Ivković: Bora je zaslužio je da ode u neko bolje vrijeme nego što je ovo
1 min read
Zaslužio je da ode u neko bolje vrijeme nego što je ovo, da ispratimo ovog velikog čovjeka kako dolikuje… prve su riječi našeg legendarnog trenera Dušana Ivkovića na vijest o smrti Borislava Bore Stankovića, velikana svjetske košarke koji je juče preminuo, u 95. godini, u svom domu u Beogradu.
„Gospodin košarka“, kako je nekadašnji predsednik FIBA Džordž Kilijan nazvao Srbina koji je 26 godina (1976-2002) vodio Svjetsku federaciju sa pozicije generalnog sekretara, jedan je od utemeljivača košarke kakvu danas poznajemo. Otkad je posle rata načinio prve igračke korake na terenima današnjeg Tašmajdana sa Srđanom Mrkušićem, kasnije čuvenim Zvezdinim golmanom, košarka je do poslednjeg daha bila njegov život.
– Na „Akropolis kupu“ u Atini prošle godine, kaže mi predsjednik KS Grčke Jorgos Vasilakopulos da je tu i Bora Stanković – priča, za „Novosti“, Ivković, kome je izuzetno teško pala vijest o odlasku velikog prijatelja. – Otišao sam da se pozdravim, da ga izljubim. Vid ga više nije služio, ali je bio tu iako nije mogao da vidi igrače. Bio je tu da osjeti teren, huk publike, da čuje loptu. Nevjerovatna ljubav i cio život posvećen košarci, naravno i svojoj porodici.
Od zapuštenog teniskog terena na Kalemegdanu napravio je prvi košarkaški stadion u Jugoslaviji, počeo da igra na nagovor lekara Bate Vulovića, čoveka koji je prvi doneo košarkašku loptu u Beograd. Prisustvovao je osnivačkoj sednici SD Crvena zvezda 4. marta 1945, u julu te godine na nagovor Nebojše Popovića započinje igračku karijeru u crveno-belom dresu. Posle tri titule, pod političkim pritiscima odlazi u Železničar u svojstvu trenera i uvodi ga u prvu ligu 1950.
Te godine se vraća igračkoj karijeri, ali u Partizanu, debituje u nacionalnom timu i na Svetskom prvenstvu u Buenos Ajresu ulazi u istoriju kao igrač koji je postigao prve poene za Jugoslaviju na planetarnim šampionatima. Igračku karijeru završava 1953. i otpočinje trenersku u BSK, današnjem OKK Beogradu. Za punih 13 godina, od kluba iz regionalnih liga napravio je četvorostrukog prvaka Jugoslavije i lansirao Radivoja Koraća. Zapravo, skoro sve što je radio beležila je istorija. Bio je i prvi strani trener sa titulom prvaka Italije.
Dan je bio suviše kratak za diplomiranog veterinara, koji je paralelno radio kao kontrolor mesa u „Beogradskoj klanici“, generalni seketar KSJ i trener OKK Beograda. Izborom u komisiju za evropske kupove 1958. zakoračio je na put koji će zauvek promeniti svetsku košarku.
Postaje pomoćnik Vilijamu Džonsu, utemeljivaču Svetske košarkaške federacije, 1972. zamenik generalnog sekretara FIVA. Četiri godine kasnije, posle uspeha jugoslovenske reprezentacije na OI u Montrealu, promovisan je u generalnog sekretara svetske federacije. Njegovom imenovanju umnogome doprinosi i politički položaj SFRJ u vreme Hladnog rata, koja je bila posrednik između Istoka i Zapada.
Čovek neizmerne energije i vizije smelim potezima globalizovao je košarku u drugoj polovini 20. veka, uselio u domove i srca ljudi širom sveta igru na koju su Amerikanci polagali ekskluzivna prava. U evropsku košarku uvedena je linija za tri poena, poluvremena su zamenjena četvrtinama po deset minuta…
– Razgovarali smo Šaper, Bora i ja na bazenu „Afroditi“ u Atini, uvek smo pričali o košarkaškim pravilima – priseća se Ivković. – Šaper je bio predsednik Tehničke komisije FIBA. Vodio sam reprezentaciju na utakmici protiv Boston Seltiksa 1988, našim igračima je u napadu na 24 sekunde uvek falilo vremena da naprave akciju. Bili su i malo lenji. Predložio sam Bori i Šaperu da se uvede pravilo da lopta mora da pređe u drugo polje za osam sekundi. Prihvatili su, kasnije je i NBA uvela to pravilo. Znate, da je Bora ostao na čelu FIBA, nikad ne bi došlo do ove podeljenosti u košarci kakvu imamo sada.
Stanković je bio čovek koji je ujedinjavao košarkaške svetove. Sa legendarnim NBA komesarom Dejvidom Šternom, koji je preminuo prvog dana ove godine, radio je na uključivanju američkih profesionalaca u takmičenja FIBA.
– OI u Barseloni 1992. bile su korak od sedam milja u našem sportu – rekao je Štern u jednom intervjuu. – Posle njih, milioni dece širom sveta bili su inspirisani da počnu sa tapkanjem lopte umesto da nastave da je šutiraju. Niko nije više doprineo globalizaciji košarke od mog prijatelja Bore Stankovića.
Žarko Paspalj: Zlatna vremena
Bora Stanković je postavio temelje jugoslovenske košarke, za njegovo ime ostaće zauvek vezana zlatna vremena naše košarke. Bio sam deo jedne od tih uspešnih generacija. Kada postaviš neke stvari, istraješ u tome i to se pokaže kao veoma uspešno, možeš da osećaš samo veliki ponos. Siguran sam da je osećao taj ponos do kraja života, koji je bio prožet i velikim turbulencijama.
Vladislav Lučić: Poštovala ga cijela planeta
Otišla je jedna legenda. Legenda za sve koji su bili deo srpske, jugoslovenske, evropske i svetske košarke. Mogu da izrazim zahvalnost za sve što je uradio u košarci, FIBA je u njegovo vreme bilo jedna strašno jaka organizacija. Bio je čovek velikog autoriteta i svuda veoma poštovan, u šta sam imao prilike da se uverim i dok sam kao trener radio u Africi.
Pročitajte JOŠ:
