Из записа грађанина непокорног: Поводом 120 година од смрти Марка Миљанова

Приредио: Милисав Поповић

Удружење књижевника Црне Горе на књижевној трибини „Ријеч“, одржаној у Подгорици ( Српска кућа) обиљежило је 120 година од смрти великана мача и пера, писца и етичара, војводе Марка Миљанова Поповића. О Марковом лику и делу говорило је неколико добитника највеће књижевне награде у Црној Гори која носи Марково име. Тим поводом власти главнога града, коме је Марко био први градоначелник након вишевјековне турске владавине њиме мало што чине. Тако то бива датумом владавине Миловог ДПС-а градом Подгорица. А нешто што чине увреда је и за Марка и за свеколику Црну Гору. Поред споменика кучком војводи Марку подигли су споменик кољачу кучке дјеце војводи Мирку Петровићу. Касарни у Маслинама дали су име Марка Миљанова, а онда забранили приступ спомен обиљежју погинулима за отаџбину подигнутом у кругу касарне, чак и њиховим родитељима и дјеци.

А како је прије 20 година обиљежен стогодишњи а Маркове смрти види се из текста објављеног у „Дану“ 22.2.2901. којег прилажем интегрално.

* * *

Уз стогодишњицу смрти Марка Миљанова

Не дају Кучи Марка за марке

Неучешћем обилато-живеће црногорске властеле у обиљежавању стогодишњице смрти М. Миљанова и стопедесетогодишњице смрти Његошеве – 7. фебруара ове године у Херцег Новом, и 15. фебруара, посвећеног Марку на Медуну, само је потврђен тзв. „реформски” и „демократски” зли пут и још гори зов те властеле чија је једина страст – власт, а основна порука пуку – држите се нас и марке, а маните се Његоша и Марка!

Марковим заслугама за вољу, а не властели у пркос – поносни и пркосни Маркови Кучи и пријатељи Куча, под покровитељством Вијећа народних скупштина Црне Горе, на сам дан стогодишњице Марковог упокојења – 15. фебруара 2001. године, на Сретење Господње – срели су се на Медунском граду, над Марковим гробом и потврдили:

„На земљи смо која Марком збори,

на земљи смо која Марком твори,

ту се слово са вијеком бори –

ријеч витку родила је мајка

за поруке Миљанова Марка. ”

(Чедо Вуковић)

Учинили су то Кучи и пријатељи Куча у години која спаја два стољећа и два тисућљећа, уз богослужење митрополита црногорско-приморског, скендеријског и брдског – Амфилохија, и уз учешће пјесника, стваралаца и мислилаца – све Маркових поштовалаца, те тиме обиљежили стогодишњи помен кучког војводе, црногорског сенатора, првог градоначелника Подгорице након 405 година турске управе над њом, и надасве – писца неумрлих „Примјера чојства и јунаштва”, витеза и етичара за сва времена – Марка Миљанова Поповића, упокојеног 15.2.1901. године у Херцег Новом у његовој 68. години живота.

Иако је примјера и чојства и јунаштва било и прије и послије Марка, Кучима (и не само њима) се чини, чак су увјерени, да нико до сада није успио да те примјере тако запази и уздигне, морално уобличи и драмски оснажи, и покољењима за узор остави, како је то учинио Марко!

Нико као Марко није запазио како „јунак чојку коња води”, и како човјек другог од себе чува …

Нико као Марко није пркосио сили која је увијек „Чојку топуз иза врата” и нико колико Марко није учинио да „Чојство сили по пепелу шеће”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: