амфилохије на Комовима

Пише: Милисав Поповић

– Уз пету годишњицу упокојења – 

„Звали су ме да ме приме у мали Милов ДПС, а мени је уска и Васиона“! … Тако је говорио митрополит црногрско-приморски Српске православне цркве, архиепископ цетињски и егзарх трона пећкога др Амфилохије Радовић. Тако  је и живио, обнављајући и градећи  олтаре и храмове, широм „мале, ал’ велике“ Црне Горе, њих око – 700 …
Своје потоње богослужење у обновљеној Цркви Покајници на Кучким Комовима – Крст од Превлаке, коју је подигао Књаз Никола, „За покој душе (грешне – М.П), свога оца војводе Мирка, храбром  племену Куча“, Амфилохије је служио на дан Светог Илије Громовника – августа, 2020. године. Било је то уочи парламентарних избора, а након осмомјесечних, за Црну Гору судбоносних молитвених литија, које је митрополит Амфилолохије покренуо, широм Црне Горе, за одбрану светиња од богохулног режима Мила Ђукановића. Тога дана, наспрам Цркве Покајнице, уз благослов Амфилохија, млади Куча и Берана заједно су поставили својеврсни Крст од двије тробојке, дужине 110 и 60 метара, од којег је већи једино био онај Његошев крст, којег „муње од  жива огња направише,“ када „једна сину од Скадра к Острогу, друга сину од Кома к Ловћену“.
Док се то догађало, олујни комски вјетар у једном тренутку је подигао комплетан разапети шатор (зачудо, док сам под њим био сам!), који је претходне ноћи био конак Кучима и неким Беранцима. Два мјесеца  касније, а мјесец послије парламентарних избора на којима је Милов режим пао, Амфилохије се упокојио. Сахрањен је у Подгорици, у Саборном Храму, којег је и саградио, и којег је себи за вјечни спокој назначио.
Остаће за незаборав да је  „муштулук“ о Амфилојевом упокојењу „златио“ Милов министар војни Предраг Бошковић, који је ретерирао, пошто је претходно од Амфилохија примио орден Светога Саве!
Сада, пет година касније, предсједник државе Јаков Милатовић постхумно је одликовао митрополита Амфилохија највећим државним одликовањем – Орденом Црногорске велике звијезде. А у Колашину, граду на Тари, која извире испод Комава, Амфилохију подижу споменик. Док се то догађа бесмртни Амфилохијев дух наставља да бдије над Црном Гором,  и мири у њој завађене.. Не више са Комских, него са космичких висина …
П. С.
Књаз Никола – о Кому и Кучима:
„Ком је глава планинама, а Куч муж је Арбаније, свуд унакрст око Зете, жестокијег јата није“…