Из црногорских музеја украдено 14.475 експоната

После шока који је изазвала изјава Александра Беркуљана, који дуже од 35 година ради у Народном музеју Црне Горе, да је из ове установе од непроцењивог значаја за црногорску културу и историју, нестало око 2.990 експоната, стиже ново непријатно изненађење за црногорску јавност. Беркуљан је Основном државном тужилаштву на Цетињу поднео допуну кривичне пријаве у којој тврди да нестало више од 14.475 музејских експоната који су ушли у фондове Народног музеја након 1962. године!

Како „Новости“ сазнају, тужилаштво на Цетињу већ је формирало предмет поводом његове кривичне пријаве, а према наводима из ње, из Уметничког музеја недостаје око 200, из Историјског више од 1.700 предмета.

„Највећи број предмета се односи на фонд Историјског музеја, који, иначе, до дана данашњег није формирао инвентарну књигу. Што се тиче материјалне вредности, то је већ питање неке комисијске процене, врло тешко је говорити, јер рецимо ту имамо Његошев намештај, више од 20 комада, слике, скулптуре, а све је то 1966. уведено у регистар културних добара. Постоје чак и писани трагови да је Народни музеј деценијама био мета похара“ казао је Беркуљан.

Он је црногоску јавност подсетио да је без реакције државних органа у Црној Гори остало обраћање Влади некадашањег директора Народног музеја Риста Драгићевића. У њему се говорило о нестанку 900 експоната. После тридесетак година, догурало се до бројке од 2.900!

овом тренутку је најважније то што се пренуло јавно мнење и покренуло истраживачко новинарство. Тако се дошло и до бројке да у црногорским музејима и верским објектима недостаје 14.475 што је далеко више од „само“ 9.415. Том бројком су баратали у Министарству културе, ослањајући се на извештај о пројекту „Ревалоризација културних добара Црне Горе“ из 2014. године.

„Тешко се може говорити о материјалној вредности предмета који су нестали. Моја намера је била да се покрене ланац одговорности, на свим нивоима. Нисам се бавио лоповима, то нека утврде надлежни“ казао је Беркуљан, уз нагласак да се анекс кривичне пријаве односи на значајан број предмета, који нису обухваћени документом Управе за културна добра и не тичу се ревалоризације, већ је реч о предметима који су ушли у фондове Народног музеја после 1962. – За њихов нестанак постоје материјални докази.

Он је истакао да ово више није његов проблем, већ државни којим би што пре требало да се позабави Црна Гора. Не само на Цетињу, већ и у Никшићу, Беранама, Подгорици.

Царски украс

Велика похара задесила је и Завичајни музеј у Никшићу. Тамо је тек 2013. године откривено да у фонду недостаје 2.413 експоната из уписаних у Регистар културних добара 1962. године. То је евидентирано у пројекту „Ревалоризација културних добара“. Највреднији међу несталим експонатима је берат (царски указ) из 1638. године, који је 1952. године откупљен од Петра Никовића за 15.000 тадашњих динара. Судећи по свему, берат је нестао пре 1968. године…

Персијски мач

У Беранама је из Полимског музеја пре 16 година евидентиран нестанак персијског мача из 18. века, који је, пре 50 година музеју предала породица Софтић из Берана. Пре тога, они су пет деценија чували мач, власништво беранског муфтије Хаџи Адема А. Софтића.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: